Ruska tajna mreža na Balkanu i lekcije iz Ukrajine, intervju sa Katerinom Šimkevič (2. deo)

Nastavak prvog dela intervjua

Rusija sistematski ulaže javna sredstva ne u poboljšanje života svojih građana, već u promovisanje uticaja u inostranstvu putem rata, propagande, akademske razmene i kulturnih institucija, posebno kroz organizacije kao što je Rossotrudničestvo.

Primer Balkana pokazuje kako, pod plaštom naučne saradnje, ruski propagandisti šire narative koji veličaju Srbiju i demonizuju druge, koristeći se dobro razvijenim državnim sistemom balkanistike. Katerina Šimkevič, doktor istorije, vanredni profesor na Katedri za pravo i javnu upravu na Zaporoškom institutu za ekonomiju i informacione tehnologije, koja je i osnivač javne organizacije „Analitički centar za balkanske studije“, rekla je u ekskluzivnom intervjuu Geopostu.

Ceo intervju (2. deo)

The Geopost:  Ruski narativi se nalaze čak i među nastavnim osobljem. U Prištini sam ih čuo od profesora iz Amerike, Mađarske, Slovačke. Kako da ovo objasnim?

Šimkevič: Pre svega, zato što Rusija gradi svoju meku moć više od 100 godina. Počelo je pod Petrom I. Ulagali su ogromne sume u promociju svoje književnosti. Čitanje Dostojevskog i Tolstoja je, kako kažu, moderno. Ali ljudi zapravo ne razumeju o čemu se radi. Stalno otvaranje „Ruskih kuća“, podrška dijaspori u inostranstvu — sve se to dešava godinama. Sama zemlja živi u siromaštvu. Ne bih to čak nazvao ni društvom ni nacijom u Rusiji. Oni su jednostavno ljudi. Ljudi koji se bore protiv nas i protiv celog sveta. Umesto poboljšanja života društva, sav novac se ulaže u rat, u podršku kvazi-državama u inostranstvu (koje mogu da promovišu ruske narative), u promociju ruske književnosti, u otvaranje „Ruskih centara“, u akademske razmene, u podršku „sunarodnicima“ u inostranstvu. To je ono što Rossotrudničestvo radi, a akademske razmene se nastavljaju uprkos ratu u Ukrajini.

I ovo nije nova praksa. Srbija, na primer, ne krije činjenicu da profesori redovno putuju u Sankt Peterburg i Moskvu na akademske razmene. Ruski nastavnici takođe dolaze na Balkan i predaju u raznim obrazovnim institucijama. To su zaposleni u Diplomatskoj akademiji u Moskvi, predstavnici specijalnih službi prerušeni u nastavnike. Oni su predstavnici Ruske akademije nauka. Ovi ljudi su propagandisti.

Samo otvorite veb-sajt Instituta za balkanologiju Ruske akademije nauka — zastrašujuće je šta se tamo može pročitati! Srbi su heroji, svi ostali su agresori. Takvi narativi se stalno propagiraju jer su, za razliku od Ukrajine, balkanske studije zaista razvijene u Rusiji. Već neko vreme je u razvoju na nivou Akademije nauka i uz državno finansiranje.

Ukrajina postepeno počinje da uništava ovu sliku Rusije u svetu. U prošlosti smo delovali prema situaciji. Sada se u našoj zemlji počinje razvijati politika sinhronog zbližavanja. Otvaramo ukrajinske institute u inostranstvu i organizujemo umetničke festivale uz učešće ukrajinskih umetnika. Prevode se ukrajinske knjige, drže se ukrajinska predavanja, kad ne bi bilo tako teško.

Kao naučniku sa 20 godina iskustva, posebno mi je važno da dostignemo nivo naučnih časopisa, uprkos svim teškoćama. Izuzetno je teško za ukrajinskog autora da objavi nešto što se bavi istorijom ili Balkanom. Ponekad postoje odbijanja. Možda će vas optužiti za nacionalizam i pristrasnost i pitati: „Zašto Ukrajinka piše članke o Balkanu?“ Ali zahvaljujući saradnji sa kolegama, polako počinjemo da promovišemo ukrajinske narative u naučnom svetu.

Ali ako pogledate broj skorašnjih publikacija iz oblasti političkih nauka u Hrvatskoj, Sloveniji, Srbiji i Bosni, tamo ima mnogo ruskih narativa. Da bi ih uništili, jedan ukrajinski članak nije dovoljan. Mora da postoji sistem.

The Geopost: Studentski protesti u Srbiji ne jenjavaju od jeseni prošle godine. Postoji mišljenje da se mogu uporediti sa ukrajinskim Majdanom. Da li on ima pravo da postoji?

Šimkevič: Ne volim takve analogije, ali ako postoji takvo mišljenje, onda ono ima pravo da postoji. Stručnjaci iz srpske opozicije vole da upoređuju njihove proteste sa ukrajinskim Majdanom, Revolucijom dostojanstva. Ali to je malo pogrešno, jer su to u suštini potpuno različiti pokreti.

Da, protesti u Srbiji su masovni, ali to je veoma nestrukturiran javni pokret kojim dominiraju studenti. Njihovi građani ih podržavaju na situacionoj osnovi. Opozicija nema tako direktnu vezu sa tim kao u Ukrajini. Politički slogani su se čuli tek poslednjih nedelja, a pozivali su na prevremene izbore u Srbiji.

