Rade Radovanović za Geopost: Vučić nalogodavac, Radoičić realizator događaja u Banjskoj

Mislim da država Srbija stoji iza ovoga što se dešavalo u Banjskoj na Kosovu i tek ćemo videti uzbudljive zaplete i rasplete već sada krvave drame, kaže u intervjuu za Geopost Rade Radovanović, novinar i publicista.

Radovanović je autor knjige “Smeh pod vešalima: Sve što ste želeli da ne znate o ratu na Kosovu”, koja je, u prevodu na albanski jezik ( Flaka Surroi), objavljena i na Kosovu.

Sagovornik Geoposta smatra da nedavni događaji u Banjskoj nisu organizovani na ličnu inicijativu Milana Radoičića ma šta, kaže, Vučić govorio.

“On (Radoičić) je realizator određene, mislim, državne inicijative koja se može odrediti i kao paradržavna, dakle države Srbije, a onda je i kao takav opasan svedok jer teško da bi u nekakvim uslovima fer postupka takav svedok svojim pristajanjem na sve i svašta zaštitio  nekoga ko je to odobrio i bio upoznat sa tim, a to je Aleksandar Vučić”.

Radovanović ukazuje da je država Srbija gotovo privatno vlasništvo jednog autokrate, koji je u takvim uslovima i tužilac, i sudija, i država i mediji…

Epska varijanta se, ukazuje, u Srbiji često priziva u pomoć pa se tako i razmišlja.

“Takva propaganda se nastavlja jer je nacionalizam koji ide do drastičnog šovinizma pogotovo prema Albancima, a time sam pokušao da se bavim u svojoj knjizi koja se bavi ratom na Kosovu 1998/99, plodno tlo za ponovno raspaljivanje, razbuktavanje svakog ekstremizma, a pre svega, nacionalizma i šovinizma koji svrsishodno, odnosno „potpuno logično“ dolazi do toga da nema dalje, da ne može da se trpi, nego moramo još jednom u rat, što je najavljeno stotinama grafita dimenzija 50 metara, 100 metara, koji su vrlo jasno davali direktivu da ne kažem komandu: ‘Kad se vojska na Koosvo vrati’.

Ceo intervju

Geopost: Kakvu poruku je država Srbija poslala puštanjem na slobodu Milana Radoičića?

Radovanović: Poruka koja je poslata kako domaćoj tako i evropskoj i svetskoj javnosti puštanjem Milana Radočića iz pritvora zapravo je logična.

U državi (Srbiji) takvoj kakva je, to je jedna paradržava, jedan manje -više pivatan posed Aleksandra Vučića, gde on po oprobanoj francuskoj devizi “država to sam ja”, vlada u nameri da „usreći“ svoje podanike.

Dakle, u takvoj državi Aleksandar Vučić, poznato je, donosi sve odluke pa je naravno on odlučio i da bude uhapšen Radoičić. Nakon tog ispitivanja, koje je izgledalo kakvo je izgledalo, videli smo šta je Tužilaštvo saopštilo, a nakon čega sud donosi odluku da Radoičić, pošto su anulirani, nestali svi razlozi za njegovo držanje u pritvoru čak i pre isteka 48 prethodno utvrđenih sati, bude pušten na slobodu.

Suština je da u državi Srbiji, koja je kao što rekoh privatno vlasništvo jednog autokrate, jedan čovek donosi sve odluke prema potrebi i svojim očekivanjima ili prema  svojim obećanjima koje je dao, na primer Kristijan Amanpur i svetskoj javnosti, ili Blinkenu, američkom državnom sekretaru, te tako se i ponaša. Ali kako mnogo obećava i šalje mnogo poruke na sve strane kao što je ova – juče uhapšen sutra ga puštaš – mislim na Milana Radoičića, te poruke izgledaju ne znam da li više paranoidno ili šizofreno ali potpuno realno odslikavaju lik i delovanje Vučića, vlasnika ove države, koja to jeste i nije, kao što i on jeste i nije predsednik jer on zapravo na toj funkciji češće radi ono što ne bi smeo, nego ono što bi motao da radi i bude.

Geopost: Da li mislite da je moguće očekivati obrt? Recimo da Zapad pojača pritisak na Vučića da organizuje suđenje Radoičiću za terorizam u Srbiji ili ga izruči prištinskim vlastima.

Radovanović: Nisam pravni stručnjak ali sumnjam kao novinar i čovek od iskustva koji živi ovim neprilikama na Balkanu, odnosno Beogradu, sumnjam da će Aleksandar Vučić dozvoliti da se Radoičiću sudi za terorizam jer ga je on već apriori odbranio rekavši da je Radoičić srpski patriota, da je za njega to što radi Radoičić patriotizam.

