Tanja L. Domi: Srbija i Rusija ogledalo jedna drugoj

Profesorica međunarodnih i javnih poslova Kolumbija univerziteta Tanja L. Domi je u intervjuu za The Geopost govorila o kontrolisanim medijima u Srbiji, širenju ruske propagande preko njih, ali i promeni koja sje vidljiva u zadnje vreme u ovim medijima.

Domi govori i o pritisku Zapada na Vuičića, načinu na koji reaguje na ovaj pritisak i putu koji Srbija mora da izabere između Zapada i Rusije.

Uticaj SAD na opšte krize na Balkanu, sudbina kosovsko-srpskog dijaloga i uticaj ukrajinske krize na bezbednost na Balkanu su druge teme o kojima smo razgovarali sa njom.

Ceo intervju možete pročitati u nastavku:

Geopost: Kako opisujete narativ kontrolisanih srpskih medija koji govore istim propagandnim jezikom kao Moskva?

Mislim da je u medijskom okruženju u Srbiji, u smislu ruskog uticaja, Sputnjik Srbija bio dostupan u Srbiji, ali ne mislim da je ruska propaganda zaista toliko važna. Samo što su veoma slični jedni drugima, donedavno su Srbija i Rusija u osnovi odjekivale jedna drugoj. One su jedna drugoj kao ogledalo, a to se uvuklo u njihovo medijsko okruženje, a zapravo ide i do Republike Srpske u Bosni i Hercegovini. Dakle, nije samo Srbija ta koja je „pod uticajem Rusije“, već se to dešava i u Bosni i Hercegovini.

Ali ono što bih rekao je da tabloidi, u suštini, ponavljaju te stvari i govore o Rusiji, prilično često. A ako pogledate bilo koje ispitivanje javnog mnjenja o Srbiji, videćete da je najpopularnija zemlja van Srbije, pored toga što oni vole svoju zemlju, najpopularnija zemlja među stanovništvom Srbije je Rusija, i to već dugi niz godina.

Putin je posetio Srbiju, a Vučić priča o Rusiji. Do ove invazije Rusije na Ukrajinu, gospodin Vučić se vrlo, vrlo slobodno družio sa Rusijom, kupovao njihovo oružje, sastajao se sa Rusima, sastajao se sa Putinom. Dakle, nije bilo razloga da ruska propaganda treba ni u Srbiji, Srbija to radi umesto njih.

Geopost: Da bi razjasnila svoj zapadni put, da li Srbija mora u potpunosti da se prilagodi zapadnoj politici?

Mislim da je sada pitanje gde je Srbija po pitanju Rusije u Evropi to što verovatno oseća veliki pritisak. Upravo sam pročitao intervju koji je dao Kris Hil, novi ambasador SAD u Srbiji za Radio Slobodna Evropa. I, zaista, od Srbije zavisi kuda će oni otići, ali Srbija se geografski nalazi u Evropi, a sve zemlje oko Srbije podržavaju sankcije Rusiji, uključujući i Mađarsku, koja je neliberalna država poput Srbije.

Dakle, ako ste okruženi svim ovim evropskim zemljama i tvrdite da ste tražili ulazak u EU, trebalo bi da osetite pritisak, s obzirom na grubu invaziju Rusije na Ukrajinu. I ne samo da je to strašno, to je ratni zločin od prvog dana, i mislim da možda Aleksandar Vučić nije bio spreman za odgovor iz evropskog kontinenta da odmah, svom snagom, osudi Rusiju. Akcije ruske vojske karakterišu neselektivni napadi na civile, ubijanje civila, silovanje civila, a postoji i vojna meta ubijanja civila po volji i to su zločini, jedan za drugim.

