Предлог за Србију „показује да Конгрес прати дешавања независно од Беле куће“

Двостраначки предлог закона о Србији, који је упућен америчком Сенату, важан је не само зато што иза њега стоје републикански и демократски сенатор, већ и зато што „показује да обе странке прате дешавања у Србији независно од става Беле куће“, каже Оливија Олсон, сарадница у Европском центру Атлантског савета.

Предлог закона су предложили Чак Грасли, републикански сенатор, и демократа Ричард Блументал.

Шта се предлаже у закону за Србију?

Предлог закона предвиђа, између осталог, увођење финансијских и визних санкција против појединаца који ометају међународне споразуме важне за стабилност региона Западног Балкана, усклађивање спољне политике Србије са политиком ЕУ и НАТО-а, као и дистанцирање од утицаја Русије, Кине и Ирана.

Од Србије се захтева јачање владавине права, истрага случајева корупције, као и потпуна истрага околности новосадске трагедије, урушавања кровног склоништа на железничкој станици и смрти 16 људи, као и истрага о наводној прекомерној употреби силе против демонстраната у Србији.

Да би закон ступио на снагу, потребно је да га усвоје оба дома Конгреса, Сенат и Представнички дом.

Пре два месеца, законски предлог готово идентичан овом, који је поднет Сенату на усвајање, представили су Представничком дому републикански конгресмен Џо Вилсон и демократа Бил Китинг крајем августа.

Предлог закона у америчком Сенату и избори у Србији

С обзиром на интензиван развој догађаја у недељама које су претходиле изборима, Вучић – који је поднео оставку на место председника Србије 27. септембра, месец дана пре дана избора – углавном је фокусиран на домаћа питања, додаје Олсон.

„Његови односи са САД су историјски гледано били ближи извршној грани власти. Нови стратешки дијалог између САД и Србије и интересовање администрације за ЕКСПО 2027 у Србији сматрају се кулминацијом односа између његове владе и Трампове администрације“, каже она.

Нацрт закона, у међувремену, предвиђа и обуставу стратешког дијалога, који је након неколико одлагања и годину и по дана од отварања, стратешки дијалог између Србије и САД обновљен потписивањем Меморандума о сарадњи у области енергетике и инфраструктуре у јулу ове године.

Зашто је предлог Сената „одлучујући“?

Тренутак у којем је двостраначки закон о Србији послат у Сенат САД на расправу је кључан, оцењује Илва Таре, сарадник у Европском центру Атлантског савета, у изјави за REL.

„Сам закон представља ретку двостраначку поруку оба дома Конгреса, послату само три недеље пре избора 25. октобра“, каже овај саговорник.

„Чак и Стејт департмент, у свом извештају о Западном Балкану, наглашава да слабо управљање у Србији ствара простор за руски и кинески утицај. Међутим, језик овог закона је ближи напорима Брисела да унапреди владавину права и ојача институције, посебно када је реч о демократској условљености“, подвлачи Таре.

„Хоће ли овај закон променити Вучићево понашање? Верујем да се то неће десити преко ноћи и не без унутрашњег и спољашњег притиска. Такође, мораћемо да видимо исход избора и да ли ће резултати бити прихваћени“, каже Таре.

Додајући да би, усвајањем нацрта закона, Конгрес заузео важан став, Таре истиче да иницијатива долази у важном тренутку, с обзиром на то да се у Србији 25. октобра одржавају превремени парламентарни избори.

Студентска листа учествује у њима, као представник студентског покрета, који је настао на таласу антикорупцијских протеста који су трајали више од годину дана.

У нацрту закона посебно се истиче потреба за одржавањем фер и слободних избора, као и гарантовање слободе изражавања и окупљања.

„Ови избори би такође могли да окончају Вучићеву дугогодишњу спољну политику одржавања односа са свим странама истовремено, док би овај процес могао да означи тренутак истине“, наглашава она, мислећи на дугогодишњу политику Србије, која се заснива на паралелној сарадњи са Русијом, Кином и САД, уз посвећеност процесу европских интеграција.

Хоће ли Вучић променити приступ?

„Вучић неће променити своје понашање, шта год да се деси. Наставиће да спроводи своју политику, која се у суштини састоји у томе да остане на власти што је дуже могуће“, сматра Ивана Штрандер, из Фондације за одбрану демократија.

„Али ово је изузетно важно јер шаље веома јасан сигнал опозицији да Америка иде Вучићевим стопама“, рекао је Страндер у изјави за РЕЛ, додајући да је „Вучић пријатељ са Кином, Русијом и Ираном, а са пријатељима попут Вучића, Вашингтону нису потребни непријатељи“.

Она додаје да се Вучић представља као стуб стабилности, што, по њеном мишљењу, није тачно.

„Он је тај који увек жели да подигне тензије, затим да их спусти, а онда да се представи као стуб стабилности“, закључује она.

Страндер нема дилеме у вези са правцем спољне подршке актуелној влади у Србији.

„У ствари, Путин је тај који је отворено рекао да се нада да ће Вучић постати премијер. То ефикасно значи да је Москва спремна да дестабилизује Србију и да Вучићу пружи пакет мера за очување режима“, каже она.

Владимир Путин, председник Русије, изјавио је пре два дана на форуму у Москви да се нада да ће Вучић бити следећи српски премијер. Ова изјава је за сада једини сигнал у ком правцу Кремљ гледа уочи предстојећих избора. /REL