Videnović: Miloševićeva politika se vratila u Srbiju, tenzije na severu su posledica Vučićevog delovanja

U Srbiji su i dalje prisutni politički principi ratnog zločinca, Slobodana Miloševića, kaže profesor univerziteta u Beogradu Ivan Videnović i dodaje da se takva politika samo vratila u nove međunarodne prilike. On ističe da su tenzije na severu Kosova direktna posledica delovanja srpskog predsednika Aleksandra Vučića.

Videnović u intervjuu za Geopost ispituje položaj nacionalnih manjina u Srbiji, posebno u kontekstu Albanaca u Preševskoj dolini.

„Prava manjinskih naroda u Srbiji su mnogo gora od prava Srba u zemljama bivše Jugoslavije u kojima žive kao manjine“, kaže on.

Razgovor se dotiče i strategija koje sprovodi Vlada Srbije, govoreći o diplomatskim i propagandnim akcijama predsednika Aleksandra Vučića po pitanju Kosova i regionalnih odnosa.

„Politika Slobodana Miloševića se zapravo vratila u Srbiju, hteli to ili ne, moramo to da prihvatimo. Neki od osnovnih principa politike Slobodana Miloševića i dalje su živi i prisutni, a u dobroj meri i sami akteri događaja u kojima je on bio glavni krivac danas su prisutni u srpskoj javnosti. Naravno, ta politika se danas vratila u novim međunarodnim okolnostima i sa jasnom svešću da je način sprovođenja te politike bio loš i neefikasan… Nema razlike između vlasti i opozicije, obe su u identičnim pozicijama. Razlikuju se samo po tome, dakle, jedni druge optužuju ko bi efikasnije sprovodio istu politiku, što uopšte nije sporno“.

Podvlači se da je Aleksandar Vučić odgovoran za podizanje tenzija na severu zemlje i pokazuje da li je Srbija de fakto priznala nezavisnu državu Kosovo prihvatanjem francusko-nemačkog plana.

„Sadašnje tenzije na severu su direktna posledica delovanja Aleksandra Vučića… On pokušava da igra mačke i miša sa Kosovom, ili kako je sam citirao stih iz filma „Ja sam muzičar – ne, ne, ja nisam muzičar. Tako se ponaša u odnosu na Kosovo – odnosno prizna Kosovo, a onda ne prihvata da ga je priznao. Zatim prihvata francusko-nemački-EU plan za Kosovo, ali negira da ga je prihvatio i da to praktično, kako su najviši evropski zvaničnici javno rekli, znači de fakto priznanje nezavisnosti Kosova. Za ovu svoju igru, koja zapravo služi da Srbi sa Kosova ne shvate da je on zapravo priznao nezavisnost Kosova, ima i prećutnu podršku međunarodne zajednice, jer oni to smatraju politički neophodnim za njega“, rekao je on. kaže i dodaje da “to predstavlja nepravdu prema pripadnicima srpske zajednice na severu Kosova, jer su taoci i žrtve njegove igre”.

Ceo intervju:

The Geopost: Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će pokrenuti “globalnu diplomatsku kampanju za prava srpskog naroda na Kosovu”. Često slušamo da su “Srbi na Kosovu ugroženi”. Kakav je položaj i prava albanskog naroda u Srbiji?

Videnović: To je sad vruće pitanje o ugroženosti Srba na Kosovu. Međutim, kad vi malo bolje pogledate, kad sagledate celu situaciju sa pravima manjina u Srbiji i uporedite po regionu vi shvatate, u stvari, da su prava manjinskih naroda u Srbiji dosta lošija nego prava Srba u državama bivše Jugoslavije u kojima žive kao manjine. I, uprkos sveopštoj kuknjavi o ugroženosti Srba tamo gde god ne čine apsolutnu većinu stanovništva, pa su primorani na suživot sa drugim narodima.

