Metodologija

Share the news

 

“THE GEOPOST” METODOLOGIJA RADA

Pratimo detaljnu metodologiju koja se slaže sa Kodeksom principa. Metodologija je opisana u nastavku:

1. Odabir tvrdnji

Tvrdnje dolaze iz različitih izvora: naše fact‑check analize ruskih narativa o Balkanu, mediji i društvene mreže. To mogu biti viralne objave u oblastima politike, javnih politika, statistike, državnih programa, važnih događaja i izjava javnih funkcionera.

Svako jutro fact‑check tim detaljno razmatra sve predloge pre odabira. Prilikom odabira uzimaju se u obzir:

  • Mogućnost stvarne štete

  • Potencijal za viralnost

  • Uticaj na potrošače/internautе

  • Kredibilitet osobe koja iznosi tvrdnju

  • Ukupan značaj tvrdnje

Biramo samo proverljive tvrdnje – one koje sadrže jasnu, definisanu izjavu, ne neodređenu sugestiju. Takođe se trudimo da u odabiru nema političke ili druge pristrasnosti – jednako posmatramo tvrdnje lidera različitih stranaka.

2. Verifikacija tvrdnje

S provodi temeljna verifikacija kako bismo utvrdili da li je tvrdnja zaista izrečena i u kojem kontekstu. Koristimo sledeće izvore:

  • Zvanična saopštenja

  • Video‑snimke govora

  • Događaje

  • Proverene društvene mreže

Originalni izvor tvrdnje uvek je povezan u fact‑check izveštaju. Ako ne možemo da potvrdimo tvrdnju, skupljamo dodatne informacije – kontaktiramo izvora ili relevantne subjekte.

3. Istraživanje i fact‑checking

Kada se tvrdnja potvrdi, istražujemo je uz pomoć pouzdanih izvora kao što su:

  • Zvanični podaci i vladini izvori

  • Autoritativni mediji

  • Platforme za razmenu slika (Getty Images, AP itd.)

Relevantni podaci predstave se tabelama, grafikama i sl. kod analiza zasnovanih na podacima. Analiziramo istorijske trendove i promene politika. Svi izvori se linkuju radi transparentnosti.

Za viralne tvrdnje sa društvenih mreža, svaki korišćeni izvor je linkovan kako bi korisnici mogli da provere tačnost. Ako koristimo neki medij kao izvor, bar jedan dodatni želi da potvrdi nalaze.

METODOLOGIJA PLATFORME BALKAN GEOPOLITICS ZA SUZBIJANJE MEDIJSKE DEZINFORMACIJE

1. Cilj i opseg

Platforma se bori protiv rastuće pojave dezinformacija prikrivenih kao činjenice – lažne, neproverene vesti i narativi, naročito ruski narativi u regionu.

Metodologija definiše:

  • Kako biramo sadržaj i medije za praćenje i evaluaciju

  • Kako procenjujemo pojedinačne sadržaje i medijske kuće

  • Koje izvore koristimo za istraživanje

  • Kako je strukturirana fact‑check analiza

  • Metod za kreiranje liste medija diskutabilnog kredibiliteta

2. Odabir medija i izvora

a) Odabir medija

Mediji se prate po dva kriterijuma:

  1. Publika u Kosovu, Srbiji i regionu

  2. Objavljivanje sadržaja koji izazivaju etičke ili profesionalne sumnje

Praćen je mediji sa značajnim čitalačkim auditorijumom, kao i oni koji:

  • Nemaju jasno definisan urednički tim ni podatke

  • Objavljuju bez imena autora ili bez navođenja izvora

  • Iznose tvrdnje bez verifikacije ili dokaza

  • Već su ranije dobili negativne ocene na Raskrinkavanje.ba

Tim može prilagoditi listu medija u toku istraživanja određene teme.

Takođe pratimo i profile na društvenim mrežama koje šire lažne vesti ili dezinformacije.

b) Odabir tvrdnji za evaluaciju

Način selekcije:

  • Zahtevi čitalaca – ako neko zatraži proveru konkretne tvrdnje, analiziramo je i objavljujemo nalaze.

  • Viralnost i aktuelnost – tvrdnje koje dobiju veliku pažnju i potencijal za dezinformaciju.

  • Monitoring – tvrdnje iz medija na našoj listi sumnjivog kredibiliteta.

Sve tvrdnje se analiziraju nepristrasno, objektivno i profesionalno, bez obzira na izvor.

3. Izvori za analizu

Analiza se bazira na proveri tačnosti tvrdnji uz pomoć pouzdanih dokaza:

  • Zvanični podaci i statistike

  • Odgovori i informacije iz državnih institucija

  • Provereni mediji

  • Zvanične izjave osoblja i institucija

  • Studije relevantnih institucija ili eksperata

  • Mišljenja stručnjaka

  • Pravna dokumentacija i zvanični dokumenti

  • Nezavisna istraživanja

  • Ostali verifikovani izvori

4. Kontrola kvaliteta

The Geopost bira tvrdnje na osnovu javnog interesa (relevantnost, aktuelnost, interes čitalaca). Svaki tekst mora proći redakcijsku proveru i dobiti saglasnost najmanje jednog urednika. Redakcija snosi punu odgovornost za objavljeni sadržaj.

STRUKTURA ANALIZA – FACT‑CHECK IZVEŠTAJA

Svaki izveštaj sadrži:

  • Tvrdnju iz medija koja se proverava

  • Jasno objašnjenje ocene zasnovano na dokazima i metodologiji

  • Završna ocena (rating)

  • Link ka originalnoj tvrdnji

Ista analiza može obuhvatiti više tekstova iste tvrdnje ako se međusobno navode.

Za svaki originalni medijski tekst čuvamo:

  1. Kopiju naslova, lead‑a i kompletnog teksta sa URL‑om

  2. PDF verziju sa linkom

  3. Arhiviranu kopiju na archive.org

KRITERIJUMI I PROCES EVALUACIJE

a) Selekcija tvrdnji

Biramo tvrdnje koje su predstavljene kao činjenice. Cilj je proveriti njihovu tačnost po novinarskim standardima.

Izuzeci:

  • Citirane izjave ili parafraze trećih lica se proveravaju ako su izvor dezinformacije, a nisu kritički obrađene.

  • Izjave predstavljene kao činjenice bez verifikacije i kontradikcije poznatim podacima.

b) Verifikacija tvrdnje

Primenjuju se metodološki kriterijumi za procenu tačnosti. U zavisnosti od tvrdnje, procena uključuje:

  • Lažne vesti – utvrđivanje da li je tvrdnja netačna

  • Pristrasnost – da li tekst selektivno iznosi informacije

  • Manipulacija činjenicama – kako se informacije predstavljaju

  • Spin – da li se tvrdnja koristi za iskrivljenje percepcije javnosti

Po potrebi analize se ažuriraju uz jasno naznačene izmene i razloge.