Ambasador Orav: Dezinformacije su više od obmanjujućeg konteksta, to je direktna pretnja demokratiji

Ambasador Evropske unije na Kosovu Aivo Orav izjavio je da EU ostaje posvećena podršci slobodi medija, novinarstvu zasnovanim na činjenicama i njihovim naporima u borbi protiv dezinformacija.

Govoreći na konferenciji povodom objavljivanja izveštaja Kancelarije Evropske unije i Balkanske istraživačke mreže – BIRN Kosovo pod nazivom „Govor mržnje i dezinformacije tokom izbora na Kosovu 2025. godine“, Orav je naglasio da će Evropska unija nastaviti da podržava inicijative koje promovišu jačanje lokalnih institucija u rešavanju ovih pitanja.

Povodom izveštaja o dezinformacijama, ambasador je rekao da on pruža detaljan uvid u uznemirujuće obrasce dezinformacija i govora mržnje koji su obeležili izborni proces na Kosovu 2025. godine.

Izveštaj pruža detaljan uvid u uznemirujući obrazac dezinformacija i govora mržnje koji su karakterisali izbore na Kosovu 2025. godine. Dezinformacije su više od obmanjujućih konteksta. To predstavlja direktnu pretnju demokratiji, manipuliše javnim mnjenjem i podriva poverenje u institucije – objasnio je Orav.

Današnji nalazi, zasnovani na dubinskoj analizi BIRN-a Kosovo, objasniće kako je došlo do ove pojave tokom izbora, ko je stajao iza toga i kakav je dalekosežan uticaj imao na demokratski proces. Glavne nalaze ćemo čuti u prezentaciji BIRN-a, ali želim da istaknem nekoliko tačaka. – dodao je on.

Ambasador Orav je takođe naglasio da izveštaj pokazuje kako narative dezinformacija šire ne samo politički akteri, već i spoljni akteri.

Izveštaj pokazuje kako su narative dezinformacija širili ne samo politički akteri, već i spoljni akteri kako bi se narušilo poverenje u izborni proces. Širenje govora mržnje i dehumanizirajućeg jezika bilo je široko rasprostranjeno među određenim grupama i pojedincima, posebno ciljajući na žene na uticajnim pozicijama. – rekao je on.

Prema Oravu, borba protiv dezinformacija nije odgovornost jedne institucije, već zahteva kolektivne napore.

Međutim, borba protiv dezinformacija nije odgovornost jedne institucije, već zahteva zajednički napor – svih nas: političara, novinara, proverača činjenica i civilnog društva. Moramo zajedno raditi na stvaranju medijskog okruženja koje je transparentno, odgovorno i otporno na manipulacije. – naglasio je ambasador EU.

Kancelarija Evropske unije na Kosovu i Balkanska istraživačka mreža – BIRN Kosovo objavili su u sredu, 02.04.2025, izveštaj o dezinformacijama: govor mržnje i dezinformacije tokom izbora na Kosovu 2025.

Na ovom LINKU možete pronaći ceo izveštaj.

Predsednica Kosova Vjosa Osmani izjavila je da je istina najjače oružje demokratije. A po njenom mišljenju, sama sloboda je napadnuta kada se napadne istina.

Na predstavljanju izveštaja Kancelarije Evropske unije i Balkanske istraživačke mreže – BIRN Kosovo pod nazivom „Govor mržnje i dezinformacije tokom izbora na Kosovu 2025. godine“, Osmani je istakao da provera činjenica više nije samo zadatak novinara, već je postala obaveza društva u celini.

Bez istine ne može biti prave demokratije. Bez istine, naše odluke postaju neizvesne, poverenje između građana i institucija slabi i, pre svega, širi se prostor za dezinformacije i manipulacije. – rekao je Osmani.

Izbornu kampanju za parlamentarne izbore na Kosovu karakterisao je nezapamćen nivo govora mržnje i dezinformacija kako domaćih tako i stranih aktera. Ovo je polarizovalo biračko telo i izazvalo sumnju u integritet predstojećih izbora u odsustvu ozbiljne akcije, navodi se u izveštaju koji su u petak objavili Kancelarija Evropske unije na Kosovu i Balkanska istraživačka mreža – BIRN Kosovo.

Izveštaj „Govor mržnje i dezinformacije na izborima 2025. godine na Kosovu“ pruža detaljnu analizu narativa koje su širili ili proizveli mediji pre, tokom i posle parlamentarnih izbora na Kosovu 2025. godine. Na osnovu opsežnog praćenja 20 televizijskih i radio stanica, uključujući dva medija sa sedištem u Beogradu i dva u Tirani, kao i pregleda preko 4.000 onlajn publikacija, izveštaj analizira prisustvo govora mržnje i dezinformacija tokom izbornog perioda.

Iako su na površini parlamentarni izbori 9. februara 2025. bili mirni, veoma konkurentni i rezultirali blagim povećanjem broja predstavnica u Skupštini Kosova, rezultati pokazuju da su govor mržnje, dezinformacije i narativi podela bili preovlađujući tokom izbornog perioda, u nekim slučajevima čak i korišćenje veštačke inteligencije i disproportacija (AI).

Iako je Komisija za izborne žalbe i žalbe (IKŽP) na Kosovu smatrala političke stranke odgovornim za 30 slučajeva govora mržnje, to nije rezultiralo uklanjanjem uvredljivog sadržaja sa njihovih veb stranica i digitalnih platformi. Samo na dan izbora, proverači činjenica su identifikovali najmanje 100 slučajeva dezinformacija.

Tokom izborne kampanje, domaći i strani akteri, posebno u Srbiji i Rusiji, koristili su strahove birača neosnovanim upozorenjima na međuetničko nasilje i mogući rat između Srbije i Kosova. Rusija je posebno širila priču da je aktuelni premijer Aljbin Kurti planirao etničko čišćenje kosovskih Srba uz podršku Zapada. Istovremeno, to je pojačalo demonizirajuće izjave Srbije o kosovskim Srbima koji su se usudili da se kandiduju protiv stranke Srpska lista koju podržava Beograd.

Na domaćem planu, politički protivnici glavnih albanskih partija na Kosovu koristili su nehuman i demonizirajući jezik – upoređujući svoje protivnike sa životinjama ili ih nazivajući „mentalno nesposobnim“ ili „srpskim špijunima“. Brojni mediji postali su platforme za neproverene, senzacionalističke i neosnovane optužbe koje su često ostajale neosporne. U društvenom eksperimentu koji je sproveo BIRN Kosovo, oko 20% političara nije moglo da prepozna izmišljenu vest kao lažnu.

Kako je predizbornom kampanjom dominirala retorika koja razdvaja i polarizuje, nedostajalo je objektivnih diskusija o najhitnijim problemima zemlje. Pored toga, političke stranke i neki mediji do sada nisu uspeli da obezbede dovoljnu transparentnost u pogledu potrošnje na političko oglašavanje.

Uprkos izbornim reformama usvojenim 2023. godine, rezultati BIRN Kosovo dovode u pitanje sposobnost vlasti da se izbore sa dezinformacijama i tako zaštite pravo birača da donesu slobodnu i informisanu odluku o svojim izabranim predstavnicima.

U izveštaju se naglašava da je potrebna hitna akcija kako bi se osiguralo da vlasti imaju dovoljan kapacitet da se suprotstave domaćim i stranim kampanjama dezinformacija, da osnaže izborne i medijske regulatore da se efikasno bore protiv govora mržnje, da regulišu upotrebu veštačke inteligencije i da poboljšaju transparentnost u vezi sa troškovima kampanja./Kallxo/