Скип то цонтент
Геопост

Геопост

  • вести
  • ПРОВЕРА ЧИЊЕНИЦА
  • АНАЛИЗА
  • интервју
  • БАЛКАНСКА ДЕЗИНФОРМАЦИЈА
  • O HAMA
  • БАЛКАН
  • Вести

Без мапе пута ка ЕУ: Шта још Србија ризикује да изгуби?

Геопост 10. октобар 2026. КСНУМКС мин прочитао
Поделите вести

Неће бити мапе пута за Србију у процесу приступања Европској унији.

Европска комисија ће крајем октобра објавити мапе пута за Црну Гору, Албанију, Украјину и Молдавију, као земље које су оствариле највећи напредак у процесу приступања.

Овим се званично потврђује да је Србија изгубила позицију коју је некада имала као једна од водећих земаља у процесу европских интеграција.

„Србија ће морати да испуни више услова. После избора видећемо колико је њена влада озбиљна, да ли ће само причати о својој жељи да постане чланица ЕУ или ће чак предузети и конкретне кораке у том правцу“, рекла је европска комесарка за проширење Марта Кос.

Говорећи пред Одбором за спољне послове Европског парламента 7. октобра, Кос је нагласио да се то посебно односи на стратешко усклађивање и хармонизацију са заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ.

За Страхињу Суботића, из београдске невладине организације Центар за европску политику, чињеница да Србија неће добити мапу пута представља озбиљно упозорење и доказ да ова земља стагнира у процесу европских интеграција.

Он за РЕЛ каже да се стагнација више не огледа само у чињеници да Србија годинама није отворила ниједно групно поглавље у преговорима о чланству и нема прилику да користи средства из Плана раста.

„Сада нам се, у суштини, шаље порука да бисмо могли да изгубимо и бројне погодности повезане са постепеним чланством у ЕУ“, каже он.

Мапе пута биће део пакета проширења, који Европска комисија планира да усвоји 28. октобра.

Србија није отворила ниједно групно поглавље у преговорима о приступању ЕУ од децембра 2021. године.

Без реформи нема напретка.

Европска комесарка Марта Кос представила је ове недеље нови предлог Европске комисије за правила која ће се примењивати на будуће чланице Европске уније.

Објашњавајући зашто ће само четири земље добити мапе пута, Кос је рекао да оне имају смисла само за државе које остваре истински напредак у процесу чланства.

„Упоредила бих то са аутомобилом. Ако аутомобил не ради, нема смисла гурати га отпозади када мотор не ради. А мотор може да ради само ако има гориво, а гориво су реформе унутар земље“, рекла је она.

Стратулат, из Центра за европску политику (ЕПЦ), каже да је искључење Србије из путних мапа порука земљама кандидатима да се позиција водеће земље у процесу европских интеграција мора заслужити и одржати.

„ЕУ би требало да оправда ову одлуку јасним критеријумима у области демократских реформи, владавине права и хармонизације спољне политике, као и да јасно дефинише шта Србија треба да уради да би надокнадила заостајање. Европској унији је такође потребан план за сопствене припреме, јер саме реформе у земљама кандидатима нису довољне да би се проширење постигло“, рекао је Стратулат за Радио Слободна Европа.

Скоро пет година стагнације

Процес европских интеграција Србије практично је застао од децембра 2021. године, када је отворено Групно поглавље 4, последње које је Београд отворио у преговорима за чланство у Европској унији.

Ова група поглавља обухвата зелену агенду и одрживу повезаност, а отворена је на врхунцу протеста против пројекта експлоатације литијума компаније Рио Тинто.

Застој је првобитно био повезан са чињеницом да Србија није ускладила своју спољну политику са санкцијама које је Европска унија увела Русији, након почетка руске инвазије на Украјину у фебруару 2022. године – само два месеца након отварања последњег поглавља.

У међувремену, ситуација у области владавине права се такође погоршала, што додатно компликује напоре Србије да се извуче из вишегодишњег застоја у процесу европских интеграција.

Суботић процењује да оваквим приступом Србија ризикује да остане тамо где јесте, наиме на крају реда земаља које циљају чланство у Европској унији.

„... и остану заглављени на некој врсти изолованог Балкана, посебно ако земље попут Црне Горе и Албаније наставе да раде као до сада и успеју да се придруже ЕУ у догледној будућности“, каже он.

Како је Србија изгубила позиције у односу на друге земље кандидате?

У децембру 2021. године, када је Србија отворила последње групно поглавље, Црна Гора је привремено затворила само три преговарачка поглавља.

Данас је близу завршетка преговора, са изгледима да следећег лета потпише Споразум о приступању.

Албанија, која је сада друга међу земљама које воде процес проширења, још није донела одлуку о отварању преговора о чланству у децембру 2021. године.

