Како су америчке санкције погодиле Лукоил, највећу бугарску рафинерију

Преузимањем контроле над највећом рафинеријом на Балкану од Лукоила, Бугарска је за сада избегла казнене санкције САД против руског нафтног гиганта, које ступају на снагу у петак.

Међутим, шта се даље дешава са кључном рафинеријом на ободу бугарског града Бургаса на црноморској обали није јасно.

Зашто је Софија интервенисала?

Вашингтон је 22. октобра објавио да ће увести санкције руским нафтним гигантима Росњефту и Лукоилу како би престао да финансира руску инвазију на Украјину, која је почела 2022. године.

Међу државама чланицама Европске уније, Бугарска је највише погођена овом мером, јер се у њој налази највећа рафинерија компаније Лукоил на Балкану. Лукоил је власник фабрике Нефтохим од 1999. године.

Бугарске власти су саопштиле да ће америчке санкције ефикасно затворити рафинерију након што су сви пословни партнери одбили да плате компанијама које штити Лукоил.

У потезу усмереном на спречавање таквог исхода, бугарски парламент је 7. новембра одобрио законске измене којима би се сва имовина Лукоила у земљи ставила под државну контролу.

Прошле недеље, влада је именовала високог владиног званичника Румена Спецова, који је био директор Националне агенције за приходе и бивши шампион у бодибилдингу, да преузме контролу над рафинеријом.

Убрзо након тога, Министарство финансија САД издало је лиценцу којом се одобравају трансакције које укључују одређене Лукоилове ентитете у Бугарској – укључујући и рафинерију – до 29. априла следеће године.

Зашто је рафинерија важна?

Рафинерија у Бургасу игра кључну економску улогу за Бугарску. То је највећа компанија у најсиромашнијој чланици ЕУ са прометом од 4.68 милијарди евра (5.39 милијарди долара) у 2024. години.

Лукоил је доминантна снага на бугарском велепродајном тржишту горива, као и у продаји крајњим потрошачима, захваљујући великој мрежи бензинских станица.

Његово присуство у Бугарској учинило га је „кључним делом руског утицаја“, рекао је Мартин Владимиров, стручњак у софијском институту CSD.

Али значај Лукоила далеко превазилази границе Бугарске, додао је, описујући компанију као „заиста креатора тржишта за целу југоисточну Европу“.

„Није случајно што цене горива у Румунији расту, јер рафинерија у Бугарској игра кључну улогу у снабдевању румунског тржишта“, рекао је Владимиров за АФП.

И „Румунија је главни дистрибутивни центар за регион – Украјину, Молдавију, Мађарску, Аустрију“, додао је.

Шта следи?

Бугарска је дала зелено светло управнику Румену Спецову да прода рафинерију уз сагласност владе.

САД су поставиле рок до 13. децембра за проналажење купца, а потенцијални уговор подлеже одобрењу Вашингтона.

„Ситуација је тренутно стабилна“ у погледу снабдевања, рекао је Владимиров.

Међутим, Лукоил је у среду позвао бугарске власти да се не мешају у његове напоре да прода своју имовину у земљи, упозоравајући да „задржава право да тражи правна средства како би заштитио своја легитимна права и интересе“.

Матична компанија Лукоила, у којој се налазе његове стране јединице, налази се у Бечу, а ако Лукоил одлучи да је прода, Софија би изгубила контролу над рафинеријом, рекао је извор из бугарске владе.

Крајем октобра, Лукоил је саопштио да је прихватио понуду женевске групе за трговину нафтом Гунвор, коју је Вашингтон описао као „марионету Кремља“.

Понуда је потом одмах повучена.

/www.france24.com