Srpski advokat Sekulović: Nacionalizam je element predrasuda prema drugima, zato se danas dešava ruska vojna agresija na Ukrajinu

Nacionalizam je element predrasuda prema drugima, kao i pretnji drugima, kao što je slučaj Rusije protiv Ukrajine. Ovo smatra srpski advokat Vlatko Sekulović, koji dodaje da takav stav jednostavno nema opravdanja.

„Nacionalizam je osećaj povezanosti, ali sa elementom predrasuda prema drugima, u smislu da se drugi doživljavaju kao pretnja, u konkretnom slučaju Rusije protiv Ukrajine“, kaže Sekulović u intervjuu za Geopost.

„Mislim da takav stav jednostavno nema opravdanja i zato danas govorimo o neopravdanoj agresiji Ruske Federacije na Ukrajinu“, dodaje on.

Sekulović ističe da će Rusi nastaviti interese srpskih nacionalista.

„Interesi srpskih i ruskih nacionalista su u slučajnoj fazi, ne bih isključio ni druge nacionaliste na teritoriji Evrope, ako im se poklapaju interesi sa Rusima, Rusi će ih podržavati i obrnuto“, naglašava beogradski advokat.

U ovom intervjuu govorio je io definiciji nacionalizma i konceptu nacionalizma na Balkanu. /Geopost/

Ceo intervju u nastavku:

TheGeopost: Šta znače pojmovi nacionalizam i patriotizam? 

Nacioalizam je pre svega vezan za tu ideju nacija, odnosno on je zloupotreba ideje nacije, on naciju pokušava da definiše na osnovu dva elementa, jedan je osećanje privrženosti prema naciji, ali i to čak nije nikakav problem, i to nije osećanje koje pripada isključivo ljudima koji se prepoznaju nacionalizmom, mogu biti liberali ili socialisti, pa da imaju određeno nacionalno osećanja. Međutim, ono što nacionalisti dodaju tom nacionalnom osećanju jeste predrasuda prema drugim nacijama, odnosno narodima, pre svega doživljavajuci druge, odnosno definišući druge kao pretnju po sopstvenu naciju. Kada se ta dva elementa spoje, onda možemo govoriti o nacionalizmu, i nacionalizam, u suštini od nacija kao grupa kulturnih zajednica, neminovno počinio njih konfliktne gupe koje su kad tad osuđene na nekakav sukob ili na stanje zamrznutog sukoba, s’druge strane patriotizam je pre svega vezan za jedan drugi koncept, a to je za koncept doma, odnosno da tako kažem u filozofskom smislu jedne zajednicke kuce. Tu kucu mi mozemo uredjivati na razlicite nacine, ali onaj patrijotizam koji je zasnovan na postovanje ljudskih prava I sloboda, on je u sustini antipod nacionalizma, jer patriotizam pre svega znaci voleti sopstvenu domovinu, voleti sopstvenu drzavu, ali ne uz predrasudu prema drugim drzavama, da su druge drzave pretnja po samim svojim postojanjem po odredjenu drzavu. Mislim da su to sustinske distinkcije izmedju nacionalizma I patriotizma I svedoci smo da brojni svetski lideri u savremena doba isticu tu razliku, meni je najblskija ona definicija koju je dao francuski predsednik, Emanuel Makron, da je nacionalizam u suštini izdaja patriotizma, odnosno izdaja svih onih vrednosti koje čine jednu naciju, a to su pre svega poštovanje ljudskog dostojanstva kroz onu čuvenu francusku parolu, “Liberté, égalité, fraternité”.

TheGeopost: Kako vidite ruski uticaj, njen nacionalizam i ideju uticaja na Balkanu? 

Beveći se ovim prostoru vec više od 30 godina možemo razlikovati dve faze, jedna faza je period 90-tih godina kada Ruska federacija nije imala kao svoju dominantnu ideologiju nacionalizam, ona je pre svega bila okrenuta ka liberalizmu sa svim njegovim manama, ali to ipak je bio jedan period da tako kažem relativne slobode u ruskoj federaciji i jedan period kda su se gradile nove institucije u smislu demokratizacije ruskoga društva, razvoja tržišne privrede i afirmacija ljudskih prava i slobode.

Ono što mozemo svedočiti, jeste da od dvehiljadite u suštini polako kreće jedan drugi proces koji je kulminirao u poslednjih deset godina, to je da je nacionalizam u suštini u ruskoj federaciji zauzeo tu dominantnu poziciju makar u okviru, da je tako nazovem elite političke, kulturne pre svega, potom i vojne u ruskoj federaciji.

