Опозиција не ћути, Вучић „не бежи“: Какав је епилог протеста у Србији?

Масовни протести против насиља у Београду, као и скупови у другим градовима, били су уоквирени телевизијским наступима председника Вучића. Постоје оптужбе о томе ко заправо „злоупотребљава“ две трагедије.

После кишног јутра, у понедељак увече се испред Народне скупштине окупила гомила људи на једном од највећих протеста из доба Александра Вучића.

На скупу - заправо тишој поворци - грађане су пратили знакови на којима је писало да „газе по мртвој деци“, како су власти и медији тврдили последњих дана.

„Ходам јер су људи овде ионако тужни, па не морају да размишљају о томе да ли ће систем заказати ако им се нешто овако деси“, каже Ана Павић (33) док са супругом и двоје деце хода ка Влади.

Шта је пошло по злу? „Све. Правосуђе. Саосећање. Све. Коначно, морамо нешто да предузмемо“, каже она након недељу дана два масовна убиства, на Врачару и у подручју Младеноваца.

Зоран Писарић (56), занатлија, каже да није дошао на митинг странке.

„Ово је протест здраворазумних људи, људи са мозгом. Доста ми је ове владе.“

Поднети захтеви

Више политичких партија, од левичарских до националистичких, позвало је на „Протесте против насиља“, захтевајући смену руководилаца министарстава, БИА, тела које контролише електронске медије, одузимање лиценци неколико ТВ станица и забрану ријалити програма.

Протести су се одржали и у другим градовима, од масовног скупа у Новом Саду до мањих места где је протест једва био организован и привукао је само мали број посматрача, пише Дојче веле.

„Овде смо јер више не можемо да чекамо. Предуго смо чекали, предуго смо ћутали“, рекао је један наставник, читајући у микрофон заједничку прокламацију упућену влади Србије. Није било других говора, док се само скандирало „Вучићу, поднеси оставку!“.

Неки, попут ПОКС-а и Заветника, уздржали су се од протеста јер „није време“.

Опозиција не ћути, Вучић „не бежи“

Чак је и шеф владе уверен да време још није дошло. Београдски одбори СНС издали су низ саопштења поводом дана жалости, а одбор владајуће странке је изјавио да опозиција има „карикатуралне менталне способности“ и да је „зли ентитет, уроњен у искривљене амбиције“ који „искоришћава ову националну трагедију за своје личне интересе“.

Ђорђе Павићевић, посланик, каже: „Власти желе монопол над начином говора, избегавајући разговоре и све што би могло да помогне у решавању проблема.“

„Људи који се не слажу са овом политиком не могу бити ућуткани. Они верују да неко треба да преузме одговорност, заобилазећи 'интернет' и 'западне вредности' које су последњих дана окривљене“, додао је Павићевић за DW.

Председник Александар Вучић покушао је да уоквири протест телевизијским појављивањима – четири од среде. У недељу је обећао оштар одговор на РТС-у, али је након протеста то препустио „Ћирилици“ на ТВ Хепи.

Вучић је сматрао да је митинг „на најбруталнији начин злоупотребио осећања људи“. „Од свих предлога, све се завршило на мекој политици. Ниједном се није водило рачуна о будућности наше деце. Очекивао сам мало озбиљности и одговорности“, додао је.

Председник је без детаља најавио митинг СНС-а, којем ће присуствовати много више људи него митингу опозиције, и наговестио могућност нових избора.

„Бежите од кукавица? Посветио сам свој живот овој земљи. Нећемо се повући, поново ћемо на изборе. Не мислим да су добро решење, али никада нећемо ни бежати од њих. Људи су згрожени таквим поступцима, једноставно не разумеју ово“, рекао је Вучић на Хепи телевизији.

Оптужбе са свих страна

Током викенда, неколико медија повезаних са владом објавило је да Вучић припрема велико смањење трошкова као одговор на трагедију и да је једино питање да ли ће он, влада или обоје поднети оставку, што би одмах довело до нових избора у Србији.

На крају, ништа од тога није било, барем за сада. Оставка социјалистичког министра просвете, Бранка Ружића, неколико дана након масакра у школи, може остати једина политичка последица трагедија.

Ружић је такође ретки политичар на власти који је посетио било које од места крвавих пуцњава. Ни Вучић ни премијерка Ана Брнабић нису се зауставили у школи Владислав Рибникар, где људи обично чекају два сата усред воска од свећа и хиљада белог цвећа да би се уписали у књигу жалости.

Градоначелник Александар Шапић организовао је церемонију полагања венаца испред Старог двора, где се налази његова канцеларија, али се мало грађана појавило. Уосталом, школа „Владислав Рибникар“ је удаљена само триста метара.

За сада, чини се да трагедије не воде ка националној катарзи, већ пре ка бесу и поделама.

Жртве још нису ни сахрањене, повређени су и даље у тешком стању, а многи прстом упиру на осумњичене починиоце. За неке су то видео-игре и ТикТок, за друге је то одступање од религије, за треће патријархално друштво и порицање злочина из деведесетих.

Има ли разлога за протест?

Међутим, под утицајем протеста и Вучићевих говора, клатно као да се љуља углавном између оптужби власти и опозиције. Зар ово није игра у којој разни политичари ризикују да буду лешинари?

Према речима политиколога Душана Љ. Миленковића, прича о „гажењу лешева ради политичких поена“ не одговара никоме осим властима. „Власти покушавају да ограниче штету и губе пут.“

Миленковић сматра да је то разлог за протест. „Имали смо нову историју рефлексних реакција друштва, где је опозиција куцала по леђима грађана, са бесом и фрустрацијом. А сада је, на неки начин, први пут у скорије време иступила у јавност“, сећа се он.

Овај политички аналитичар из Београда додаје за DW да Вучићева влада свакако није само одговорна, већ пре свега није крива, за масовна убиства.

„Али људи имају природну склоност да траже кривца, јер су поражени и не могу да се отресу страха. У системима где моћ практично контролише живот и смрт, логично је да се кривица ставља као највећи кривац.“

Вучић је несумњиво оставио још времена до краја маја, када ће се, како је најављено, одржати конгрес његове странке. Говори се о „широким“ одлукама, иако су у прошлости такве одлуке или изостале или су се ограничавале на ванредне изборе.

Већи скуп у петак?

Политички инсајдери кажу да, као и увек, када се нешто важно деси у земљи, иза кулиса ради машина која процењује јавно мњење и да ће Вучић у складу са тим управљати одлуком.

Међу критичарима владе – укључујући и оне на Врачару, где се трагедија догодила – шапућу се да би ово могла бити коначна тачка.

Али Миленковић није толико сигуран. „Имали смо низ релативно неуспешних протеста, али они нису ни на који начин пољуљали режим, и чини ми се да ће и овог пута бити исто.“

Међутим, властима је дат рок до петка (12. маја) да испуне захтеве прочитане у прогласу. Уколико се то не деси, грађани из целе Србије су позвани да дођу у Београд.

Како је DW сазнао од опозиције, још увек нема јасне идеје о томе како би тај нови протест изгледао. Неки говоре о блокадама путева, други о скупу испред зграде Пинк телевизије, трећи сматрају да би било мудрије поново достојанствено прошетати./DW/