Vasickova: Kineske dezinformacije u porastu, pojačane proruskim narativima

Centralna Evropa se suočava sa sve većim uticajem kineskih dezinformacija, kaže za Geopost Marketa Vasickova, analitičarka Instituta za globalnu analitiku. I dodaje da se isti u velikoj meri pojačavaju proruskim narativima. 

U intervjuu za Geopost, Včašićkova govori i o stranom mešanju u izborne procese, kao jednom od najvećih izazova informacione bezbednosti u Evropi.

 Ceo intervju:

The Geopost: Hvala vam na ovom intervjuu za The Geopost. Možete li nam reći nešto o situaciji u Češkoj u vezi sa dezinformacijama i u Centralnoj Evropi uopšte?

Vasickova: U Češkoj postoji mnogo proruskih dezinformacionih narativa, posebno vezanih za rat u Ukrajini. Ova dezinformacija je malo drugačija od onoga što vidimo u drugim delovima istočne Evrope jer nije nužno proruska, već pre antiukrajinska, i oslanja se na ideju da su Ukrajinci, da tako kažem, krvopije društvenog sistema. S druge strane, iako postoji snažno širenje ove dezinformacije, postoje i veliki napori da se ona obuzda. Na primer, pre nekoliko godina zabranjeno je oko osam glavnih dezinformacionih kanala, a ruske dezinformacije su prepoznate kao bezbednosna pretnja. Slično, uticaj kineskih dezinformacija raste, pojačavajući mnoge proruske narative. Ali to se takođe obuzdava i ulažu se veliki napori da se tome suprotstavi. Tako da bih rekla da je Češka jedinstvena u smislu svojih napora da ovo obuzda. Ali, naravno, ne smemo potceniti moć ovih narativa, posebno u grupama izvan prestonica i izvan velikih gradova.

The Geopost: Sada imate izbore, a prošle godine su bili izbori u Evropi. Kakva je to pretnja ili mešanje u izbore?

Vasickova: Ima dosta mešanja na društvenim mrežama, kao i svuda u centralnoj i istočnoj Evropi i na Balkanu. Ovo je sve veća pretnja jer se često oseća da su mladi ljudi demokratičniji i progresivniji. Ali ovo ponekad može biti zabluda. U Bugarskoj, na primer, mnogi mladi ljudi su zapravo antidemokratski i anti-EU.

Toga moramo biti svesni na sledećim izborima. Videli smo i prilično preteće obrasce na predsedničkim izborima pre tri-četiri godine, kada je, na primer, glavni kandidat i aktuelni predsednik Pavel optužen da je za rat samo zato što je hteo da pošalje pomoć Ukrajini. Dakle, vidimo kako se ovi narativi iskrivljuju dezinformacijama, i moramo biti oprezni s tim.

The Geopost: Da li imate slučaj kineskog mešanja, kineski slučaj u Češkoj ili u centralnoj Evropi?

Vasickova: Kao što sam rekla, kinesko mešanje je tu. Do sada je uglavnom služio za pojačavanje ruskih dezinformacija i ruskih narativa. Postoje izolovani slučajevi, ali oni se trenutno suzbijaju. Češke obaveštajne službe vredno rade protiv toga, tako da je to pozitivno. Međutim, moramo biti svesni da u budućnosti ne smemo izjednačavati ove strategije, proruske dezinformacije i prokineske dezinformacije. Moramo zapamtiti da je svaki od njih jedinstven i da svaki radi na svoj način da postigne svoje ciljeve.

The Geopost: Na Balkanskom samitu o dezinformacijama govorimo o slučajevima na Balkanu, ali vi ste i istraživač globalne analize u Bugarskoj. Kakva je sada situacija, jer ima mnogo mešanja i dezinformacija u Rumuniji i Bugarskoj, ali da li biste mogli da pričate malo o bugarskom slučaju?

Vasickova: U slučaju Bugarske, postoji velika slabost u politici. U prošlosti je bilo mnogo političkih nemira oko izbora, što ruske dezinformacije pokušavaju da iskoriste. Proruski narativi i ruske dezinformacije prisutni su ne samo u medijima, gde ima mnogo prokremljskih aktera, već i širom političkog spektra, ne samo na levoj, desnici ili među nacionalističkim frakcijama, već i širom sveta. To je slučaj sa politikom i medijima. Ruske dezinformacije takođe deluju prvenstveno na prikriven, neformalan način. Pokušava se da se pristupi mrežama, na primer da utiče na energetsku mrežu, ili na sektor odbrane i tako dalje, i pokušava se da se prikaže da je politička i ekonomska saradnja između Bugarske i Rusije od koristi za obe strane.

Dakle, to je jedan od narativa. Imamo i klasični narativ da je Rusija spasitelj i zato joj dugujemo zahvalnost, ovu ideju slovenskog bratstva, za koju mislim da je prilično slična na Balkanu i u istočnoj centralnoj Evropi. Dakle, ovo su vrste narativa, i naravno postoje narativi vezani za rat u Ukrajini, kao što je prikazivanje Ukrajine kao krivca ili Zapada kao krivca za invaziju.

Naravno, ove vrste narativa ne utiču samo na medijski i informacioni pejzaž, već i na univerzitete i vrstu informacija koje se prenose studentima. Mnogo je i sporova oko sećanja, a ima i mnogo političara koji na primer osporavaju uklanjanje sovjetskih statua. Dakle, to ima mnogo veze sa pamćenjem i istorijom, ali i sa današnjim informacionim pejzažom. Kao deo IGA, sprovodimo mnoga istraživanja javnog mnjenja.

2024. godine sproveli smo veliku anketu javnog mnjenja kako bismo otkrili kako ovi narativi zapravo utiču na ljude i njihova mišljenja o pitanjima kao što su NATO, EU, Rusija i Kina. I ustanovili smo da su, na primer, stavovi prema NATO-u postali pozitivniji, dok su stavovi prema EU postali negativniji. Mnogi mladi ljudi, na primer, smatraju da je EU diktatorska. Dakle, postoji neka vrsta nejednakosti u ovoj oblasti. Poslednja stvar koju bih želela da naglasim je da ljudi postaju sve skloniji autoritarnim zemljama, uključujući Rusiju i Kinu. Dakle, dok ljudi i dalje vide Francusku i Nemačku kao najbolje strateške partnere za Bugarsku, takođe vidimo da su Rusija i Kina prilično blizu, što je malo zabrinjavajuće.

/The Geopost