Američka ambasadorka u Ukrajini: Vašington će podržavati Kijev „koliko god bude potrebno“

Sjedinjene Američke Države će nastaviti da „podržavaju Ukrajinu koliko god bude potrebno“, pojačavajući vojnu pomoć u borbi zemlje protiv invazije ruskih vojnih snaga, rekala je američka ambasadorka u Kijevu.

U intervjuu ukrajinskom servisu Radija Slobodna Evropa, Bridžit Brink je rekla da je „zaista ponosna“ na činjenicu da su Sjedinjene Države „najveći pružalac bezbednosne pomoći Ukrajini“.

„A to uključuje artiljeriju dugog dometa, protivvazdušnu odbranu, obalsku odbranu, mnogo municije i mnogo, mnogo više. Tako da sada pružamo pomoć kroz predsednički opoziv, što je veoma brz način da to obezbedimo. I mi ćemo uraditi to svake druge nedelje, kao što planiramo, i nastavićemo da podržavamo i pomažemo Ukrajini bezbednosnom pomoći koliko god bude potrebno“, dodala je Brink.

Njeni komentari dolaze nakon što je Bela kuća 22. jula objavila da Sjedinjene Države šalju dodatnih 270 miliona dolara bezbednosne pomoći Ukrajini, paket koji će uključivati dodatne raketne sisteme srednjeg dometa i taktičke bespilotne letelice./RFE-REL

Time je ukupna američka bezbednosna pomoć od administracije predsednika Džoa Bajdena Ukrajini dostigla 8,2 milijarde dolara otkako je Rusija pokrenula svoj ničim izazvan napad na svog zapadnog suseda 24. februara.

Novi paket uključuje četiri artiljerijska raketna sistema visoke pokretljivosti (HIMARS) i omogućiće Kijevu da nabavi do 580 bespilotnih letelica Phoenik Ghost, oba ključna sistema naoružanja koji su omogućili Ukrajincima da ostanu u ratu uprkos ruskoj artiljerijskoj nadmoći, rekao je koordinator Džon Kirbim Saveta za nacionalnu bezbednost Bele kuće.

Američki zvaničnici blisko sarađuju sa svojim ukrajinskim kolegama u vezi sa isporukom oružja, rekao je Brink.

„Tako da mogu da vam kažem da u svakoj fazi ovoga, u najbližoj koordinaciji sa našim ukrajinskim partnerima, činimo sve što je moguće da ukrajinskim vojnicima na linijama fronta damo ono što im je potrebno“, rekla je američka ambasadorka.

Ona je rekla da je na Ukrajini da odluči „šta je pobeda“, kao što su predsednik Bajden i njegova administracija jasno rekli.

„Uvek smo govorili, a predsednik je rekao, nećemo reći Ukrajini šta je pobeda, niti primoravati Ukrajinu u poziciju da se odrekne teritorije ili bilo šta slično. To nećemo uraditi“, objasnila je Brink.

„Ono što volimo da vidimo je suverena, nezavisna, demokratska i prosperitetna Ukrajina. Dakle, sva ova pomoć i sva ova podrška treba da pomogne ukrajinskom narodu i ukrajinskoj vladi da ostvare taj cilj.

„Nečuveno je da Rusija pokušava da aneksira ukrajinsku teritoriju. Ali nije iznenađujuće, videli smo da se ovo dešava na Krimu 2014. I izgleda da je to ista knjiga“, rekla je Brink.

Savet za nacionalnu bezbednost SAD saopštio je 19. jula da se Rusija sprema da aneksira ceo Donbas, kao i zemlju duž južne obale Ukrajine, uključujući Herson i Zaporožje.

Time bi se formalizovala ruska kontrola nad više od 18 odsto ukrajinske teritorije, pored otprilike 4,5 odsto koju je Moskva zauzela 2014. nezakonitom aneksijom Krima.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov rekao je 20. jula da ruske ambicije u Ukrajini sada idu daleko dalje od istočnog regiona Donbasa da uključi deo zemlje na jugu i „izvestan broj drugih teritorija“.

Lavrov je tvrdio da su nove teritorijalne ambicije Rusije podstaknute tokom rata. Ali u ranim fazama invazije, Rusija je pokušala da zauzme veći deo južne Ukrajine i glavni grad Kijev.

Brink je u intervjuu za Radio Slobodna Evropa takođe negirala da sankcije Moskvi ne deluju.

„Mislim da već imaju efekta. I sankcije, način na koji funkcionišu, efekat se takođe dešava tokom vremena. Tako da je jasno na osnovu proizvodnje BDP-a [bruto domaćeg proizvoda], u suštini, na osnovu inflacije i drugih pokazatelja uticaj koji sankcije već imaju“, rekla je Brink.

Bela kuća je saopštila da je rusko neizvršenje obaveza prema spoljnom dugu 27. juna – prvi put od boljševičke revolucije pre više od jednog veka – pokazalo snagu zapadnih sankcija uvedenih Rusiji otkako je izvršila invaziju na Ukrajinu.

Brink, koja govori ruski, već 25 godina je diplomata od karijere i radila je u Uzbekistanu i Gruziji, kao i na nekoliko visokih pozicija u američkom Stejt departmentu i Savetu za nacionalnu bezbednost Bele kuće. Pre nego što je preuzela funkciju u Kijevu, Brink je radila kao američka ambasadorka u Slovačkoj.

Američki državni sekretar Antoni Blinken najavio je ponovno otvaranje američke ambasade u Ukrajini 19. maja, istog dana kada je Senat potvrdio nominaciju Brink.

Ambasada je zatvorena ranije ove godine iz bezbednosnih razloga.