Бибер демонтира Вучићев режим: Његова моћ почива на корупцији и везама са организованим криминалом

У интервјуу за угледни немачки лист „Зидојче цајтунг“, познати стручњак за Западни Балкан, Флоријан Бибер, говори о структури Вучићевог режима, његовим везама са организованим криминалом и шансама опозиције за промене.

Како се Србија приближава парламентарним изборима 25. октобра, политичка сцена земље суочава се са одлучним преокретом. Пошто му устав забрањује да се кандидује за трећи мандат као председник, Александар Вучић жели да се врати на врх извршне власти као премијер. Међутим, овог пута се суочава са новим студентским опозиционим покретом који отворено доводи у питање његов апарат моћи.

У опширном интервјуу за угледни немачки лист „Зидојче цајтунг“, познати стручњак за Западни Балкан, Флоријан Бибер, детаљно је описао структуру Вучићевог режима, његове везе са организованим криминалом и шансе опозиције за промену.

Према речима професора политичких наука на Универзитету у Грацу, Вучићева одлука да циља на место премијера није изненађење, јер његов одлазак из политике никада није био реална опција. Бибер објашњава да је Вучић годинама изградио сложену пирамиду моћи, која одржава цео његов систем на површини.

Према његовим речима, управо та мрежа онемогућава предају власти: „Разјашњење свих оптужби за корупцију, умешаност у организовани криминал и злоупотребу државе у партијске сврхе сигурно би га довело у велике тешкоће. Губитак власти представљао би претњу не само њему, већ и целом његовом кругу.“

У својој анализи за Зидојче цајтунг, Бибер објашњава да Вучићева моћ почива на два главна стуба: потпуном продору странке у сваки ниво државне администрације и вршењу неформалне моћи. Он напомиње да у Србији готово да нема општине коју не контролише владајућа странка, док су сваки покушај промена на локалном нивоу сузбијени куповином опозиционих политичара, отвореним притиском и манипулацијом резултатима избора.

По први пут, студентски покрет – који је Србију претворио у „лабораторију демократског устанка“ – одлучио је да директно уђе у изборну трку са сопственом листом, коју предводи професор медицине Илија Срдановић. Једини услов ове листе био је да кандидати немају политичку прошлост. Бибер истиче да су старе снаге повезане са тајним службама и организованим криминалом, које су некада довеле до атентата на реформистичког премијера Зорана Ђинђића 2003. године, и даље присутне.

Међутим, разлика је данас у томе што нови студентски покрет има за свој централни циљ уништење ових структура. „Ако би студентска листа победила на изборима, претња овим структурама моћи била би много конкретнија и већа. Неки би сигурно покушали да спале документа, побегну у Дубаи или се обезбеде на друге начине – и као што смо видели у прошлости, ове групе су спремне и на насиље“, наглашава Бибер.

Што се тиче спољног утицаја, Бибер напомиње да односи Београда са Москвом остају сложени, при чему Србија служи као транзитна тачка за руске агенте док продаје муницију Украјини.

Што се тиче става Запада, аналитичар жали због меког приступа Европске уније и посебно Немачке, подсећајући да је Вучић донедавно имао и немачког саветника у председништву кога су плаћали немачки порески обвезници.

Он критикује недостатак озбиљног притиска из Брисела на слободу медија и регистрацију бирача. Пошто анкете предвиђају прилично тесан резултат, свака манипулација гласањем могла би имати тренутне последице, водећи Србију у нову фазу нестабилности где би обе стране могле да прогласе победу, а грађани би поново могли да изађу на улице.