Ako pogledate Hrvatsku i Kosovo, na primer, imate zagarantovan broj poslaničkih mesta za pripadnike srpske manjine. U Bosni i Hercegovini Srbi su konstitutivan narod, u Crnoj Gori čine oko 30 odsto populacije, koja stranačkom kombinatorikom sada drži stopostotnu vlast.

Dok je u Srbiji to pitanje rešeno tzv. prirodnim cenzusom – izbornim zakonom koji podrazumeva prirodni cenzus od jedan posto. I sad ako u taj jedan posto imate više stranaka, kao što imate više stranaka Albanaca ili više stranaka Bošnjaka u Sandžaku, onda se ti glasovi raspodele i zapravo završite u ovoj situaciji koju imamo sada a to je da  – Albanci Preševske doline u nekoliko izbornih ciklusa unazad imaju samo jednog poslanika u parlamentu, Bošnjaci imaju dva oni su podeljeni između dve najveće partije u Sandžaku, Hrvati iz Vojvodine imaju dva poslanika, Mađari imaju šest jer imaju veoma jaku demokratsku zajednicu vojvođanskih Mađara koja uglavnom osvaja te mandate. Ali kada bi postojala još jedna jaka stranka mađarske manjine i tih bi poslanika bilo manje.

Prema tome, nije dobro rešeno pitanje zastupljenosti manjinskih naroda u državnim organima Srbije a pogotovu se to odnosi na organe državne uprave na nivou republike nemate gotovo nikog, nemate uopšte nikakve kvote za učešće kao što imate na Kosovu.  Kada postavite to pitanje večno unesrećenim srpskim nacionalistima, šta je sa manjinskim narodima u Srbiji i zašto njih nema u centralnoj vlasti u Srbiji obično dobijete odgovor da su manjinski narodi zastupljeni u organima lokalne samouprave, i to je to, i mi smo fenomenalni i fantastični, nasledili smo onu fenomenalnu politiku nacionalnih manjina koja je važila u Jugoslaviji i sad imamo osnovne škole na manjinskim jezicima a od svega ostalog imamo i još po jedne kratke vesti od deset minuta na mađarskom, albanskom i rusinskom jeziku na nekom od potpuno skrajnutih kanala Radio Televizije Srbije.

Sa druge strane, ti ljudi su, kao i svi mi, smo svakodnevno bombardovani nacionalisitičko-klerikalnom retorikom, progonom nacionalnih izdajnika, izmišljenim praznicima nacionalnog jedinstva, nacionalne zastave, pirovima koji se organizuju na proslavama sportskih uspeha i sveukupnim svesrpskim vašarom kiča i primitivizma.

The Geopost: Kao kontramera podizanju optužnice protiv Srbije za teroristički napad u Banjskoj Beograd je najavio formiranje tužilaštva za “procesuiranje zloupotrebu i kršenje osnovnih ljudskih prava, uzurpaciju imovine, ugrožavanje telesnog integriteta i dostojanstva građana Srbije na Kosovu”.

Beograd zahteva i održavanje lokalnih izbora na severu Kosova, koje su već jednom bojkotovali, i povratak Srba u kosovske institucije a po diktatu Vučića Srbi su se prošle godine povukli iz institucija Kosova.

Šta je zapravo Kosovo na agendi predsednika Srbije i da li je Srbija de fakto prihvatanjem francusko-nemačkog plana priznala nezavisnu državu Kosovo?

Videnović: Sadašnje tenzije na severu su neposredna posledica poteza Aleksandra Vučića koje ste vi i naveli. On pokušava sa Kosovom da igra igru mačke i miša, ili, kako je sam upravo citirao repliku iz filma “ja sam muzičar – a ne, ne, ja nisam muzičar“.