Tako da on mora da oseti neki pritisak, a pošto smo upravo pričali o medijskom okruženju, počeli ste da vidite promenu u medijskom okruženju, gde su njihovi tabloidi donekle osudili Rusiju, čak ni mediji pod kontrolom države sada ne podržavaju ove uzavrele odnose slovenskog bratstva između Srbije i Rusije. Tako da mislim da u srpskoj vladi ima ljudi koji verovatno razgovaraju sa medijima i koji su pomalo počeli da se udaljavaju od punog zagrljaja Rusije. U medijima se dosta raspravlja i o tome da li bi Vučić mogao da se izvuče iz ove situacije, a situacija je da je sedeo u dve klupe. To je uobičajen izraz u Srbiji, da li sa Rusijom ili sa Evropskom unijom? Rekao bih da je klupa na tri noge gde stoji između Moskve, Brisela i Vašingtona! A Vašington je u Beograd poslao možda najiskusnijeg balkanskog ambasadora, koji je tek preuzeo svoju funkciju krajem prošlog meseca, i bio je vrlo jasan da Srbija ne treba da kupuje vojnu opremu od ruske i kineske vojske.

Ako nameravate da razvijete zaista efikasnu koordinisanu bezbednosnu strukturu, morate da kupite opremu od neke zemlje ili u okviru NATO saveznika, na primer.

Ali ovo je više jasan opis njihovog položaja, da li će biti na Zapadu, ili će on nastaviti da se svrstava na strani Rusije, koja je sada za sve praktične svrhe izdajnička država. Više je nego verovatno, po mom mišljenju, da gospodin Putin verovatno nikada neće otputovati van Rusije, osim na samit G20, pretpostavljam da se Evropljani nadaju, da će, ako dođe na G20, moći malo da razgovaraju sa njim o zaustavljanju ovog rata, ali izgleda da nema tendencije da se ovaj rat zaustavi, a Srbiji ne ide u prilog da je trenutno blizu Rusije. Dakle, pitanje je zaista kojim putem ova nova vlast ide u Srbiji. I on mora da se obračuna sa opozicijom na svojoj desnici, a na levoj strani zaista nema mnogo opozicije, i ko god da bude premijer verovatno će takođe odraziti nešto od tog pravca, ali svi pokušavamo da pročitamo karte, koje  karte će gospodin Vučić, staviti na sto.

Geopost: Kako vidite ulogu Sjedinjenih Država u ovoj krizi na Balkanu?

Što se tiče Sjedinjenih Država i prvog intervjua gospodina Hila, on je bio vrlo jasan da Rusija neće pomoći Srbiji da reši odnose sa Kosovom. Rekao je da neće funkcionisati, vidite šta radi Rusija, Rusija napada, a oni zapravo vrše nasilje, koriste nasilje, uradili su to u Gruziji, uradili su to u Siriji, onda su aneksirali Krim 2014. godine i sada su obnovili vreli rat u samoj Ukrajini. Dakle, on ističe da Srbija ne treba da se obraća Rusiji za pomoć za Kosovo, u stvari, jedna vrsta pomoći koju je Rusija dala Srbiji je blokiranje Kosova od svih međunarodnih organizacija, poput UN, takođe je blokirano u OEBS-u.

Ako Kosovo želi da ima budućnost, Kosovo zaslužuje da bude integrisano u međunarodni okvir i mora mu se dozvoliti da se pridruži međunarodnim organizacijama.

Tako da mislim da će biti zanimljivo videti kako će ambasador Hil pregovarati o ovom odnosu sa gospodinom Vučićem, ali mislim da će g. Hil će biti artikulisan glasnogovornik vrednosti SAD, koje su u skladu sa Briselom. A ako odstupate od tih vrednosti, kakav život stvarate ljudima u svojoj zemlji i sa komšijom, kao na Kosovu.

Geopost: Da li mislite da će se dijalog Kosovo-Srbija završiti i kako vidite ovaj zaključak?

