Američki projekat izazov za Kinu na Balkanu

Kineska inicijativa, Novi put svile, je plan razvoja infrastrukture  vredan više triliona dolara koji je 2013. započeo predsednik Si Đinping uz razvojne i investicione inicijative od strane Istočne Azije i Evrope. U okviru ove inicijative kineski predsednik Đinping predložio je izgradnju nekoliko vodenih kanala na poluostrvu Indokina, otvaranje kanala Nikaragve u Centralnoj Americi i otvaranje kanala u Preševskoj dolini za povezivanje Dunava sa Vardarom i novoprivatizovanom lukom Solun. Nova kineska strategija značila je nezavisnost od puteva i pomorskih prelaza koje kontrolišu SAD ili njihovi saveznici.

Si Đinping je na Balkanu reaktivirao stari američki projekat vodokanala u Preševskoj dolini. Oni su potpisali Memorandum o saradnji sa Vladom Srbije, Makedonije i Grčke.

Kineski inženjeri su besplatno izvršili fizibilnost i izašli sa zaključkom da je projekat izvodljiv i finansijski opravdan.

Dok kineska kompanija Gezhouba Group priprema master plan za realizaciju radova na terenu, podrška kineskom projektu dolazila je od svih vladinih političkih vladinih i nevlanidinih strana u Srbiji, Makedoniji i Grčkoj. Bivši grčki premijer Aleksis Cipras rekao je pre izvesnog vremena za CNN u Grčkoj gde jedao opširnu izjavu, da bi „izgradnja vodenog kanala to promenila bi geografiju Balkana”.

Obamine i Trampove administracije su uglavnom prećutno pratile rastući uticaj i Kinesku ekspanziju u jugoistočnoj Evropi.

Ali očigledno, nova američka Bajdenova administracija odlučila je da pomeri karte.

“Zapad je došao sa novim infrastrukturnim inicijativama kako bi se suprostavio Kini“, bio je Bajdenov stav u telefonskom razgovoru prošlog petka sa britanskim premijerom Borisom Džonsonom koji je pitao da Zapad pokrene novu infrastrukturnu inicijativu kao ravnotežu za inicijativu kineskog novog puta od svile.

Glavne zapadne infrastrukturne inicijative uključuju ponovno aktiviranje projekta iz 1909. godine za izgradnju kanala od juga Morave do severnog kraja Vardara i stvaranje optimalnih uslova za plovidbu između Soluna i privreda moćnih država srednje i severne Evrope.

Američki nedeljnik „Blumberg” u svom broju 361, početkom februara ove godine citira bivšeg američkog filantropa Džordža Soroša, koji je tokom rada Šilerovog instituta krajem 2020. rekao da „izgradnja ovog kanala ne bi trebalo da natera Amerikance da stanu po strani“, rekavši da je to zahtevalo ozbiljnije uključivanje Vašingtona.

Svetska ekonomija u velikoj meri zavisi od brzog kretanja robe, pa traume izazvane zatvaranjem Sueckog kanala je ponovo skrenulo pogled na geostrateški značaj plovnih puteva za svetski ekonomski poredak.