Преговори са Албанијом су отворени у јулу 2022. године.

У наредним годинама, Украјина и Молдавија су такође добиле статус земље кандидата и потом отвориле преговоре о чланству.

Сви ови догађаји довели су до тога да Србија постепено губи своју позицију међу водећим земљама у процесу европских интеграција.

На питање како су Албанија, Украјина и Молдавија успеле да претекну Србију, која је некада била међу водећим земљама у процесу европских интеграција, уз Црну Гору, Суботић каже да је, према подацима Европске комисије, Србија и даље друга технички најприпремљенија земља кандидат за чланство у ЕУ.

„Али, за разлику од Србије, ове земље добро напредују у великом броју преговарачких поглавља. Више се не ради нужно само о техничкој припреми, већ и о искреној политичкој вољи да се постигне напредак у многим поглављима“, каже он.

Према његовим речима, Европска комисија је показала да, кроз постепено приступање, има за циљ да одржи темпо напретка, како би земље кандидати које можда нису најтехнички најприпремљеније, могле да достигну виши ниво спремности за чланство у догледној будућности.

Јул 2026. – последњи покушај деблокирања процеса

Последњи озбиљан покушај да се Србија извуче из ћорсокака у процесу европских интеграција учињен је у јулу, када је неколико земаља чланица Европске уније сматрало да би Србији требало дозволити отварање поглавља 3.

Ово је био један од најозбиљнијих напора у подршци Београду, јер је иницијатива имала подршку и утицајних земаља у ЕУ, укључујући Немачку и Француску.

Међутим, потребан консензус није постигнут.

Радио Слободна Европа сазнаје из поузданих извора да су, од јула до септембра, настављени напори да се убеде друге државе чланице да постигну једногласност и деблокирају процес.

Према дипломатским изворима REL-а, земље које су подржавале наставак европског пута Београда одустале су – барем привремено – од ових напора у септембру, након догађаја везаних за смрт и сахрану осуђеног ратног злочинца Ратка Младића.

Ови догађаји, заједно са превременим изборима најављеним за 25. октобар, указују на то да је до краја године мало вероватно да ће доћи до конкретног напретка у процесу чланства Србије у ЕУ. /REL

Ознаке: Александар Вуики. Европска унија Марта Кос Србија

Цонтинуе Реадинг

Претходна: Украјинска операција Вивалди осујетила руски план за опкољавање Донбаса
следећи: Након што је протеран из Црне Горе, оснивач руске мреже Рибар стиже у Србију

Студентска листа против српске листе, али уз стару политику Београда о Косову: „Нећемо признати независност“ КСНУМКС мин прочитао
  • БАЛКАН

Студентска листа против српске листе, али уз стару политику Београда о Косову: „Нећемо признати независност“

Геопост Новембар 12, 2026
Амерички стручњак упозорава на ризик од кризе у Босни: Русија искоришћава Додикове дестабилизујуће акције КСНУМКС мин прочитао
  • БАЛКАН

Амерички стручњак упозорава на ризик од кризе у Босни: Русија искоришћава Додикове дестабилизујуће акције

Геопост Новембар 12, 2026
Цахнер: Србија не може одржавати стратешке везе са Русијом и истовремено тежити чланству у ЕУ КСНУМКС мин прочитао
  • Вести

Цахнер: Србија не може одржавати стратешке везе са Русијом и истовремено тежити чланству у ЕУ

Геопост Новембар 12, 2026
„Русија ће преживети Вучића“ - амерички званичник упозорава на мреже Москве у Србији КСНУМКС мин прочитао
  • БАЛКАН

„Русија ће преживети Вучића“ - амерички званичник упозорава на мреже Москве у Србији

Геопост Новембар 12, 2026
Лавров очекује наставак стратешког партнерства са Србијом: Русија остаје посвећена споразумима КСНУМКС мин прочитао
  • БАЛКАН

Лавров очекује наставак стратешког партнерства са Србијом: Русија остаје посвећена споразумима

Геопост Новембар 12, 2026
Блиски сарадник Вучића и Радоичића, Звонко Веселиновић, бежи у Турску у време хапшења у Србији КСНУМКС мин прочитао
  • БАЛКАН

Блиски сарадник Вучића и Радоичића, Звонко Веселиновић, бежи у Турску у време хапшења у Србији

Геопост Новембар 11, 2026

Превод садржаја на друге језике се врши аутоматски и може доћи до грешака!

  • [емаил заштићен]
  • +383-49-982-362
  • Улица Ардијана Краснићија, НН
  • 10000 Приштина, КОСОВО
Кс-твиттер Facebook

Исправке и одбијања

Ауторска права © Геопост | Крит по АФ темама.