Pa ovo traje tako dugo i znam da je sastanak 13. (maja) ovog meseca da se razgovara o registarskim tablicama. To je za mene neka vrsta povratka mom iskustvu, jer sam bio u Bosni kada smo pregovarali o registarskim tablicama između političkih subjekata. Zbog toga što su koristili registarske tablice, Srbija je prošle godine reagovala eskalacijom nasilja oko granične situacije. Znate, Kosovo je maklo registarske tablice kao što se to dešavalo u Srbiji kada ljudi ulaze u Srbiju sa Kosova. Dakle, ovo je preraslo u, ne samo graničnu zabranu, već je Srbija u stvari podigla avione u vazduh. G. Lajčak još nije uspostavio čvrstu pregovaračku strategiju koja će biti ponuđena za rešavanje ovog spora. Sada strane moraju da žele da reše spor, a gospodin Kurti je bio vrlo jasan, “da ćemo biti tretirani sa poštovanjem i da smo ravnopravan igrač, nemojte ići po strani i ne vređati nas”. I nisam siguran da gospodin Lajčak, kao što su rekle neke od mojih kolega u Savetu za politiku demokratizacije, očigledno da gospodin Lajčak nije prava osoba za ove pregovore. A EU generalno nije baš napredovala u ovom dijalogu i mislim da Sjedinjene Države to pokušavaju da podrže, a sada sa g. Hil u Beogradu, biće zanimljivo videti da li i on može biti od pomoći.

Ali za sada je to zaista bila neka vrsta zastoja, a da vidimo šta se dešava 13. ali s obzirom na istoriju  g. Lajčaka i istoriju ovog procesa, trenutno nemam mnogo poverenja da će on biti rešen na način koji će omogućiti da Kosovo i Srbija koegzistiraju u miru.

Duboko je zabrinjavajuće videti mislim da EU ne upravlja dobro ovim procesom, ali opet, Srbija mora da deluje s poverenjem, kao što to čini Kosovo, i obe strane moraju da se slože, da kada “uspostavljate mir, ne uspostavljate sa prijateljima, nego neprijateljima”.

Geopost: Koliko je ukrajinska kriza uticala na Balkan u bezbednosnom smislu?

Mislim da je ovaj rat doneo strah. Bio sam u Sarajevu u martu i razgovarao sam sa svojim prijateljima, mojim kosovskim prijateljima i naravno ovo budi sjećanja na njihove ratove, njihove ratove. Mislim da su ljudi prilično zabrinuti, na primer u Bosni, prvog dana rata sa Rusijom u Ukrajini, EU je poslala 500 novih vojnika da pojačaju EUFOR. Siguran sam da se Kosovo oseća dobro što ima NATO kontingent u svojim granicama.

Najbolje od svega, mogu reći da je ovde prednost u odnosu na situaciju u Ukrajini. Sada je vrlo jasno da Rusija neće moći da stigne do Balkana nikakvim vazdušnim putem, drugim rečima, neće moći da leti vojnim avionima kroz vazdušni prostor EU, biće zatvoren za njih. Tako da zapravo vidim manju pretnju ovom ratu u Ukrajini, verovali ili ne. Mislim da Srbija sada veoma pazi šta govore i kako se ponašaju. Rusija sada neće moći da predstavlja aktivnu vojnu pretnju regionu. Čak ni Mađarska, koja se nekako drži u granicama „de-kvoruma“, ne preti ni drugim zemljama.

I ovo je jedna od prednosti toga, i mislim da je sada vrlo jasno, da se Rusija erozivno ponaša prema Bosni, posebno su im mnogo pretili, a dok sam ja bio u Sarajevu, rat se dogodio i ruski ambasador je ponovo zapretio Bosni i rekao, ako mislite da ćete ući u NATO, možete to da uradite, ali mi ćemo reagovati i uzmite Ukrajinu za primer.

Dakle, ovo je neka vrsta štedljivog prepričavanja, ali oni to neće moći operativno da urade, a i ponašanje Rusije u Ukrajini potvrđuje pretnju koju Rusija predstavlja malim zemljama poput Kosova i Bosne u teoriji.

Dakle, ovaj rat zapravo funkcioniše na način koji potiskuje aktivno neprijateljstvo, koje možda potiče iz Beograda i bilo kakvu potencijalnu pretnju izvan Balkana. Mislim da se i Turska na neki način ponaša, oni su članice NATO-a, pokušavaju da pomognu Ukrajini u ovom slučaju, i to je ironija ovog rata, ali mislim da izaziva strah i zabrinutost ljudi koji živim na Balkanu, a ljudi su uplašeni i vraćaju zaista loša sećanja na ono što se dešavalo u poslednjih 30 godina, mislim na obe zemlje, Kosovo i Bosnu.