Tako se i on ponaša u odnosu na Kosovo – dakle, on prizna Kosovo, a onda ne priznaje da je priznao. Onda prihvati francusko-nemački-EU plan za Kosovo, ali negira da ga je prihvatio i da on praktično, kao što su najviši zvaničnici Evrope rekli javno, znači de facto priznanje nezavisnosti Kosova. Za tu njegovu igru koja zapravo služi tome da se Srbi sa Kosova ne dosete da je on zapravo faktički priznao nezavisnost Kosova ima i prećutnu podršku međunarodne zajednice, jer je oni vide kao njemu politički neophodnu, a sa druge strane, njima ne smeta i ne remeti u ostavrivanju njihovih ciljeva.

To je, međutim, veoma nepošteno prema pripadnicima srpske zajednice na severu Kosova, jer su oni taoci i žrtve te njegove igre. Bilo bi mnogo korisnije da se sa njima razgovara otvoreno i da im se kaže takva i takva je situacija, to i to moramo, moramo se ponašati na ovaj ili onaj način. Mislim da je veliki broj njih na nekom ličnom nivou to razumeo i prihvatili su integraciju u kosovsko društvo ali kao što vidimo poslednjih dana taj nedostatak komunikacije jasne, otvorene i iskrene sa njima i fingiranje srpske države na severu Kosova dovodi do neželjenih posledica.

Sa druge strane, imamo premijera Albina Kurtija koji, po mom mišljenju, vodi beskompromisnu politiku čistih računa i potpune odgovornosti za političke poteze. Ako si srpskim policajcima, tužiocima i sudijama naredio da izađu iz kosovskih institucija, na njihovo mesto će doći drugi. Ako si naredio bojkot izbora, onda će ti opštinska uprava i organizacija na severu Kosva biti nametnuta sa tri posto legitimiteta. Ne postoji način da Albin Kurti kao iskusan političar ne zna da je takvo stanje dugoročno politički neodrživo. Ali sasvim mi je jasna njegova politika  – hoćeš da se mešaš u izborne procese i državne poslove na Kosovu – onda ću ja to da dovedem do apsurda pa ćeš da vidiš da takvo nešto nema nikakvog smisla.

Kad je reč o formiranju posebnog tužilaštva za ugrožavanje prava građana na Kosovu, citiram vas a i citiram naziv te institucije, to će dakle biti posebno tužilaštvo za sve ono šta može biti ugroženo – ali prava građana Srbije na Kosovu. I sad ja pitam i često javno pitam šta ti ljudi, ne samo Aleksandar Vučić već većina političara u Srbiji, podrazumevaju pod “našim narodom na Kosovu“? Kada bih ja hteo da vratim Kosovo u državno-pravni okvir Srbije i smatrao da su institucije Kosova zaista privremene i nelegalne i da sprovode teror nad građanima, osnovao bih to tužilaštvo tako da se bavi pravima bilo kog građanina Kosova, jer bih sve građane Kosova koje želim da vratim u ustavno-pravni okvir Srbije smatrao svojim građanima kojima ta vlast ugrožava njihova osnovna prava. Ovako, potpuno je jasno da sve što se preduzima u Srbiji se odnosi samo na 60, 70 hiljada ljudi na severu Kosova i ni na koga više na Kosovu. Dakle to je jedno prećutno  priznanje da Kosovo postoji kao nezavisna država i da mi na severu Kosova imamo zajednicu ljudi koja se smatra i oseća građanima Srbije i treba na neki način o njima da vodimo računa i da se dogovorimo sa kosovskim vlastima o tome kako da se oni integrišu u kosovsko društvo i kako da njihov status bude bolji. A ovako, donositi ovakve mere praktično znači dalje odlagati, otežavati i ubaciti još jednu prepreku u međusobnu normalizaciju odnosa i na neki način će to najverovatnije proizvesti efekat da će neki ljudi koji eventualno budu učestvovali u tim tužilačko policijskim procesima, u kojima budu ti ugroženi građani na severu Kosova možda doživeti nekakvo maltertiranje i zadržavanje dok prolaze kroz Srbiju, samo dakle nepotrebno odlaganje onoga što je neminovno i što će se sigurno i dogoditi samo uz manje ili više otezanja.

