Грађани Србије политички оријентисани ка Русији, економски ка ЕУ

Већина грађана Србије је и даље политички оријентисана ка Русији, док Европску унију, чијем чланству теже, доживљавају као свог најважнијег економског партнера.

То се наводи у истраживању „Спољнополитичка оријентација Србије“ које је 5. априла објавила невладина организација „Нови трећи пут“.

Анкета је показала да и после годину дана од почетка рата у Украјини, грађани Србије и даље верују да Русија није крива за почетак рата. Међутим, већи број грађана него прошле године гласао би за чланство у НАТО-у, мада у занемарљивом проценту.

Миљан Младеновић, истраживачки аналитичар за „Нови трећи пут“ и аутор анкете, рекао је за Радио Слободна Европа (РСЕ) да су очекивали већу промену када је реч о ставовима грађана и да се стање јавног мњења није много променило у протеклих неколико месеци.

Шта мисли Србија: Ко је најважнији политички партнер Србије?

Србија је кандидат за чланство у ЕУ од 2012. године и жели да буде део овог политичког блока.

У најновијем извештају Европске комисије о напретку Србије за 2022. годину наглашава се да Србија мора приоритетно да испуни своје обавезе и да се постепено усклади са Заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ, укључујући рестриктивне мере ЕУ, у складу са Преговарачким оквиром ЕУ и Србије.

Од почетка руске инвазије на Украјину, ЕУ је увела неколико пакета санкција против Русије, са којима се Србија није сложила.

У извештају Европске комисије истиче се да је Србија наставила да развија интензивне односе и стратешка партнерства са Русијом.

Додаје да су високи српски званичници дали изјаве у којима се противе ставу ЕУ о руској агресији.

Миљан Младеновић из „Новог трећег пута“ каже да сматра да је оријентација грађана Србије ка Русији заснована пре свега на подршци косовском питању.

Оно што кочи европске интеграције Србије јесте управо нормализација односа са Косовом, чију независност Србија не признаје, а Русија подржава.

Како би грађани Србије гласали када је у питању чланство у ЕУ?

Према анкети организације „Нови трећи пут“, проценат грађана који би гласали за чланство Србије у ЕУ готово је непромењен у односу на пре годину дана.

С друге стране, број оних који би гласали против чланства у ЕУ повећао се за неколико процентних поена.

Када је реч о уласку Србије у НАТО, примећен је благи пораст оних који би дефинитивно гласали против, али и пораст грађана који би изабрали улазак Србије у НАТО.

Миљан Младеновић каже да је тренд промена у овој области евидентан већ дуже време.

„Од почетка руске агресије против Украјине, приметили смо да постоји својеврсни екстремизам јавног мњења, где су они који су раније били неутрални, неодлучни или благи на једној или другој страни постали много екстремнији у својим мишљењима, а већи је број оних који су дефинитивно за или дефинитивно против Европске уније, НАТО-а и тако даље“, каже он.

Иако је проценат грађана који би дефинитивно гласали за чланство Србије у НАТО-у само 8%, Младеновић наглашава да таквих ставова свакако има много више него пре годину дана.

Како би грађани Србије гласали када је у питању чланство у НАТО-у?

Србија ће у јуну бити домаћин међународне тактичке вежбе „Платинасти вук 23“, која ће окупити чланице НАТО-а, укључујући Сједињене Америчке Државе (САД).

Српске власти су направиле изузетак од мораторијума на војне вежбе са страним партнерима како би омогућиле њихово одржавање.

Мораторијум на војне вежбе са страним партнерима уведен је у фебруару 2022. године, неколико дана након што је Русија покренула агресију на суседну Украјину.

Званични Београд је тада најавио да неће уводити санкције против Русије, али и да ће, у складу са политиком војне неутралности, српска војска обуставити све војне вежбе са страним партнерима, како источним тако и западним, до даљњег.

Најављена вежба изазвала је критике Кремља, као и десничарских организација у Србији.

С друге стране, САД су поздравиле одлуку Србије да организује војну вежбу са својим глобалним мировним партнерима.

Више од 15 година, српска војска делује по НАТО стандардима, који се користе и у мировним мисијама Уједињених нација и свих других организација. Војска Србије је распоређена у различитим мисијама Уједињених нација и Европске уније.

Шта мисли Србија: Ко је одговоран за рат у Украјини?

Према анкети „Новог трећег пута“, већина испитаника, 66%, сматра да је Запад одговоран за рат у Украјини.

Нешто више од 21 одсто сматра Русију одговорном. Тај проценат је мањи у односу на нешто мање од 23.5 одсто пре годину дана.

Ово је мишљење у Србији упркос томе што је Русија покренула агресију на суседну Украјину 24. фебруара 2022. Запад је на страни Украјине и осуђује инвазију.

Милан Младеновић из „Новог трећег пута“ каже да су медији од почетка руске агресије на Украјину ово представљали као заправо рат између Русије и Запада.

„Дакле, Запад користи Украјинце да би ослабио позицију Русије. Штавише, можда у последње време, због повећане количине оружја које се испоручује Украјини, грађани негде верују да је Запад заправо главни кривац у целом сукобу“, објашњава он.

Како истиче у свом интервјуу за РСЕ, грађани су углавном политички оријентисани ка Русији, а економски ка Европској унији.

„Они који су проруски оријентисани су углавном проруски оријентисани јер се позивају на добре односе у прошлости, да је Русија увек била на нашој страни, никада није била против нас и тако даље. С друге стране, они који су про-'Западни' готово по дифолту су повезани са чињеницом да је Запад наш најважнији економски партнер и да се са тим не треба играти“, каже Младеновић.

Шта мисли Србија: Ко је економски стуб будућности?

Европска унија и даље предњачи у страним директним инвестицијама у Србију.

Према подацима Народне банке Србије, доступним за првих шест месеци 2022. године, инвестиције из земаља ЕУ чиниле су трећину укупних инвестиција.

ЕУ је већ више од 10 година највећи извор страних инвестиција у Србију.

Очекују се промене у ставовима грађана Србије

Миљан Младеновић је за РСЕ рекао да је претпоставка „Новог трећег пута“ да ће до средине 2023. године бити знатно другачије стање јавног мњења.

„Паралелно са анкетама, спроводимо и медијска истраживања, тачније медијски мониторинг. Од децембра, или можда чак и непосредно пред крај године, видимо пад подршке Русији у медијима. Број позитивних чланака о Русији се смањује, док се повећава број неутралних и негативних чланака о Русији“, каже он.

Додаје да је, у пракси истраживача широм света, обично потребно неколико месеци од промене начина на који медији извештавају о причи до промене ставова грађана. /РСЕ/