Visoka analitičarka Instituta za strateški dijalog Elis Tomas kazala je da je od početka ruske vojne agresije u Ukrajini bitka već prešla u informacioni prostor.
Tomas je u razgovoru za Geopost istakla da je ovaj potez Rusije od prvog dana napravljen kako bi se stvorila propaganda i dezinformacije.
„Od početka invazije na Ukrajinu, videli smo da Rusija premešta bitku u informacioni prostor, čak i u ranim danima invazije stvarajući propagandu i dezinformacije“, istakla Tomas.
„Izvestan broj lažnih video snimaka koje su napravili na početku ponovne invazije na Ukrajinu 2022. godine i od tada imamo niz različitih taktika koje vidimo na platformama društvenih medija usmerenih na međunarodnu zajednicu“, dodala je ona.
Upitana da li će doći do brzog okončanja ruske agresije u Ukrajini, Tomasova je skeptična da će se tako nešto uskoro dogoditi.
„Želela bih da kažem da, ali mislim da je odgovor ne. Ne vidim brzi kraj ovog sukoba, nekako sumnjam da smo u poziciji da će ovo trajati godinama, kako se sukob odugovlači“, navela je Tomas.
Prema njenim rečima, od prvog dana rata, opravdanje Rusije za napad na Ukrajinu je propaganda.
„Videli smo da se opravdanje značajno promenilo od početka rata, što mislim da je odraz činjenice da je to uvek bila propaganda, a ne njihovi pravi razlozi,“ kazala je ona.
Konačno, ekspertkinja Instituta za strateški dijalog tvrdi da je „ruska propaganda veoma dobra u iskorišćavanju nepoverenja i stvaranju razdora između pravih novinara i njihove publike, i mislim da je odnos poverenja veoma važan”.
Ceo intervju
The Geopost: Kako vidite rusku agresiju u Ukrajini i koje metode Rusija koristi protiv Ukrajine?
Od početka invazije, videli smo kako Rusija premešta bitku u informativni prostor, čak i u prvim danima invazije stvarajući propagandu i dezinformacije.
Brojni lažni video snimci koje su napravili na početku ponovne invazije na Ukrajinu 2022. godine, i od tada imamo niz različitih taktika koje viđamo na platformama društvenih medija koje ciljaju na međunarodnu zajednicu, mišljenja međunarodne zajednice kao način pritiska političkog uticaja na lidere u međunarodnim zemljama, posebno za njihovu kontinuiranu podršku Ukrajincima u smislu doniranja oružja, ali i u drugim oblicima političke podrške.
The Geopost: Vidite li da se ukrajinska kriza uskoro završava?
Želela bih da kažem da, ali mislim da je odgovor ne. Ne vidim blizak završetak ovom sukobu. Donekle sumnjam da smo u poziciji da će se to nastaviti godinama i kako se sukob odugovlači, mislim da ćemo videti više akcija Rusije da posebno ciljaju javno mnjenje u EU.
Primera radi, već smo videli da oni ciljaju javno mnjenje u Nemačkoj, kako bi se pokrenule tenzije oko ukrajinskih izbeglica u Nemačkoj i drugi ekonomski pritisci koji dolaze u Nemačku i druge delove Evrope kao rezultat sankcija Rusiji i mislim da možemo očekivati da se to nastavi i da će to postati značajna taktika u ruskim dezinformacijama u budućnosti.
The Geopost: Iz vaših istraživanja, koje teme se najviše koriste protiv Ukrajine?
Dakle, isprva se činilo da se izgovor zasnivao na ideji da je Ukrajina puna nacista i da treba da očiste Ukrajinu od nacista i spasu ukrajinski narod, a onda su prešli na izgovor da je to zato što su u Ukrajini postojale opasne biološke laboratorije, a sada oni se sve više kreću u neku vrstu rata između Rusije i NATO-a i kao egzistencijalnu pretnju Ruskoj Federaciji i tako nastavljaju da to prodaju svom narodu.
Dakle, videli smo da se opravdanje značajno promenilo od početka rata, što mislim da je odraz činjenice da je to uvek bila propaganda, a ne njihovi pravi razlozi.
Geopost: Imate li neku poruku za istraživače novih medija ili novinare, šta još mogu da urade u borbi protiv ove propagande?
Komuniciranje na jasan i donekle ubedljiv način, uvek proveravati vaše činjenica, uvek proveravati svoje izvore, mislim da bi to išlo na dalek put, mislim i da radimo na održavanju poverenja kod publike.
Znamo da je ruska propaganda veoma dobra u iskorišćavanju nepoverenja i stvaranju rascepa između pravih novinara i njihove publike, i mislim da je odnos poverenja veoma važan. /TheGeopost/