Rizanaj: Preko Srpske liste, cilj je da ruka Srbije ostane na Kosovu

Uticaj spoljnih aktera na izborne procese na Kosovu i dalje predstavlja veliku zabrinutost, posebno putem sredstava propagande i dezinformacija. Srbija je ta koja preko Srpske liste želi da zadrži svoj uticaj na Kosovu, kaže u intervjuu za Geopost univerzitetski profesor Festim Rizanaj.

Prema njegovim rečima, Srbija je dezinformacijama i propagandom pre i posle izbora na Kosovu 9. februara pokušala da utiče na oblikovanje političkih percepcija i podriva demokratske procese na Kosovu.

Festim Rizanaj, koji je i viši istraživač na Hibrid.info, takođe deli svoja zapažanja o nastojanjima ruskih medija da utiču na srpsko javno mnjenje na Kosovu. On govori o ulozi Telegrama, širenju manipulativnih narativa, kao i o najnovijim trendovima dezinformacija tokom i nakon predizborne kampanje.

Kompletan intervju

The Geopost: Objavili ste izveštaj o svom jednogodišnjem radu, koji uključuje i izbore na Kosovu. Koje ste nepravilnosti uočili na ovim izborima?

Rizanaj: Da, objavili smo godišnji rezime u kome smo pokušali da predstavimo stanje na Kosovu uopšte. I u ovom periodu, od 2. aprila 2024. do 2. aprila 2025. godine, može se videti da je u opticaju bilo nekoliko pitanja.

U prvoj polovini godine, naoružavanje KBS-a je bila jedna od tema dezinformacija. Bilo je raznih tvrdnji o naoružavanju KBS teškom artiljerijom, iako se zvanično zna da, na primer, tenkovi i druga oprema nisu isporučeni KBS, što je javno i zvanično poznato. Što se tiče drugog dela, od trenutka kada je predsednica Republike Vjosa Osmani objavila datum izbora, primetili smo da je otvoreno mnogo različitih stranica, posebno na TikToku, različitih naloga na kojima su objavljivane informacije u okviru kojih su se nalazile razne dezinformacije, čak i do izbornog perioda 9. februara 2025. godine, bilo je raznih dezinformacija, a ova tema je bila dominacija na kojoj je bila dezinformacija, kao što sam pomenuo kao tema našeg meseca, postojali su različiti nalozi, različiti korisnici sa imenima koja su podržavala različite strane. Pored toga, otvarani su različiti korisnici ili nalozi na ime kandidata za premijera na kojima su objavljivali političke optužbe kao i različite dezinformacije.

Ključni element koji je primećen tokom izbora bile su lažne ankete objavljene na društvenim mrežama. To je zato što je u našoj zemlji postala ustaljena praksa da tokom izbora ankete objavljuju kompanije i agencije koje mere javno mnjenje. Međutim, na društvenim mrežama kruže stare, izmanipulisane i montirane ankete, odnosno ankete koje su osmišljene da manipulišu javnim mnjenjem. U medijima su kružili i neki klikbajt naslovi o uvrštavanju jedne ili druge stranke na listu kandidata, i to je na neki način refleksija koja se može predstaviti konkretno u vezi sa izborima.

Što se tiče spoljnog uticaja tokom izbora, primećeno je da je Srbija više puta pokušavala da utiče na srpsko javno mnjenje na Kosovu, posebno preko predstavnika institucionalne vlasti, ali i putem medija. Na primer, finansijska podrška srpskoj zajednici ovde. Takođe i poziv da se glasa za Srpsku listu, tvrdeći da je samo Srpska lista glavni predstavnik kosovskih Srba. Istovremeno, glasanjem za Srpsku listu, cilj je da Srbija ostane na Kosovu. U tom kontekstu je bilo i omalovažavajuće predstavljanje kandidata ili neke druge stranke na funkciji ministra za povratak i opštine Nenada Rašića, dakle omalovažavajuća propaganda protiv njega da je Kurtijev čovek i samim tim ne predstavlja Srbe na Kosovu itd.

