Sergej Nižinski: Zlostavljač uvek krivi žrtvu, čak i kada je njegova krivica očigledna

U Prištini je nedavno predstavljen ukrajinski prevod knjige „Ka pravdi: Snaga i priče preživelih“.

Ova publikacija je prvi put objavljena na Kosovu pre dve godine na inicijativu Centra za rehabilitaciju žrtava torture, koji vodi izvršna direktorka Feride Rušiti. Knjiga je objavljena u Ukrajini zahvaljujući podršci nevladine organizacije UA Experts i platforme Pro Peace – Kosovo. U ekskluzivnom intervjuu za The Geopost, osnivač i direktor UA Experts, aktivista za ljudska prava Sergej Nižinski, govorio je o saradnji između Ukrajine i Kosova na nivou nevladinih organizacija.

Ceo intervju možete pronaći ovde:

The Geopost: Kakav značaj ovaj projekat ima za ukrajinsku javnost i za ukrajinsko društvo?

Nižinski: Hvala vam na pitanju i na pažnji posvećenoj ovoj knjizi. Trebalo nam je godinu i po dana da je predstavimo u Ukrajini. To je vreme koje je bilo na raspolaganju prevodiocima i književnim urednicima da otkucaju i lektorišu veoma težak materijal. Na kraju krajeva, ovo je knjiga o pričama žrtava koje su pre 20 godina na Kosovu doživele možda najstrašniju stvar koja se može dogoditi u ratu – seksualno nasilje.

Ove priče postale su podsticaj ukrajinskim žrtvama da ne kriju svoje probleme i da ih podele sa onima koji još uvek žive na okupiranim teritorijama u Donjecku i Lugansku. To je bio dobar razlog da mnogi aktivisti za ljudska prava shvate da se sve mora sistematski beležiti.

Konačno, neke od priča koje su volonteri prikupili upućene su Haškom tribunalu. Drugi deo društva shvata da se rad psihologa prvenstveno sastoji od studija slučajeva, razumevanja kako razgovarati sa žrtvama, svedocima – muškarcima i ženama – i decom, kako lično, tako i kroz druge primere. Objavljivanje ovih priča i njihovo izvođenje u Diplomatskoj akademiji, biblioteci Lesje Ukrajinke i Parlamentarnoj biblioteci pokazuju da moramo što više izveštavati o ovim činjenicama, o kojima se ljudi obično stide da govore, svetu. Na kraju krajeva, seksualno nasilje tokom oružanog sukoba je najskriveniji zločin. Nadam se da će prevod ove knjige pomoći da mnogi ljudi postanu svesni da se o tome mora razgovarati. Važno je znati kako reagovati – od žrtava i svedoka do psihologa, advokata i aktivista za ljudska prava koji rade na ovom pitanju.

 The Geopost: S pravom ste istakli da je dokumentovanje ratnih zločina važan i ključni element na putu ka pravdi. Nažalost, trebalo je godinama da se to desi na Kosovu. A šta je sa dokumentovanjem u Ukrajini?

 Nižinski: Naravno, rukovodimo se izveštajem ukrajinskog ombudsmana za ljudska prava, izveštajima Posmatračke misije UN i činjenicama koje je Kancelarija generalnog tužioca Ukrajine unela u Jedinstveni državni registar istraga. Međutim, znamo da se svakog meseca pojavljuju nove činjenice. To je i dobro i loše. Dobro je jer više ljudi razume koja tačno dela predstavljaju ovu vrstu zločina. Konačno, ona se istražuju, a ljudi dobijaju relevantne informacije putem medija i interneta o tome šta tačno predstavlja zločin seksualnog nasilja u ratu. Konkretno, prisilno svlačenje na kontrolnim punktovima je najčešći tip zločina. To su informacije koje su našem društvu zaista potrebne.

S druge strane, ovo je negativna informacija, jer vidimo realan broj ljudi koji se obraćaju organima reda nakon što su doživeli seksualno nasilje. Neki ćute o zločinu i imaju pravo na to. Drugi su, međutim, bili svedoci i žele da progovore. Neki su postali žrtve. Već sam u medijima izjavio da je 70% žrtava u Buhi muškarci. Prema izveštaju poverenika Vrhovne rade za ljudska prava, najmlađa žrtva ima četiri godine, a najstarija 82. Ove brojke podvlače užas ovog zločina, o kome pokušavamo da obavestimo javnost. Nije slučajno što je u ukrajinskom registru žrtava izdvojena posebna, jedanaesta kolona za žrtve seksualnog nasilja tokom rata. One imaju pravo na reparacije, nadoknadu štete i sve druge garancije koje se predviđaju licima koja su imala koristi u vezi sa ratom.

