Ukšini: Vidovdan, opasan mit izgrađen zbog teritorijalnih pretenzija

Profesor i stručnjak za međunarodne odnose, Sulj Ukšini, u intervjuu za Geopost, govori o mitu o Vidovdanu kao ideološkoj i političkoj konstrukciji srpske države i Crkve, koja je od 19. veka služila kao legitimizacijsko sredstvo za teritorijalne pretenzije prema Kosovu.

Ukšini naglašava da je Kosovska bitka 1389. godine mitologizovana u nacionalističke i šovinističke svrhe. On ovaj mit vidi kao opasnu mešavinu narativa srpske crkve sa projektom srpske države, što je uticalo ne samo na unutrašnji srpski diskurs, već i na međunarodnu percepciju Kosova. Prema Ukšiniju, ovaj mit je korišćen za izgradnju lažnog istorijskog legitimiteta, isključivanje drugih iz ovog prostora i podsticanje tenzija i sukoba na Balkanu.

Ceo intervju:

Geopost: Vidovdan kao najstariji srpski mit o Kosovu u istorijskom aspektu. Kako ga vidite i kako ga komentarišete?

Ukšini: Da, zapravo, Kosovska bitka je bila među najneznačajnijim bitkama. U istorijskom i činjeničnom smislu, malo je dokazana. Bilo je čak i istoričara koji su govorili da ona nije postojala. Ali, stvaranjem srpske države u 19. veku i u pokušaju da legitimišu ciljeve teritorijalnog širenja, Srpska akademija i posebno Srpska crkva su širile srpski mit da je Kosovo kolevka srpstva. S druge strane, mora se reći da je Kosovska bitka zapravo bila koalicija gde su bili Mađari, Hrvati, Bošnjaci i Albanci. Bila je to koalicija hrišćana jer su i Albanci bili hrišćani.

Ali Srbi, transformišući ovo u teritorijalni zahtev, kao hegemonistički mit, tvrde da su samo oni bili i samo oni treba da budu ovde. S druge strane, svi znamo da su nacije formirane u 19. veku. A za 13., 14. vek, ne možemo govoriti o Albancima i Srbima u smislu da su oni sada već etablirane nacije. To je mit, to je bajka, ali je transformisana u ekspanzionističku ideologiju i u političke svrhe, gde je hegemonistički politički cilj države kombinovan sa crkvenim narativom, i taj narativ je zapravo doneo probleme i doneo je sukobe na Balkanu, a najpoznatiji slučaj je godina 1989. kada je ovaj praznik proslavljen, i od tada, Srbi slave Vidovdan ne kao kulturni praznik, ne kao istorijski praznik, već kao šovinistički praznik, kao praznik gde isključuju druge. I to je zlo i to je neprijateljski deo toga.

Geopost: U diplomatskom smislu, kako je Srbija koristila Vidovdan, kako je podigla srpski nacionalizam i unutar i van Kosova?

Ukšini: Veoma je zanimljivo da su objavili mnogo knjiga o ovom događaju. I uvek su se na njega kontinuirano pozivali, u crkvenim dokumentima, u crkvi, u dokumentima srpske države. I skoro čak i u zapadnoj književnosti, prodrla je neka vrsta razumevanja istorijskog zahteva. Ali ako krenemo od istorijskog prava, onda su pre Srba u antici postojali Albanci. Ali države se ne mogu graditi na starim projekcijama, jer ako pođemo sa ovim ciljem, onda bi ovde bio Rim, ako ne Rim, Vizantija, ako ne Vizantija, onda Osmansko carstvo. To jest, ne mogu se graditi na ovim premisama. Ali, Srbi su enormno uložili u propagandu i naravno iskoristili povoljnu međunarodnu konjunkturu koja je postojala početkom 20. veka, profilišući se kao antinemački, antiaustrijskih interesa, iskoristili su francusku i englesku podršku i širili ovaj mit kroz mnoge stručnjake za francusku i englesku diplomatiju. I to je bilo očigledno posebno u Prvom svetskom ratu, a zatim je našlo mesto i u književnosti i akademskim krugovima.

/The Geopost