Ageler poručila novoj vladi u Skoplju da eliminiše zavisnost od ruskog gasa

Američka ambasadorka u Severnoj Makedoniji Angela Ageler rekla je u utorak u Skoplju da su energetska bezbednost i zelena energija dva prioriteta koja treba da prevaziđu partijsku politiku.

„Završetak gasovoda Grčka – Severna Makedonija eliminisaće zavisnost od Rusije, kao i rizik od određenih poremećaja u snabdevanju prirodnim gasom“, rekla je ona na 7. makedonskom energetskom forumu (MEF). „Severna Makedonija se u poslednje vreme uglavnom oporavila od nestabilnog energetskog susedstva, ali pred nama su drugi izazovi. Sigurna energetska budućnost zahteva dalje energetske inovacije, uključujući završetak gasovoda Grčka – Severna Makedonija“.

Ona se osvrnula na značaj energetske diversifikacije i bezbednosti za zemlju i region, kao i na potrebu da se nastavi prelazak na obnovljivu energiju.

„Kao zemlja sa puno sunca, brojnim lokacijama za energiju vetra i značajnim hidroenergetskim potencijalom, postoji niz mogućnosti za širenje zelene energije u Severnoj Makedoniji“, rekao je Ageler.

Sa interkonektorom u Grčkoj, Ageler je rekao da će Severna Makedonija moći da izgradi elektrane na gas i olakša prelazak sa uglja na druge izvore. Ona je naglasila da zemlja ima podršku SAD u sprovođenju zelene tranzicije.

Glavni problem koji Severnu Makedoniju čini zavisnom od ruskog gasa je dugoročni ugovor koji bugarski gasni operater ima sa ruskim Gaspromom za prenos na interkonektoru sa zemljom. To znači da Severna Makedonija nema alternativu ruskom gasu, jer Gasprom ne dozvoljava korišćenje gasovoda u Bugarskoj za transport gasa osim onog koji dolazi iz Rusije. Severna Makedonija troši oko 400 miliona m3 gasa godišnje, dok više od 220 miliona m3 gasa dolazi iz Rusije.

S druge strane, sama Bugarska ne koristi ruski gas za svoje domaće potrebe. Posle ruske agresije na Ukrajinu, Moskva je prestala da prodaje gas Bugarskoj jer je odbila da plaća u ruskoj valuti. Gasprom je bio jedan od najvažnijih snabdevača gasom u Bugarskoj do 2022. Međutim, nakon sankcija koje je EU uvela Rusiji, Bugarska je ostala jedna od retkih ruta za snabdevanje gasom iz Gasproma u EU i region. Skoro polovina ruskog gasa iz gasovoda namenjenog EU trenutno protiče kroz Bugarsku i ulazi u zemlju preko gasovoda Turski tok.

Hristijan Mickoski, zadužen za formiranje nove vlade, koji je prisustvovao današnjem forumu u Skoplju, rekao je da će energetska efikasnost biti prioritet naredne vlade, ali da završetak grčko-makedonskog gasovoda neće upotpuniti sliku bez dodatnih interkonektora za Centralna i Centralna Istočna Evropa.

Prema rečima Mickoskog, zemlja treba da razmotri socijalne aspekte paralelno sa energetskom tranzicijom, ali i zagrevanje, jer bi zagađenje trebalo da bude među glavnim prioritetima.

„Možda smo mali, ali smo važni kada je u pitanju povezivanje sa susednim zemljama i tržištima. Zato često kažem da smo mi veoma važan deo energetske mreže u ovom delu sveta. Naš najveći prioritet u budućnosti biće balansiranje trgovine energijom s jedne strane i kreiranje održivih rešenja s druge. „Moramo da transformišemo naše tržište električne energije tako da izvozimo struju umesto da je uvozimo“, rekao je Mickoski.

Učesnici foruma će razgovarati o pitanjima vezanim za stvaranje energetske bezbednosti u regionu, transformaciju energetske infrastrukture, održivost životne sredine, primenu tehnologije i inovacija i finansiranje reformi za zelenu tranziciju.

Stručnjaci kažu da energetska zavisnost postaje sve teža zbog njenog značaja za privredu jedne zemlje. Ekonomski rast jedne zemlje obrnuto je proporcionalan njenim troškovima energije. Što više slobodne energije imate, to ste konkurentniji na tržištu i veći je vaš bruto profit. To je rezultat proizvodnje koja se sve više zasniva na tehnologijama i mašinama koje rade na energiju.

To je dovelo do toga da Rusija ostvaruje ogromne ekonomske dobitke od prodaje gasa, dok koristi cene da proširi svoj geopolitički uticaj. Pre agresije na Ukrajinu, ruski gas je činio oko 45 odsto evropskog tržišta. Na taj način su privrede zemalja EU stvorile značajnu zavisnost od ruskog gasa.

Prošle godine, Grčka i Severna Makedonija donele su konačnu investicionu odluku za izgradnju gasovoda od 123 kilometra. Njihova prva gasna interkonekcija bi Severnoj Makedoniji ponudila alternativu jedinom putu snabdevanja iz Bugarske.

Očekuje se da će gasni interkonektor biti završen do kraja 2024. On će biti 100% sposoban za vodonik i podržaće prelazak na održiviji energetski sistem sa nižim sadržajem ugljenika u regionu.

Naftovod će dodati novu rutu snabdevanja energijom u Severnu Makedoniju i dodatno ojačati ulogu Grčke kao energetske kapije u jugoistočnoj Evropi.

Finansiranje supervizije odobrila je Evropska investiciona banka (EIB). Grant od 2,47 miliona evra isplaćen je kroz Investicioni okvir za zapadni Balkan (VBIF).

Interkonektor će ići od Nea Mesimvrije do Negotine preko raskrsnice Evzoni u Đevđeli. Početni kapacitet biće 1,5 milijardi kubnih metara godišnje, uz mogućnost proširenja na tri milijarde kubnih metara / The Geopost