Jedino što je važno jeste kakve koristi ovi ljudi dobijaju – to je naš zadatak kao aktivista za ljudska prava i Vrhovne rade. Moramo ih što više preispitati, posebno proučavajući iskustva naših suseda – zemalja u kojima su se već ratovi odvijali – i poboljšati ih kako bismo pružili najveću moguću pomoć ovim ljudima. Nije slučajno što je specijalna predstavnica generalnog sekretara UN za seksualno nasilje u ratu, Pramila Paten, primetila da su uspesi koje je Ukrajina postigla za dve godine – kako na zakonodavnom nivou, tako i u radu na ljudskim pravima – neverovatni s obzirom na globalni kontekst. Danas u svetu postoji više od 70 vojnih sukoba, i ne svuda nalazimo pravne mehanizme poput onih koji postoje u Ukrajini: produbljivanje i razvoj algoritama za nadoknadu štete, krivično gonjenje, pretragu, isplate, stvaranje posebnih fondova i pružanje maksimalne podrške – od kvota u profesijama do pristupa dece školama i vrtićima. To je posao koji sektor ljudskih prava u Ukrajini obavlja sa maksimalnom efikasnošću. Za nas je ovo zaista prijatno i važno, i nadamo se da će doneti maksimalnu praktičnu korist.

 The Geopost: Organizacija koju ste osnovali i vodite, UA Experts, postiže značajan napredak u ovom pravcu i podstiče zakonodavce da zaštite ljude koji su bili žrtve seksualnog nasilja. Molimo vas da nam kažete nešto o vašim drugim inicijativama.

 Nižinski: Udruženje stručnjaka za borbu protiv korupcije (UA Experts) osnovano je 2013. godine, a 4. jula ćemo napuniti 12 godina. S jedne strane, bili smo veoma nezgodni za vlasti — neka vrsta trna u oku civilnog društva jer smo stalno vršili pritisak i bavili se mnogim pitanjima. Pun naziv naše organizacije je Unija stručnjaka za borbu protiv korupcije. To sugeriše da UA Experts ima segment za borbu protiv korupcije i da se korupcijske aktivnosti uvek plaše publiciteta. Izlazak u javnost sa relevantnim činjenicama, istragama (novinarskim, pravnim, ljudskim pravima) i projektnim aktivnostima nije uvek bilo pogodno za vlasti.

Počeli smo zaštitom aktivista Automajdana koje je policija povredila 2013-2014. godine. Onda je to za nas postalo neka vrsta kreda pomoći. Shvatili smo da postoji mnogo izvora neistine protiv kojih se treba boriti. Nakon početka velike invazije 2022. godine, shvatili smo da je jedna od najbolnijih tema seksualno nasilje u ratu. I ne treba nam da država, vlasti i naši međunarodni partneri ćute o tome i govore standardnu frazu: „Pa, ovo je rat, ovo se dešava u svim ratovima.“ Da, ali Ukrajinci će na ovo odgovoriti i sigurno neće ćutati. Pored ovih projekata, mislim da smo veoma uspešno sarađivali sa Ministarstvom socijalne politike. Predstavili smo Demografsku strategiju Ukrajine. To je projekat velikih razmera sa fondom u oblasti stanovništva i socijalnih usluga. Pokušavamo da identifikujemo sve moguće probleme sa kojima se Ukrajina suočila tokom rata, ekocid, genocid i mnoge druge izazove, od odliva mozgova do podrške malim i srednjim preduzećima, posebno ženskim. Ova mini-rekonstrukcija pada na njihova pleća, a obrtni kapital pada kako bi bar na neki način mogli da podrže privredu.

Treći projekat je borba protiv nasilja u porodici. Tokom pandemije COVID-19, intenzivirali smo ovaj fokus jer se broj slučajeva nasilja u porodici u Ukrajini utrostručio. Sada, tokom rata velikih razmera, statistika je još gora. Stoga je ovo veoma važna komponenta. Na kraju krajeva, porodično pravo je u prvom planu gradskih sudova u Kijevu: razvod, alimentacija, zbog rata, socijalni i porodični problemi. Ljudi u teškim životnim situacijama reaguju različito. I to nisu samo muževi i žene, već i stariji ljudi i unuci. Postoji ekonomsko nasilje i psihološko nasilje. To, naravno, ima posledice po državu i po narod. Moramo reagovati na ovo i stvoriti brižno društvo. Zato sprovodimo mnoge zakonske inicijative što je šire moguće.

Nakon ratifikacije Istanbulske konvencije, pokušavamo, posebno u regionima, da objasnimo zašto je za Ukrajinu važno da to više nije samo propis, već krivičnopravna obaveza. Kada govorimo o pridruživanju Evropskoj uniji, moramo biti moralno, etički i praktično spremni za ove stvari. Kako, na primer, objasniti zašto je Istanbulska konvencija, za koju niko nikada nije čuo, važna za region? Ovde se ne radi samo o sprovođenju našeg zakonodavstva, već i o razvoju relevantnih politika koje treba sprovesti i uskladiti sa nacionalnim zakonodavstvom. Ovo je važno.