The Geopost: U jednom opozicionom listu u Srbiji, osvanuo je tekst da će “Kosovo uvek biti zavisno od Srbije”. Tekst je zasnovan na tezi da se identitet Kosova zasniva na “pukoj negativnosti prema Srbiji”. Ko, zapravo, kontroliše medije u Srbiji i kako generalno vidite medijsku sliku?

Videnović: U Srbiji je sve stvar dogovora, u Srbiji je tržište svega podeljeno. Imate nekoliko recimo televizijskih provajdera koji svi funkcionišu na isti način. Imate nekoliko trgovinskih lanaca koji opet svi drže potpuno iste cene proizvoda, imate nekoliko kompanija koje se bave naftnim proizvodima, takođe, svi drže iste cene, Dakle, sve je stvar nekakvog kartelskog dogovora. Tako je i sa medijima u Srbiji imate jasnu podelu između medija koji su pod kontrolom države i onih koji su pod kontrolom konkurencije državi a to je ova druga strana recimo United media i novina i članak koji ste pomenuli.

Ono što moramo da razumemo kao pozadinu svega ovoga to je, najpre, da je u Srbiji zapravo restaurirana politika Slobodana Miloševića, hteli ili ne hteli mi to moramo da priznamo. Sve neke temeljne postavke politike Slobodana Miloševića su i dalje žive i prisutne a u dobroj meri i sami akteri događaja u kojima je on bio glavni vinovnik su danas prisutni u srpskoj javnosti. Naravno, ta politika je danas restaurirana u novim međunarodnim okolnostima i sa prilično jasnom svešću da je njegov način sprovođenja te politike bio loš i neučinkovit.

U tom smislu, kad posmatramo tu restauraciju Miloševićevog doba vi zapravo nemate nikakav sukob u Srbiji između vlasti i opozicije po pitanjima temeljnih političkih načela – po pitanju Kosova, po pitanju BiH,  Crne Gore, po pitanju ratnih zločina, odnosa prema Rusiji, prema Zapadu, ili prema članstvu u NATO. Po tim nekim temeljnim, opštim pitanjima kojima se definiše jedna politika vi nemate nikakvu razliku između vlasti i opozicije, i jedni i drugi stoje na identičnim pozicijama. Samo se razlikuju u tome, dakle, optužuju jedni druge u tome ko bi efikasnije tu istu politiku koja se uopšte ne dovodi u pitanje. Po mom mišljenju, o tome sam ranije pisao, oni više liče na frakcije nekadašnjeg Saveza komunista nego na vlast i opoziciju. Nema suštinske razlike u stavovima.

Tekst koji pominjete pisala je jedna od urednica Danasa, neću pominjati imena, a mi je u šali zovemo „Đilasova Mila Štula“ pa vam to malo govori šta mi smatramo gde je Danas pripada, kom tom karteslkom delu medijskog prostora. Ne znam koliko vaši gledaoci i čitaoci to znaju Mila Štula je bila jedna od perjanica Miloševiće propagande u ono vreme i bila je prilično karakterističan lik za to vreme. Kad čitate taj tekst imate jedan dežavi, jedan povratak u pamflete iz „Politike“ i „Politike Ekspres“ koji su objavljivani 1990.tih godina u kojima se apsolutno istim rečima, na isti način govorilo kako će Slovenija i Hrvatska zauvek ostati zavisni od Srbije, kako posebno Hrvatska nema nikakav državni i nacionalni identitet i da ga zapravo gradi na negaciji srpskog identitetskog uticaja na hrvatski prostor. Autorka ima jednu posebnu izjavu ona je navela da Kosovo zapravo definiše samo sebe kao „anti-Srbiju“. Ja sam to jednom javno rekao u jednom od svojih postova, ako je to sve tako a imajući u vidu kako se završio proces sa Slovenijom i Hrvatskom, mogu samo da kažem: napred Kosovo, anti-Srbija je provereno ispravan put.