U Ukrajini je sve počelo studentskim protestima, zatim su se pridružile političke stranke, opozicija i javni aktivisti. Konkretni zahtevi su vladi postavljeni odmah, 10 dana nakon raspuštanja Majdana: Janukovičeva ostavka, izbori, Evropska unija. Ovde nema ničeg sličnog tome.

U Srbiji su tek počeli pozivi na izbore, pojavio se deo studentskog pokreta i žele da ponovo pokrenu sistem. Ali oni ne razumeju da novi početak više neće ništa doneti Srbiji. Biciklistički skupovi, masovni pokreti, trke, podrška regionima, podrška u svetu su veoma pozitivni trendovi. Ali povlačenje paralela sa Majdanom je veoma grubo i površno. Naš pokret nije bio politizovan, ali smo želeli promene.

Srpsko društvo nije spremno da sruši zidove: u sopstvenoj glavi, u sopstvenom društvu. Budimo iskreni: koga mogu da postave na vlast da bi odgovaralo i narodu i Evropskoj uniji? Opozicija ne može da predvodi ove proteste. Nije strukturirano i nije ujedinjeno. Postoji javni pokret, ali političari moraju doći na vlast, postaviti jasne zahteve Vučiću, a zatim razbiti sistem. Koje paralele postoje sa Majdanom?

The Geopost: Na kraju, ne mogu a da ne pitam o misterioznom virusu koji je pogodio predsednika Srbije Aleksandra Vučića, kao i nekoliko drugih lidera evropskih zemalja, uoči njihovog planiranog učešća na Paradi pobede u Moskvi.

Šimkevič: I Vučić i Fico su takvi „stubovi meke moći“ za Putina. Oni su stalno u orbiti Kremlja. Naravno, svako od njih ima svoje interese. Vučićevi interesi očigledno nisu politički – Vučiću je istekao gasni ugovor, potreban mu je jeftin gas. A Fico zna gde da nabavi ovaj jeftin gas.

Pre dve i po godine, Srbija je rezervisala velika skladišta gasa u Mađarskoj jer sopstvena skladišta gasa nisu bila dovoljna. Uvoz gasa iz Rusije je povećan kako bi se gas pumpao, a zatim eventualno preprodao Republici Srpskoj i Makedoniji. Fico je takođe zainteresovan za ovo, kao i Mađarska. To znači da bi ova dva politička lidera mogla bar da odu u Moskvu samo zbog gasa.

Ali ovde Evropska unija počinje da vrši pritisak na njih. Vučiću se zapravo preti sankcijama. Ovo bi moglo biti još jedno zastrašivanje, još jedna želja da se zaustave evropske integracije. Morali smo nešto da smislimo, da pronađemo elegantno rešenje. Sve posete su bile najavljene, ali nije Vučićev metod da direktno razgovara sa šefom (o promeni planova). Vučić je igrač. On je osoba koja se bavi informacijama i medijskim prostorom još od devedesetih godina, još od vremena Slobodana Miloševića. On je ljubitelj pozorišta. To je razlog za sve ove postupke: putovanje u Ameriku, neke neshvatljive verzije zašto mu nije bilo dozvoljeno da vidi Trampa, hospitalizacija. Niko nikada neće sa sigurnošću potvrditi da li je bio bolestan ili ne. Dakle, ono što je Fico mogao da uradi jeste da izračuna šta je Vučić uradio. A sada pitanje koliko je zdrav, da li može da ide u Moskvu, zavisi od Beograda i Bratislave. Ali je to bio lep potez koji je pokazao Evropskoj uniji: Kažeš, vidi, ne mogu iz zdravstvenih razloga, a sa druge strane – „Volođa, samo se opusti. Bolestan sam, imam virus, pa je bolje da legnem.“ On veoma dobro razume do čega to može dovesti.

To znači da će dobiti ugovore za gas. Ali Sjedinjene Države stalno odlažu uvođenje sankcija protiv srpske naftne industrije, čije je više od 50% u vlasništvu ruskih kompanija. Amerikanci su ovo pitanje odložili za 28. jun, ali Trampova administracija je veoma nepredvidiva. Nije bilo ličnih poseta Vučića Trampu, niti Trampa Vučiću – bili su Trampov zet Ričard Grenel i drugi. Ali Trampova administracija može da drži Vučića na kratkoj povodcu; To je stvar ekonomskih interesa. Ali u nekom trenutku sankcije će ionako biti uvedene, a Srbija će patiti. Vučić veoma dobro zna da to mora nekako da nadoknadi i zato pribegava raznim trikovima.

Fico može da ide u Moskvu. Imaće dovoljno pameti da nastavi da pokazuje svoju lojalnost svojim gospodarima.

P.S. Suprotno zvaničnom stavu Evropske unije, Aleksandar Vučić i Robert Fico su zapravo stigli do Moskve zaobilaznim putem i učestvovali u „Paradi pobede“ zajedno sa kremaljskim diktatorom Vladimirom Putinom, samoproglašenim beloruskim predsednikom Aleksandrom Lukašenkom, liderom bosanskih Srba Miloradom Dodikom i drugim mrskim političarima koji podržavaju Rusiju u njenoj agresiji protiv Ukrajine.

 /The Geopost