Ako Vučić ostane na vlasti, Balkan će ostati nestabilan

Studentski protesti i globalne krize ostavili su vidljiv trag na Balkanu tokom 2025. godine, a stručnjaci upozoravaju da će situacija ostati napeta i u 2026, naročito zbog uticaja politike Srbije pod vođstvom predsednika Aleksandra Vučića.

Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam iz Novog Sada, ističe da je predsednik Vučić preuzeo ovlašćenja koja mu ne pripadaju, te da je u velikoj meri urušio pravosuđe i druge institucije, narušavajući vladavinu prava i ograničavajući slobodu medija.

„Sve što se dešavalo u susednim zemljama odrazilo se i na situaciju u Bosni i Hercegovini, gde je uticaj Srbije doprineo nestabilnosti regiona“, naglašava Popov za DANAS.

On ocenjuje i da Vučićeva ideja o zajedničkom ulasku svih zemalja Zapadnog Balkana u Evropsku uniju nije imala za cilj ubrzanje integracija, već usporavanje ulaska Crne Gore i Albanije.

„Srbija, zahvaljujući ovom režimu, nije usklađena sa vrednostima Evropske unije. Nadamo se da će 2026. godine ovaj režim otići u istoriju, što bi donelo potpuno drugačiji odnos Srbije prema regionu i susedima“, dodaje Popov.

Tokić upozorava da bi region mogao da se suoči sa ozbiljnim potresima i nestabilnošću ukoliko Srbija nastavi da verbalno preti Hrvatskoj zbog grehova iz prošlosti ili da se prema Republici Srpskoj u Bosni i Hercegovini odnosi paternalistički.

Novinar Nikola Krstić opisuje Srbiju 2026. godine kao podeljenu zemlju, kojom dominira aktuelni režim i koji će braniti sopstvene interese do poslednje kapi građanske krvi, pretvarajući državu u „kolonijalni brod“.

„Srbija će postati paradigmatičan primer za druge kako izgleda zemlja kada se autoritarna vlast, neoliberalna ekonomija i kriminalna ratna prošlost spoje u jedno“, zaključuje Krstić.