The Geopost: Srbija je sa EU potpisala sporazum o strateškom partnerstvu. U Vašingtonu je neki dan potpisan Sporazum o partnerstvu u oblasti energetike između Srbije i SAD. Da li ovi sporazumi znače približavanje Srbije Zapadu i očekujete li da kao za litijum, budu organizovani protesti zbog energetskog sporazuma sa SAD?

Videnović: To su sve elementi Vučićeve „catch all“ političke igre, on ima nešto za Istok, nešto za Zapad, za Kinu, Rusiju, EU i Vašington, za koju on smatra da je velemajstor, ista ona igra koju je igrao Tito, koju je pokušao da igra Slobodan Milošević, koju sad pokušava da igra on (Vučić), tu ništa nema novo, to je dakle potpuna besmislica koja ponovo ističe neku izuzetnost Srbije, mi smo tu kao neki most između Istoka i Zapada, mi smo istok na zapadu, zapad na istoku, kako god hoćete da nazovete ima tih poskočica, pošalica, dosetki koliko god hoćete, sve su one redom besmislene i sve one dovode Srbiju u jedan bezizlazan položaj u kojem tavorimo već 25 godina, gotovo od demokratskih promena i od početka evropskih integracija.

Tako da moguće da se u ovom slučaju Vučić malo i preigrao, jer sporazum koji je potpisao pogotovo sa EU – Memorandum o kritičnim sirovinama – je sporazum koji Srbiju strateški vezuje za Zapad. I ne samo to, on je i korak više. Po mom dubokom uverenju za Srbiju ima onaj značaj koji je Ugovor o zajednici za ugalj i čelik iz 1951. godine imao kao klica nastanka najpre Evropske ekonomske zajednice, a potom i Evropske unije. Taj Ugovor iz 1951.godine mene rezonira sa ovim Sporazumom o kritičnim sirovinama koji je upravo potpisan. Morate imati u vidu da je prošlo 25 godina od početka evropskih integracija Srbije, da je proces predug, nevoljan, da Srbija nema izgrađen nacionalni konsenzus o potrebi pristupanja EU, neke od ključnih srpskih institucija su otvoreno antievropske i otvoreno antizapadne. Taj predug proces je doveo do toga da je nestao onaj prvobitni komunikacijski interes za Srbiju koji je Evropa imala, sećate se agende iz Soluna iz 2003. kada je bio naročito podvučen. Taj interes Evrope je, u međuvremenu, nestao, otvoreni su alternativni pravci, sada možete komunicirati sa južnom Evropom mimo Srbije.

Ovim sporazumom posle dugo vremena se prepoznaje jedan strateški interes koji Evropa ima za bliže povezivanje sa Srbijom i njenu integraciju u evropski prostor. Uveren sam da će, u vremenu koje dolazi, EU uspostavljati partnerske odnose sa političkim snagama u Srbiji na osnovu njihovog odnosa prema tom strateškom dokumentu i da oni koji to odbacuju, osuđuju neće imati šta da traže u partnerskim odnosima sa EU. Između ostalog, to je razlog i sada zbog koga Evropa zapravo jedino može i ima sagovornika u Srbiji u Aleksandru Vučiću a ne u opozicionim snagama jer se oni protive svakom potezu Aleksandra Vučića pa čak i kada je takvo protivljenje otvoreno antievropsko ponašanje i stajanje na stanovište Rusije, u ovom slučaju, koja ima dugoročan interes da ovaj deo Evrope ne bude deo EU i evroatlantske zajednice.

Ti sporazumi su istovremno šansa za čitav region, jer znamo da je tu ključna karika i usko grlo integracija čitavog regiona u evroatlantski prostor je zapravo integracija Srbije. Ako Srbija doživi i krene putem tih integracija onda ćemo deliti ne samo zajedničku životnu sredinu što nam je svima interes, nego i zajedničke ciljeve u oblasti održivog razvoja, i konačno na kraju tog puta naš zajednički interes – članstvo u EU.

/The Geopost