Суочени са притиском Запада и претњом дугова, босански Срби траже ближе везе са Пекингом.

Усред растућих економских притисака због предстојећих отплата дуга и недостатка страних инвестиција, лидер босанских Срба Милорад Додик тражи финансијску помоћ од Кине.

Његова влада у Републици Српској – ентитету са већином српских становника у Босни и Херцеговини – недавно је потписала нове грађевинске уговоре са кинеским компанијама, успоставила ближе везе између Додикове владајуће странке Савез независних социјалдемократа (СНСД) и Кине, и послала премијера Радована Вишковића у Пекинг у априлу да се састане са локалним предузећима и тражи инвестиције.

„Премали смо да бисмо утицали на развој политике и светских догађаја, али сада тражимо пријатеље и партнере који нам могу помоћи у трговини, бизнису, финансијама и свим другим областима“, рекао је Бошко Југовић, градоначелник општине Пале, Република Српска, за балкански сервис Радија Слободна Европа/Радио Либерти, након што је био део делегације СНСД-а која је крајем априла у Сарајеву угостила кинеске трговинске представнике.

Аналитичари кажу да су отопљавање односа између Републике Српске и Кине – формализовано споразумом о сарадњи из 2016. године – део шире политичке игре Додика док се бори са слабим финансијским изгледима и погоршањем односа са Западом, након што је позвао на отцепљење српског ентитета од Босне и формирање уније са суседном Србијом.

Додик се посебно нада да ће се задужити од кинеских финансијских институција и да ће Кина прихватити обвезнице које користи Република Српска, како би земља могла да изврши низ отплата дуга западним зајмодавцима, које доспевају почев од овог лета.

Додик је крајем марта рекао да су кинеске институције пристале да прихвате обвезнице као финансијске гаранције за отплату кредита, али многи економски аналитичари и даље нису сигурни у план лидера босанских Срба, за који кажу да нема преговарачку моћ и веома неповољне услове.

„Добијање кредита од Кине је једна ствар, али питање је под којим условима“, рекао је за Радио Слободна Европа Велизар Антић, независни политички аналитичар са седиштем у Бањалуци. „Ради се о томе када и како ће се ови кредити вратити [и] шта ће се десити ако Република Српска не буде могла да их врати.“

Равнотежа између финансија и политике

Додик, некада миљеник Запада и кључна фигура у босанској политици током 30 година, није странац да своје топле везе са Пекингом и Москвом користи против Европе и Сједињених Држава.

Када је 2022. године изабран за председника Републике Српске, након што је завршио свој мандат као представник Србије у босанском председничком тројству, заклео се да ће наставити блиске везе са Кремљем, наводећи да би га санкције или смањење средстава ЕУ само приморали да прихвати инвестиционе понуде из Кине.

Чини се да је националистички политичар испунио то обећање, пошто је недавно најавио да ће посетити руског председника Владимира Путина у Москви 23. маја, упркос међународној осуди ничим изазване, велике инвазије Русије на Украјину и позивима Запада да се изолује Кремљ.

„Када одем код Путина, нема захтева. Он само каже: 'Чиме могу да помогнем?' Шта год да сам разговарао са њим, никада нисам био преварен. Не знам чему бих друго веровао ако не у ово“, рекао је Додик за Гардијан 2021. године. „Са [кинеским лидером] Сијем, он такође каже Ђинпингу: 'Ако постоји било шта у чему могу да помогнем, бићу ту.'“

Остаје да се види како ће ово утицати на Додикове тренутне напоре да се носи са предстојећим отплатама дуга Републике Српске.

Министарство финансија Републике Српске није одговорило на захтеве Радија Слободна Европа за коментар о отплатама дуга и могућим кинеским кредитима.

Рата од 200 милиона евра (217 милиона долара) доспева у јуну за обвезнице продате на Бечкој берзи пре пет година, а Република Српска, са 1.3 милиона становника, има више од 500 милиона евра (544 милиона долара) позајмљених од разних финансијских институција.

Према подацима Министарства финансија Босне и Херцеговине, спољни дуг Републике Српске тренутно износи више од 2.1 милијарде евра (2.29 милијарди долара).

Током своје посете Пекингу у априлу, Вишковић је наводно разговарао са три кинеска зајмодавца. Исход ових разговора је непознат, али је Република Српска саопштила да ће кинески представници наставити преговоре у Бањалуци, де факто главном граду ентитета.

Неки коментатори су приметили да недостатак конкретних детаља о текућим преговорима са кинеском страном сугерише да званичници босанских Срба можда нису задовољни условима који су им понуђени.

Игор Црнадак, заменик лидера опозиционе Партије демократског прогреса, рекао је за Радио Слободна Европа/Радио Либерти да владини званичници нису коментарисали план отплате дуга нити разговоре са кинеским институцијама, додајући да његова странка планира да одржи посебну парламентарну седницу како би добила информације о финансијама компаније.

„Ситуација је прилично озбиљна, посебно имајући у виду клаузуле у уговорима које наводе да власници ових обвезница могу преузети власништво над компанијама у којима влада има већински удео ако дуг не буде отплаћен“, рекао је Црнадак.

Јаче помињање Москве и Пекинга

Финансијски притисци са којима се суочава Република Српска делимично произилазе из оптужби за проневеру и корупцију које су пратиле узастопне владе, али и из Додиковог драматичног сукоба са Западом, који је ограничио његове могућности финансирања.

Додику је забрањено путовање или приступ имовини у Сједињеним Државама од 2017. године, након што је пркосио Уставном суду Босне и Херцеговине одржавањем референдума о прослави Дана Републике српске, датума 1992. године када су босански Срби прогласили своју државност.

Сепаратистички напори етничких Срба били су окидач за разорни рат у Босни од 1992. до 1995. године, који је однео животе више од 100,000 људи, раселио милионе и уништио велике делове земље.

Мировни споразум постигнут уз посредовање САД окончао је рат и створио претежно српске и бошњачко-хрватске ентитете који чине Федерацију Босне и Херцеговине. Трочлано председништво Босне воде представници ове три главне етничке групе.

Додиков проруски став је добро познат, али потез ка Пекингу поклопио се са блиским везама Кине са Србијом — кључним савезником и највећим трговинским партнером Републике Српске — и са могућношћу обезбеђивања кинеских кредита и инвестиција уз мање услова него што су то западне опције.

У фебруару је конзорцијум кинеских компанија потписао уговор о зајму од 175 милиона евра (190 милиона долара) са Републиком Српском за изградњу дела северног аутопута који повезује регион са Србијом.

Висковић је у време објављивања дао мало детаља о понуди и кредиту. Рекао је само да је China Overseas Engineering Group изабрана јер је била најнижи понуђач након што је Европска банка за обнову и развој повукла своју подршку, рекавши да пројекат није од виталног значаја. Поред тога, Висковић је рекао да ће петнаестогодишњи кредит имати грејс период од три године.

У августу 2022. године потписан је још један уговор са компанијом China State Construction Engineering за изградњу деонице истог аутопута дужине 33 километра на северу Босне.

Након што је објавио споразум од 302 милиона евра (328 милиона долара), Додик је назвао споразум успехом своје стратегије тражења кинеског капитала упркос притиску Запада.

„Ово показује да Република Српска има алтернативу и да је не могу уцењивати неки са Запада који покушавају да утичу на политичке ставове и политичка решења забрањујући банкама да улажу новац“, рекао је он.