Страднер/Вајнштајн: Зеленскијева посета Србији, Вучићев маневар - Русија му остаје корисна због Косова

Посета украјинског председника Володимира Зеленског Србији не би требало да се тумачи као доказ да се председник Србије Александар Вучић отцепљује од Москве и стратешки приближава Западу, кажу два америчка стручњака у анализи објављеној у листу „Киев пост“.

Ивана Страднер, истраживачица у Центру за интегритет медија „Барис“ при Фондацији за одбрану демократија (FDD), и Данијел Вајнстин, заменик директора за односе са владом у FDD Action, тврде да дочек Зеленског у Београду представља више тактички потез Вучића него промену геополитичког курса Србије.

Према њиховим речима, Вучић већ годинама покушава да одржи равнотежу између Истока и Запада, док у овом периоду, упркос великим протестима у земљи, има интерес да обезбеди легитимитет и подршку европских престоница.

Аутори упозоравају да би прерано славље зближавања Србије са Западом било погрешно.

Србија наставља везе са Москвом и Пекингом

У анализи се наводи да је, упркос статусу Србије као кандидата за чланство у Европској унији, Вучићев политички апарат годинама промовисао наративе који фаворизују Русију у вези са ратом у Украјини.

Према Страднеру и Вајнштајну, српски провладини медији су понављали тврдње Кремља о рату, промовисали наративе о наводном биолошком оружју у Украјини и подстицали страхове да би западна помоћ Кијеву могла довести до ширег сукоба.

Истовремено, Србија је наставила војну и економску сарадњу са разним земљама, укључујући Русију и Кину.

Аутори истичу да је Србија развила војну сарадњу са Кином и да је купила кинеске дронове и системе противваздушне одбране, док су везе између српских обавештајних служби и руских, према њиховим речима, настављене чак и након обуставе неколико заједничких војних вежби са Русијом.

У овом контексту помиње се и Александар Вулин, блиски савезник Вучића, који је, према ауторима, изградио блиске односе са челницима руских обавештајних служби.

Русија и Србија, везе и кроз енергетику

Још једна област где се, према анализи, види политика балансирања Београда јесте енергетика.

Србија и даље значајно зависи од руског гаса, док је истовремено Вучић промовисао енергетске пројекте и партнерства са Западом.

Аутори анализе такође повезују ову политику са ситуацијом око нафтне компаније НИС у руском власништву, против које су Сједињене Државе увеле санкције.

Према њиховим речима, Вучић је покушао да купи време кроз изузећа од санкција и промену власничке структуре компаније.

Косово, један од главних разлога за везу са Москвом

Анализа посебну пажњу посвећује Косову, тврдећи да став Русије о независности Косова остаје један од главних разлога зашто Москва и даље повољна за Београд.

Русија не признаје независност Косова и, као стална чланица Савета безбедности УН, може да користи своје право вета да блокира иницијативе које захтевају одобрење у овом телу.

Према ауторима, Вучић се противи признавању украјинских територија које је окупирала Русија не нужно због проукрајинске оријентације, већ и да би бранио аргумент Србије против независности Косова.

Страднер и Вајнстин сматрају да Зеленскијева посета нуди Вучићу прилику да покаже западним владама да су Србија и он лично и даље важни фактори у региону.

Ово је, кажу, посебно корисно у време када се Вучић суочава са највећим политичким протестима последњих година.

„Добродошлица Зеленском не захтева од њега да уведе санкције Русији, одустане од руских извора енергије или прекине обавештајне везе са Москвом“, наводи се у анализи.

Аутори тврде да је управо то оно што чини посету релативно јефтиним потезом за српског председника, а истовремено му пружа политичке користи у односу на Запад.

Потребна је промена политике Вашингтона

Према анализи, Сједињене Америчке Државе и Европска унија су дуго толерисале политику балансирања Београда, делимично из страха да би прекомерни притисак могао да приближи Србију Москви.

Аутори такође наводе први стратешки дијалог између САД и Србије, одржан у јулу, као пример напора Вашингтона да продуби односе са Београдом.

Међутим, Страднер и Вајнстин тврде да се овај приступ мора променити.

Они захтевају да Вашингтон размотри коришћење санкција у складу са Глобалним Магнитским законом против српских званичника који су, према њиховим речима, умешани у репресију, корупцију и сарадњу са Москвом, Пекингом или Техераном.

У закључку, аутори истичу да посету Зеленског Београду не треба оцењивати само кроз фотографије и јавне изјаве, већ кроз акције које ће Србија предузети након ње.

Према њиховим речима, ако Вучић тражи легитимитет и бенефиције које нуди Запад, онда мора да доноси конкретне изборе, а не само да даје обећања.

„Вашингтон и Брисел требало би да престану да погрешно тумаче његово балансирање између Истока и Запада као стратешки заокрет ка Западу“, закључују Страднер и Вајнстин.