Ко су десничарски екстремисти који марширају Србијом: СНС их држи на краткој поводцу и у буџету служби безбедности

Било на маргинама или у самом политичком мејнстриму, у Србији је увек био присутан известан број десничарских екстремистичких организација које су, мање или више успешно, отказивале разне догађаје са којима се нису слагале, застрашивале рањиве групе, долазиле у сукоб са властима, а понекад чак и радиле за њих.

Тако је једна од њих, „Народна патрола“, заказала протест против „замене становништва“ за петак, 24. октобар. Вођа Народне патроле, Дамњан Кнежевић, ухапшен је због сумње на расну дискриминацију, како је јавио РТС, након што је у интервјуу рекао да ће се у петак бавити мигрантима, али и људима који стоје у шаторима испред Скупштине.
С друге стране, Зрењанински социјални форум одржао је контрамитинг на Тргу Славија код споменика Димитрију Туцовићу, шаљући поруку солидарности са мигрантима.

Иако су Народне патроле најпознатије по организовању антимигрантских скупова, оне нису једина крајње десничарска организација која успева да опстане упркос контроверзним ставовима и идеологији која, експлицитно или не, укључује расизам, као и дискриминацију према другим рањивим групама и припадницима других националности.
Међу најпознатијим покретима овог типа у јавности су „Левијатан“ и „Српска десница“, чији су представници, Павле Бихали и Миша Вацић, заједно са Гораном Давидовићем Фирером, бившим вођом забрањене организације „Национални строј“, удружили снаге и почетком ове године формирали „Партију српских националиста“.

Иако је „Национални строј“ забрањен 2011. године, а Давидовић осуђен седам година касније за подстицање верске, расне и националне мржње, 2020. године ова пресуда је поништена и Давидовић се слободно вратио у Србију и најавио политичку активност.
С друге стране, „Српска десница“ и „Левијатан“ су често јавно оптуживани за сарадњу са режимом СНС-а, док је сам Вацић био запослен у Канцеларији за Косово. Како је и сам рекао, Вучића је упознао „када је лепио плакате на Булевару Ратка Младића, бранећи тако ухапшене момке који су то радили пре њега“.

Левијатан је такође повезиван са властима. Како је бивши члан овог покрета, Борис Кнежевић, рекао за лист Нова, Бихали се хвалио „добрим односима са Небојшом Стефановићем, сада са Вулином и са целом Управом криминалистичке полиције (УКП).
Како је објаснио Кнежевић, Бихали је, када је Александар Вулин дошао на место министра полиције, рекао да је он „његов човек“.
„Народна патрола“, која организује антимигрантски скуп, ретко је повезивана са властима, а сам Дамњан Кнежевић је увек истицао да се бори против Вучићевог режима. Међутим, иако су често учествовали на антивладиним скуповима, чести су били и инциденти у којима су се сукобљавали са демонстрантима.

Хајрић: Десничарски екстремистички покрети као „једно од крила СНС-а“

Социолог Дарио Хајрић каже за лист Данас да десничарски екстремистички покрети опстају и данас јер, у већој или мањој мери, функционишу као једно од многих крила СНС-а које је предодређено за уличне акције које често прелазе границу закона, а то су насиље, застрашивање појединаца и организација и стварање атмосфере страха у јавности.
„Ауторитарни режими користе страх као оруђе – када се човек плаши, потребна му је заштита, и то је оно што режимски моћници највише рекламирају. Тренутно имамо наводне претње једне од ових организација усмерене ка Ћациленду (импровизованом кампу), јер су његови чланови, очигледно изненада – после више од седам месеци – открили да се у центру града налази режимски паравојни камп“, каже саговорник.
Он хапшење фигуративно описује парафразом реченице из раних 90-их: „Они наводно желе да протестују, док им ми наводно не дозвољавамо.“
Говорећи о честом појављивању десничарских екстремиста у прорежимским медијима, Хајрић каже да се од „савеза“ између власти и крајње деснице не сме правити идеолошко питање.
„Ове групе се налазе у кратком ланцу, а вероватно и у буџету, безбедносних служби. На основу прошлог месеца неонацистичког скупа у Санкт Петербургу, можемо претпоставити – не само наших служби“, додаје он.
Међутим, треба напоменути да према ставовима, десничарски екстремизам, ако не и прави десничарски екстремизам, може да обухвати и странке које јесу или су биле део парламента и владе, попут Српске радикалне странке и покрета Заветници, где је Кнежевић започео своју политичку каријеру.
На питање какву функцију ове политичке опције имају у вршењу власти, Хајрић наглашава да се „крајња десница“ у српској политици врти око сателита СНС-а, додајући да њихов екстремизам често заостаје за оним што сам режим говори и ради.
„Њихова улога је вишеструка. Пре свега, ту су да би СНС изгледао као странка центра, умерена опција која нас и Европу штити од неконтролисаног насиља. Наравно, после годину дана напада аутомобилима и разбијања глава од стране чланова СНС-а, неозбиљно је о овоме причати“, тврди саговорник Данаса.
С друге стране, према Хајрићију, друга улога ових партија је да окупе део бирача којима је СНС постао згрожен и да их након избора врате Вучићу.

„То смо видели у више наврата, кроз Шапићев СПАС, сарадњу ПОКС-а, министарства Заветници, и видећемо поново ако грађани не науче да препознају сателите СНС-а када их виде“, закључује саговорник.
Образ, затим Српски збор

Подсећамо да је једна од најмоћнијих десничарских екстремистичких организација у Србији био Патриотски покрет „Образ“, који је често организовао демонстрације против разних манифестација са идеолошким садржајем са којим се није слагао. Тако су 2009. године, заједно са другим десничарским групама, утицали на забрану параде поноса те године због високог ризика од ескалације насиља. Међутим, 2012. године овај покрет је забрањен због кршења људских и мањинских права и подстицања националне и верске мржње.

Данас је бивши лидер Образа, Младен Обрадовић, део „Српског збора“ (Српске скупштине), који су овог месеца јавности представили Обрадовић, Дејан Мировић, професор Универзитета у Северној Митровици, и Ратко Ристић, професор Шумарског факултета и београдски одборник са листе „МИ снага народа“.