Američki ministar finansija Besent kritikuje „ruskog propagandistu“ i specijalnog predstavnika Dmitrijeva zbog PR debakla u Vašingtonu

Poseta Vašingtonu nekoliko dana nakon objavljivanja američkih sankcija protiv dve najveće ruske naftne kompanije završila se PR debaklom nakon što je američki ministar finansija Skot Besent nazvao specijalnog ekonomskog predstavnika Kremlja, Kirila Dmitrijeva, „ruskim propagandistom“, objavio je Kijev post 27. oktobra.

Dmitrijev, koji je takođe na čelu Ruskog fonda za direktna ulaganja (RDIF) i vodi „paralelne“ poslovne razgovore sa Belom kućom, otputovao je u SAD kako bi pokušao da popravi štetu koju su nanele Trampove nove naftne sankcije, prve koje je uveo Rusiji od stupanja na dužnost u januaru.

Dmitrijev je odbacio sankcije, tvrdeći da će one imati mali uticaj na Rusiju i da će samo dovesti do povećanja cena benzina na američkim pumpama.

„Iskreno, ne verujemo da će ove sankcije imati značajan uticaj na rusku ekonomiju, jer će globalne cene nafte rasti, a Rusija će jednostavno prodavati manje nafte po višoj ceni“, rekao je u intervjuu za Foks njuz. „Nema pritiska na Rusiju.“

Besent, ruski jastreb, napao je Dmitrijeva u nedeljnoj emisiji „Suoči se sa nacijom“ na CBS-u nakon što ga je voditelj pitao da li je istina da nedavne američke sankcije „apsolutno nemaju nikakav uticaj na rusku ekonomiju“.

„Pa, mislim da će Rusija odmah osetiti uticaj. Mogu vam reći da je Indija već potpuno prestala da kupuje rusku naftu. Mnoge kineske rafinerije su takođe prestale sa radom“, rekao je Besent.

Dalje je rekao da Dmitrijev „nije u stanju da iskreno govori o stvarnom uticaju sankcija na rusku ekonomiju“.

„Naravno, ruska ekonomija je ratna ekonomija. Rast je praktično nula. Inflacija je, po mom mišljenju, preko 20%, i sve što uradimo dovešće Putina za pregovarački sto. Upravo nafta finansira rusku ratnu mašineriju i mislim da možemo značajno smanjiti njen profit“, rekao je Besent, prema Ukrajinskoj pravdi.

Inflacija je trenutno najveći ekonomski problem Rusije, ali je ove godine brzo pala širom zemlje i trenutno iznosi nešto manje od 8% krajem septembra, prema podacima kompanije Trading Economics, u odnosu na 10% krajem prošle godine – što je najniži nivo u poslednjih 17 meseci. Međutim, nakon dve godine snažnog rasta od preko 4%, Međunarodni monetarni fond (MMF) je nedavno smanjio prognozu rasta Rusije na 0,6% za 2025. i 1% za sledeću godinu. Rusija ima ozbiljne ekonomske probleme, koji se samo pogoršavaju kako rat ulazi u četvrtu godinu. Primetno je da se prognoza budžetskog deficita utrostručila od početka godine, a Ministarstvo finansija (MinFin) će verovatno čak i premašiti svoju novu, revidiranu prognozu od 1,7% BDP-a za ovu godinu. Inflacija bi takođe mogla ponovo da poraste; MMF predviđa ponovni rast inflacije na 9% do kraja ove godine, pre nego što padne na 5,2% 2026. godine. Centralna banka Rusije (CBR) je takođe snizila svoje srednjoročne ekonomske prognoze. Besent je rekao da američka štampa nije trebalo da objavi intervju jer je Dmitrijev delovao u interesu Kremlja i pokušavao da potkopa Trampovu poziciju.

„Da li zaista želite da objavite ono što ruski propagandista kaže?“, upitao je. Optužio je Dmitrijeva da laže i pitao: „Šta će još reći što će stvari učiniti užasnim i dovesti Putina za pregovarački sto?“

Dmitrijev je proveo vikend na sastancima sa visokim američkim zvaničnicima kako bi lobirao kod Bele kuće za sankcije i planirane poslovne sporazume. Njegov iznenadni pojav u Vašingtonu analitičari su videli kao znak da je Kremlj zabrinut zbog sankcija, koje bi mogle ozbiljno da naštete ruskim izvoznim prihodima.

Ruski predsednik Vladimir Putin je u saopštenju od 24. oktobra priznao da su sankcije „ozbiljne“. I Indija i Kina, dva najveća kupca ruske nafte, naznačile su da bi mogle da smanje uvoz ruske nafte kao rezultat sankcija. Dve sankcionisane kompanije, državni Rosnjeft i privatni Lukoil, čine dve trećine ruskog izvoza nafte, što je ekvivalentno 4,4 miliona barela dnevno.

Besent je odbacio Dmitrijeve tvrdnje da je Putin učinio rusku ekonomiju imunom na sankcije i da je naftni biznis ostao nepogođen. Istakao je da su ruski prihodi od nafte već pali za 20% u poređenju sa prethodnom godinom i rekao da je Ministarstvo finansija procenilo da bi nove sankcije mogle smanjiti prihode za „još 20 ili 30%.“

Odnosi između Bele kuće i Kremlja su se nedavno ponovo pogoršali. Nakon telefonskog razgovora dva predsednika 17. oktobra, Putin je predložio sastanak sa Trampom u Budimpešti, ali je taj sastanak otkazan nakon što je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov razgovarao sa državnim sekretarom Markom Rubiom i utvrdio da nema zajedničkog jezika. Ruski stav se nije promenio, a Kremlj održava svoje maksimalističke zahteve, počevši od toga da Kijev ustupi ceo Donbas Moskvi.

Dmitrijev nije ulazio u detalje u svojim medijskim nastupima, ali je ponovio da je osnovni uzrok sukoba to što Kremlj širenje NATO-a smatra „egzistencijalnom pretnjom“. Takođe je zapretio ruskim nuklearnim oružjem, rekavši da je „bezbednost celog sveta“ u pitanju i da je „potpuno uništenje čovečanstva“ neizbežno. Značajno je da je Rusija prošle nedelje testirala svoju novu krstareću raketu Burevestnik na nuklearni pogon, za koju Putin tvrdi da je ne može zaustaviti nijedan američki odbrambeni sistem i da ima neograničen domet.

Do sada je Dmitriev gurao otvorena vrata, jer je Tramp od samog početka jasno stavio do znanja da je voljan da posluje sa Rusijom kao deo svoje spoljne politike usmerene na minerale. Međutim, navodno je uspeo da organizuje samo jedan, neprimetni sastanak sa Anom Paulinom Lunom, republikanskom kongresmenkom iz Floride. Dmitrijev je na društvenim mrežama izjavio da ona organizuje „parlamentarni dijalog“ između članova američkog Kongresa i ruske Dume – tvrdnju koju su republikanski zaposleni u Kongresu odbacili kao „propagandnu laž“./IntelliNews/