САД покрећу „економски напад“ на Иран, захтевају од земаља да прекину „линију помоћи“ која подржава Техеран

Министар финансија САД Скот Бесент најавио је нови покушај повећања притиска на Техеран, рекавши да Сједињене Државе „покрећу економски напад на финансијске везе Ирана широм света“.

„Наш циљ је да пресечемо сваку економску жилу линију која подржава овај тирански режим док Техеран не буде остављен на миру“, рекао је Бесент на конференцији за новинаре 24. августа, неколико дана након што су он и председник Доналд Трамп упозорили на „економски Дан Д“.

Ова објава је уследила скоро шест месеци након почетка америчко-израелског рата са Ираном, који је потресао глобална тржишта поремећајем испоруке нафте из Персијског залива кроз Ормуски мореуз.

Бесент је тврдио да САД „окончавају“ претњу од Ирана уместо да је „управљају“, упозоравајући треће земље да ће Сједињене Државе „бити бескомпромисне у циљању сваког извора незаконитих прихода [иранског] режима“.

Бесент је рекао да Трамп упућује позиве светским лидерима са конкретним захтевима и да ће свакој земљи бити дат одређени временски рок да „заустави... активности повезане са Ираном које смо идентификовали“.

Одбио је да прецизира временске оквире, али је рекао да „овде немамо бесконачан патент“.

Министарство финансија САД је „идентификовало мреже, посреднике и финансијске канале које Иран користи за шверц нафте, избегавање санкција и финансирање тероризма“, рекао је Бесент, а САД „ће бити непоколебљиве у циљању сваког извора незаконитих прихода режима“.

Министарство финансија саопштило је да је идентификовало пет сектора које Иран користи за подршку својој економији – дигиталну имовину, технологију, злато, авијацију и бродарство – и да уводи нове санкције за скоро 60 ентитета, појединаца и пловила.

Свака земља која подржава Иран мора бити спремна да се суочи са америчким санкцијама, рекао је, јер се „ирански режим суочава са јасним избором: тешка глобална изолација или пут ка реинтеграцији са глобалном економијом“.

„Позваћемо све на одговорност, а ово је економско гушење овог режима“, рекао је Бесент.

Телеграфишући нове напоре прошле недеље без навођења детаља, Бесент је сугерисао да би постојећа америчка блокада иранских лука, у комбинацији са оним што је рекао да ће бити „најтеже санкције у историји“, учинила потребу за новим војним операцијама против Ирана мање неопходном.

Али, начелник одбране Пит Хегсет је нагласио да се употреба војне силе не искључује. „Ни на који начин не искључујемо употребу кинетичких напада било где у Ормуском мореузу или око Ирана“, рекао је новинарима.

Напади великих размера су смањени, али текући преговори нису довели до споразума о окончању рата, ослобађању Ормуског мореуза, кроз који је пре рата ишло 20 одсто глобалних пошиљки нафте, нити решавању вишедеценијског спора око иранских нуклеарних активности.

На питање да ли ће САД циљати Кину због наставка куповине иранске нафте, Бесент је рекао: „Уверени смо да сви желе да се мореуз поново отвори и да цене енергије поново падну.“

Одвојено је рекао: „Запамтите, Кинези добијају 50 одсто своје енергије из Залива. Тако да би им била велика услуга када би искористили предности програма.“

Раније, 24. августа, портпарол кинеског Министарства спољних послова Лин Ђиан је рекао: „Санкције и притисак неће помоћи у решавању проблема. Они ће само повећати тензије и ескалирати ситуацију, што не служи интересима ниједне стране.“

У коментарима које је пренео „Чајна дејли“, Лин је позвао укључене стране да се што пре врате дијалогу и траже политичко решење. Трамп би требало да се састане са кинеским председником Си Ђинпингом у Вашингтону крајем септембра.

У коментарима за емитера CNBC прошле недеље о новим мерама, Бесент је рекао: „Срушићемо овај режим.“ Трамп је, у објави на друштвеним мрежама 24. августа, написао: „ИРАН ЈЕ ПОТПУНО УНИШТЕН.“

Ирански министар економије рекао је за државну телевизију да Техеран очекује нове мере САД и да је „спреман и има двогодишњи план за управљање овим догађајима“.

„Учинили су све што су могли да тестирају одлучност иранског народа и званичника земље, али су сваки пут пропали. Изгледа да су желели да претрпе још један пораз“, рекао је Али Маданизадех.

Међутим, као знак континуираних проблема за погођену иранску економију, ријал је пао на нови минимум у односу на амерички долар на отвореном тржишту 24. августа.

Мехди Годси, виши економиста Бечког института за међународне економске студије, сугерисао је да санкције можда неће произвести политички одговор који Вашингтон очекује.

„Влада је много тврдоглавија од тога“, рекао је Годси за Радио Слободна Европа. „Рат је убио многе лидере режима и уништио велики део његове инфраструктуре, али влада и даље стоји иза свог става.“

„Земља иде у правцу где је не чека ништа осим уништења“, рекао је, али је додао: „За оне који воде земљу, заправо није важно куда земља иде.“