Slično, ruski mediji, servisi na srpskom jeziku Russia Today Balkans i Sputnik, objavili su razne informacije i dezinformacije o izborima na Kosovu, sa idejom da će Kurti manipulisati izborima na štetu Srpske liste, da će Kurti izmisliti fantomske glasače da naškodi Srpskoj listi i spreči je da uđe u parlament.

The Geopost: Što se tiče Telegram kanala, da li ste primetili pojačanu aktivnost tokom kosovskih izbora, iako znamo da se veliki deo propagande i manipulacije Rusije vrši preko ovih kanala?

Rizanaj: Ovi kanali su na neki način pojačali narative koje objavljuju srpski zvaničnici i srpski i ruski mediji na srpskom jeziku. Odnosno, objavljeni su i na Telegram kanalima kao što su Bunt, Koridar i drugi, koji na neki način pokušavaju da utiču na srpsko javno mnjenje kroz ove narative u kojima se i objavljuju i pojačavaju izjave medija i srpskih zvaničnika. I na ovim izborima je na ovim Telegram kanalima bio narativ da treba glasati za Srpsku listu, što znači da je ova ideja promovisana i vođena neka vrsta kampanje protiv nje, kao što sam rekao o ministru Nenadu Rašiću na Telegramu.

The Geopost: A šta nam govori najnoviji izveštaj o monitoringu za ovaj mesec?

Rizanaj: Kao što sam ranije pomenuo, poslednjih nekoliko meseci, posebno u februaru, januaru i decembru, predizborna kampanja i izborna kampanja doprineli su da ovo pitanje, dezinformacije, bude toliko dominantno. U martu je bilo nešto drugo, ako se to tako može nazvati: kružile su neke političke optužbe društvenim mrežama, jer je to obično način izražavanja mišljenja gde manipulišu nekim video-snimcima ili postavljaju neke fotografije sa namerom da je ovaj političar ili onaj zvaničnik rekao ovo ili ono o ovoj temi. Drugim rečima, ovo je bila dominantna tema.

Pored toga, društvenim mrežama kruže razne lažne tekstualne poruke kako bi se manipulisalo publikom, na primer kao takmičenje ili uz obećanje raznih kredita itd.

Jedna od tema je ponovo bilo naoružavanje KBS. Spekulisalo se koliko će helikoptera dobiti KBS. Na društvenim mrežama su kružile i dezinformacije da će KBS biti snabdeveni protivvazdušnim topovima iz Turske, iako se zvanično ne zna šta i kako. Ovo je bila jedna od tema o kojoj je bilo najviše dezinformacija u martu. Ako se sada osvrnemo na naše praćenje srpskih medija i pogledamo dezinformacije koje se tamo šire, bilo je teorija zavere o haosu koji je nastao u Skupštini Srbije. Pretpostavka je da se to dešava uz podršku premijera Kurtija ili da se njegova ideja o stvaranju ovakvog haosa u parlamentu zauzima i da je veoma zadovoljan što je takav haos u parlamentu i što mu opozicija na neki način služi. Postojale su i teorije zavere vezane za narativ da je sporazum o odbrani zaključen između Kosova, Albanije i Hrvatske tu tumačen kao vid ugrožavanja Srbije ili da je Srbija glavna meta u odnosu na ovaj sporazum, što znači da je takav narativ konstruisan. Iskorišćena je i fudbalska kvalifikaciona utakmica između Albanije i Engleske i objavljene su dezinformacije da su engleski navijači skandirali „Kosovo je Srbija“, što se pokazalo lažnim. Tvrdilo se i da su crveno-crni navijači albanske reprezentacije visili na transparentu na kojem je pisalo „21 godina smo ovde zajedno“, što implicira da je 21 godina bila geneza navijačke baze. Oni su to povezali sa činjenicom da se 21 godina na neki način poklapa sa pominjanjem martovskih nereda 2004. godine, što implicira da je 21 godina godina kada se obeležavaju martovske nemire. Takve dezinformacije nisu imale činjenično utemeljenje.

/The Geopost