I mi se danas suočavamo sa ruskom federacijom koja pre svega definiše  da je nacionalizam njihov odnos prema na primer Ukrajincima je takav da oni jednostavno ne priznaju postojanje ukrajinskog naroda, ukrajinske države, što je doživljavaju konstantno kao pretnju, što potpada pod ono sto sam prethodno naveo da nacionalizam jeste osećanje privrženosti, ali uz element predrasuda prema drugima, u smislu doživljavanja drugih kao pretnju, u konkretnom slučaju Ukrajine prema Rusiji.

Mislim da takav stav,  jednostavno nema svoje opravdanje i zbog toga se danas i  govori o jednoj neopravdanoj agresiji ruske federacije na Ukrajinu.

TheGeopost: Dosta se govori o ruskom svetu i srpskom svetu, koliko imaju podudarnosti, i ako imaju, da li ima šanse da se to razdvoji? 

Mislim da nacionalisti svugda prepoznaju jedne druge, još u svoje vreme nemački nacionalisti organizovani u nacionalsocialističku partiju,  govorili su da oni nemaju drugog izbora nego da podrže na primer francuske nacionaliste, sve do trenutka dok se im se interesi ne suprostave. Tako da su sigurno u ovoj fazi interesi srpskih i ruskih nacionalista u fazi podudarnosti, ne bi tu iskljucio i druge nacionaliste na teritoriji evrope, ukoliko se njihovi interesi podudare sa ruskim, ruski će ih podržavati i vice-versa, tako da mislim da nacionalizmi su u suštini u jednoj simbiozi hranjenja jedog drugog do onog trenutka dok im se interesi ne suprostave. Tu bi naveo na primer ono što se desilo u Italiji u poslednje vreme, u Rusiji su postojala očekivanja da će sa novom vladom doći do promene kursa u Italiji zbog toga što je došla jedna koalicija koja je desno orientisana sa određenim elementima forsiranja tog koncepta nacije, što već počinje da liči na neki nacionalizam, međutim desilo se suprotno, ova vlada Italije, ona u potpunosti je i dalje privržena politici NATO-a, politici Evropske Unije prema Rusiji, to znači da je došlo do razmimoilaženja interesa političkih srodnih grupacija.

Isto tako se može desiti i da dođe do tog razmimoilaženja između ruskog i srpskog sveta kako ih nacionalisti definišu, dovoljno je samo, da na primer Rusija prihvati, zarad nekog dogovora sa Zapadom nezavisnost Kosova, zato što bi im to odgovaralo zarad priznavanja nezavisnosti onih delova Ukrajine nad kojim oni plediraju, počevsi od Krima itd., tako da je to jedan brak iz interesa, pitanje je koliko će on trajati, u ovom trenutku je on poprilično čvrst, oni deluju u simbiozi ali je svakako veliko pitanje kako će to gledati u budućnosti, s’prostog razloga što jedna od karakteristika nacionalizma, opet citirajuci Makrona, tada vodi interese samo sopstvene grupe, odnosno o interesima sopstvene grupe a baš ih briga za interese druge, u tome su oni vrlo surovi i ukoliko Ruska federacija bude prepoznala da može ostvariti bolje interese kako su oni definisali, neće čekati ni časa da otkače od sebe koncept srpskoga sveta.

TheGeopost: Kako vidite na Balkanu pojam nacionalizma kod građjana, da li će se povećati? 

Mislim da dosta zavisi od procesa koji se dešavaju u Evropskoj Uniji, skoro je Gordon Braun izneo jednu tezu da je u suđtini liberalizam u fazi opadanja a da njegovo mesto zauzima nacionalizam, govoreći u globalnom nivou i posebno u okviru Evropske Unije. Tako da je pitanje kako će taj proces jednostavno ići, al ono što je sigurno, mozda ne za godinu, dve ili pet, ukoliko taj proces bude išao dalje, on će nominovno stvarati konfliktne grupe što ce dovesti u pitanje opstanak same Evropske Unije, a sigurno je da će dovesti do negativnih posledica na prostoru Balkana u smislu nekih novih tenzija.

Tako da je moj utisak da je neophodno boriti se konstantno i stalno za ono sto su vrednosti koje su osvojene na teritoriji Evrope nakon drugog svetskog rata, to su ljudska prava i slobode i demokratija, to je formula koja važi ne samo za prostor Balkana, važi i za prostor Evrope, i mislim da je to jedna stalna i kontinuirana borba. Nacionalizam je, koristeci reči Vaklava Havela, jedan demon koji je stalno prisutan i kome je dovoljno jako malo prostrora da se probudi i da izazove bes u glavama mnogih, a taj bes potom dovodi do konflikata, dovodi do patnje koja se već svedočila, kako 90’ih godina u prostoru Balkana, tako i za vreme Prvog i Drugog svetskog rata na prostoru Evrope i na kraju krajeva ono čemu svedočimo danas na teritoriji Ukrajine.