Nema naznaka da predsednik Vladimir Putin planira da napadne baltičke države ili NATO, uprkos sve većim upozorenjima evropskih zvaničnika da bi u narednim godinama mogao da izbije direktan sukob između Zapada i Rusije, rekao je u ponedeljak šef Estonske spoljne obaveštajne službe.
„Videli smo da je, kao rezultat naših odgovora, Rusija promenila svoje ponašanje nakon raznih incidenata koji su se dogodili u širim razmerama u regionu“, rekao je Kaupo Rosin, generalni direktor estonske spoljne obaveštajne službe, za javni emiter ERR. „Za sada je i dalje jasno da Rusija poštuje NATO i trenutno pokušava da izbegne svaki otvoreni sukob.“
Estonija, bivša sovjetska republika sa dugogodišnjim zategnutim odnosima sa Moskvom, bila je u prvim redovima suprotstavljanja ruskim bezbednosnim pretnjama i snažno je podržavala Ukrajinu otkako je Putin naredio potpunu invaziju u februaru 2022. godine.
Rosin je rekao da su koordinisani odgovori NATO-a na kršenje ruskog vazdušnog prostora i sumnjive akte sabotaže, uključujući oštećenje podmorskih kablova u Baltičkom moru, primorali Moskvu da deluje opreznije, što je dovelo do primetnog smanjenja broja takvih incidenata poslednjih meseci.
„Ovo ne isključuje mogućnost budućih incidenata, jer je vojna aktivnost i dalje visoka, a rat u Ukrajini je u toku“, rekao je šef obaveštajne službe. „U teoriji, takvi događaji su i dalje mogući, ali trenutno ne vidimo nikakve indikatore da Rusija namerno pokušava da eskalira situaciju.“
Rosinove izjave su u oštroj suprotnosti sa strašnim upozorenjima evropskih zvaničnika da Putin možda planira direktan vojni sukob sa Zapadom ako Rusija izađe kao pobednik u svom ratu protiv Ukrajine.
Generalni sekretar NATO-a Mark Rute izjavio je ranije ovog meseca da zapadni vojni savez mora biti spreman za mogući ruski napad u narednih pet godina, sugerišući da bi razmere budućeg sukoba između NATO-a i Rusije mogle da podsećaju na ono što je Evropa doživela tokom Drugog svetskog rata.
„Mračne sile ugnjetavanja su ponovo u maršu“, rekao je Rute tokom govora u Berlinu. „Mi smo sledeća meta Rusije.“
Drugi zvaničnici su ponudili kraće vremenske rokove. Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus je nagovestio da bi sukob mogao da izbije u roku od nekoliko godina, dok je šef britanske obaveštajne službe MI6 prošle nedelje rekao da Zapad već deluje u „prostoru između mira i rata“ sa Rusijom.
Putin je odbacio takva upozorenja kao histeriju, insistirajući da Rusija nema interesa za direktan vojni sukob sa NATO-om. Međutim, rekao je da je Rusija spremna „sada“ da krene u rat sa Evropom ako bude primorana na takvu poziciju.
Neki analitičari su takođe doveli u pitanje da li je Rusija trenutno spremna ili sposobna da se suoči sa NATO-om, tvrdeći da alarmantna upozorenja mogu poslužiti za opravdanje većih izdataka za odbranu, jer američki predsednik Donald Tramp vrši pritisak na članice alijanse da povećaju svoje vojne budžete.
U intervjuu za ERR, Rosin je kritikovao čestu upotrebu termina „hibridni napadi“ za opisivanje sumnjivih ruskih aktivnosti u Evropi, uključujući sabotažu infrastrukture, sajber napade i incidente sa dronovima u blizini aerodroma.
„Trebalo bi da stvari nazivamo pravim imenima. Ako je sabotaža, onda je sabotaža. Ako je sajber napad, onda je sajber napad“, rekao je šef obaveštajne službe. „Termin ‘hibrid’ teži da ublaži stvarnost i daje previše nevin utisak o tome šta se zapravo dešava.“
Uprkos umanjivanju rizika od neposrednog vojnog sukoba, Rosin je rekao da Rusija i dalje pokušava da uspori ponovno naoružavanje Evrope. On je tvrdio da Kremlj pokušava da ubedi zapadnu publiku da Rusija ne predstavlja pretnju, a Putin je čak predložio da Moskva kodifikuje politiku nenapadanja prema Evropi u svojim zakonima.
„S druge strane, Rusija jasno vidi vrednost u saradnji sa određenim političkim strankama ili segmentima stanovništva kako bi promovisala ideju da je trka u naoružanju besmislena — da odvlači novac iz drugih oblasti kao što je socijalna zaštita i, na kraju krajeva, štetna je po samu Evropu“, rekao je.
Rosin je upozorio da, iako Rusija možda trenutno ne planira napad, situacija bi se mogla promeniti. Rekao je da je kontinuirano odvraćanje, uključujući i održivu podršku Ukrajini, i dalje neophodno.
„Da bismo to postigli, moramo ulagati u našu odbranu — što znači Estonija, Evropska unija i NATO. Održavanje situacije kakva je danas zahteva značajan napor“, rekao je.
/TheGeoPost.