Jer u nekim selima ljudi se stide da pričaju o tome jer su predsednik seoskog saveta, policija, šef SBU i kancelarija socijalnog osiguranja poznanici i rođaci, i svi poznaju svakoga. Nema tajne ko je žrtva, a ko počinilac. Svi sve razumeju i žive sa tim.

Stoga su, na primer, od velikog značaja uključivanje mobilnih timova iz drugih regiona, razmene i preseljenje smeštaja iz velikih gradova u naselja slična urbanim. To je naš zadatak – da pomognemo državi i socijalnim službama.

 The Geopost: Čuo sam predstavnike zajednice tokom obuka kako govore: „Kakvo je ovo nasilje? Ona je sama pristala na to.“

 Nižinski: Ovakvi primeri počinilaca i žrtava podsećaju na retoriku Rusije i Ukrajine. Rusija počini zločin, ubije ljude, a zatim daje intervjue za velike medije širom sveta, govoreći da „štitimo ljude koji govore ruski“ i tako dalje. Ovo me veoma podseća na takav primer sukoba počinioca i žrtve, jer počinilac uvek krivi žrtvu, čak i kada je njegova krivica očigledna.

 The Geopost: Ruska propaganda širi narativ da je seksualno nasilje samo nusproizvod rata, a ne genocidna strategija ili tajno oružje osmišljeno da potisne volju osobe i uništi njenu ličnost. Da li Ukrajina ima dovoljno resursa da prikupi sve dokaze i izvede počinioce pred lice pravde na međunarodnim sudovima?

 Nižinski: Jasno ste pokazali kako Rusija manipuliše ovim fenomenima. Štaviše, ruska propaganda je, nažalost, jedna od najmoćnijih na svetu.

Čak i stanovnici ne samo Rusije, već celog sveta, često veruju u ove informacije.

Postoje i druge činjenice o seksualnom nasilju tokom rata. Glavna obaveštajna uprava objavila je razgovor između ruskih vojnika i njihovih žena, koji je uživo emitovan na mnogim TV kanalima. U njemu žena govori ruskom vojniku: „Ubijaj, siluj, sve će ti biti oprošteno, daj im, ponižavaj, demotiviši“ i tako dalje. Ovo još jednom potvrđuje činjenicu da je glavni cilj seksualnog nasilja za Ruse demoralizacija. Ponižavati, ugnjetavati, reći da „ne postojiš, da nema jezika, da nema vere“. Nažalost, to je bio slučaj i sa našim bakama i dekama, koji su pričali istu priču. Sada to razumemo ne samo iz knjiga i legendi, već i u stvarnom životu.

 Ova dezinformacija postaje sve intenzivnija. Suočeni sa ogromnim informativnim i pravnim otporom Ukrajinaca na svetskoj sceni, Rusi su počeli da šire priče poput „Ruski vojnik Ivan se zaljubio u Ukrajinku i prevario svoju ženu Alenku“ i slične narative. Ova verzija je razumljivija Rusima, jer oni automatski podržavaju agresiju svojih sunarodnika. Oni iskrivljuju činjenice o seksualnom nasilju i umesto toga izmišljaju priče o „izdaji“ i kršenju „vrednosti“. Krive silovane Ukrajinke za navodno branenje od svojih muževa. Moramo da zabeležimo ove narative i odmah ih komentarišemo u medijima kako mnogi ljudi ne bi nasedali na ove optužbe agresora.

 The Geopost: Gospodine Sergij, hvala vam na komunikaciji. Zahvalan sam vam na naporima koje ulažete da pomerite ovu nepokolebljivu stenu u našem društvu. Nadam se da će vlasti, javni sektor i novinari ipak uspeti da zajedno postignu pravdu.

Nižinski: Hvala vam. Na kraju, želela bih da pomenem priču iz knjige koju smo preveli pod koordinacijom Feride Rušiti i Koraba Krasnićija. Radi se o tome kako se jedan čovek na Kosovu oženio ženom koja je pretrpela seksualno nasilje. Kako je pokušavao da bude sa njom svaki dan, podržavajući je, ohrabrujući je i zalažući se za razne stavove sa njom. To pokazuje da ljubav i dalje pobeđuje zlo. Sigurna sam da će Ukrajinci ustati i pobediti ovo zlo. Sigurna sam da će biti objavljeno mnogo priča iz Ukrajine, a same žrtve će dobiti odgovarajuću nadoknadu, reparacije i podršku od države.

Svima koji vide ovaj intervju preporučujem da pogledaju naš kratki film o tome kako osetljivost pobeđuje nasilje. U njemu žena ne razmišlja o reparacijama, već o tome kako može da pošalje svoje dete u vrtić u Ukrajini, gde su elektronski redovi svuda. I koliko privilegovanih ljudi, posebno vojnog osoblja, odustaje od ovog mesta i naglašava: Ova kategorija građana treba da bude saslušana i da ima privilegije i u Ukrajini.

 The Geopost: Veoma inspirativan primer. Tako bi trebalo da bude.

/The Geopost