Prema tome, to mogu samo ‘zlonamerni’ interpretatori da tretiraju kao terorističko delo makar se ti zlonamerni zvali i portparol EU, i neko od američkih zvaničnika, možda i sam državni sekretar Entoni Blinken.

Radoičiću će biti suđeno, verovatno, u Srbiji sa pretpostavljam ishodom nekakvog dogovora, nagodbe. Postoji više mogućnosti zašto on može da bude optužen. Ovo što je za sada u toj optužbi jeste posedovanje i promet oružja ili već kakav maheraj u vezi sa oružjem. Ni pomena od pojma terorizam ili krivičnog dela optužnice za terorizam.

Prema tome njemu u Srbiji za terorizma neće biti suđeno. Međutim, pod pritiskom SAD, EU, a državni sekretar SAD ne zove tek tako Aleksandra Vučića, očekujem da je svašta moguće ali ne znam šta konkretno kada Vučić Radoičića tretira kao izrazitog srpskog patriotu koji je počinio patriotsko delo. On kaže u nekom od ovih intervjua koje je imao proteklih dana, da su svi ti mladi ljudi vraćali svojim kućama, pa su nosili to oružje da im se nađe, maltene za oko kuće i susede, što su zaista ne apsurdne nego idiotske tvrdnje čoveka na mestu predsednika Srbije. U tom kontekstu ne vidim uopšte mogućnost sudjenja, pa će se možda ići na varijantu da, Radoičić, možda sam  predloži za šta on jeste odgovoran, pa da mu se to uzme u obzir, da se nagodi sa državom Srbijom, sa njenim pravosuđem u smislu – evo ja dajem reč da nikada neću više počiniti tako nešto kao u Banjskoj, evo spreman sam i na kućni pritvor, nanogicu, narukviocu… i da na taj način bude ‘mir, mir, mir, niko nije kriv’… što se već pokušavalo u nekim ranijim postupcima, ali sumnjam da će sada  u ovakvim okolnostima i EU i Sjedinjene Američke Države i Priština, odnosno Republika Kosovo, da će pristati na ‘bacanje prašine u oči’ i izrugivanje evropskom i svakom drugom civilizovanom poretku pa i poretku na Kosovu.

Sa druge strane, ako Vučić bude zaista pritisnut, što je moguće, sankcijama i raznim drugim naknadnim pitanjima,opet ne mogu da zamislim kako bi on Radoičića izručio zvaničnoj Prištini, izuzev da Radoičić u svom stilu, pošto se eto predstavlja kao svojeglav, dobrovoljno ode u Prištinu pa se tamo prijavi pravosudnim organima Kosova. Radoičić je opasan svedok, a to njegovu poziciju i suđenje njemu čini još delikatnijim.

Geopost: Na šta tačno mislite?

Radovanović: Kad kažem opasan svedok pod tim ne podrazumevam krivična dela za koja nemam dokaze, ali za koja postoje sumnje u domenu biznisa – narko biznisa, nafte, automobila… ali ne mislim na ta dela, već na ona gde se on sumnjiči za ubistva, recimo ubistvo Olivera Ivanovića. Ali od svih tih dela mislim da je najdrastičniji ovaj „patriotski čin“,  kako to kaže predsednik Vučić,  mislim na ovo terorističko delo, napad na državne organe Republike Kosovo, na policiju gde je jedan čovek platio svojim životom, gde su izginuli i ovi koji su sa njim učestvovali u svemu tome. Zato mislim da su najmanje šanse da on uopšte odgovara i da to nije bila njegova lična inicijativa i privatni biznis, ma šta Vučić govorio, nego je on realizator određene, ja mislim, državne inicijative koja se može odrediti i kao paradržavna, dakle države Srbije, a onda je već i kao takav, ako sam ja u pravu, opasan svedok jer teško da bi i u nekakvim uslovima fer postupka takav svedok zaštitio nekoga, nekoga ko je to odobrio i bio upoznat sa tim a to je Aleksandar Vučić. Zapravo mislim da država Srbija stoji iza ovoga što se dešavalo u Banjskoj na Kosovu i da ćemo tek videti uzbudljive zaplete i rasplete ove krvave drame.

Geopost: Pronađene su velike količine naoružanja, Srbija je gomilala trupe na granici, objavljeni su snimci raskošne vile Radoičića. Koliko sada mantre o “ugroženosti Srba na Kosovu” i “Kurtijevom teroru” deluju ubedljivo u srpskom javnom mnjenju?

Radovanović: Mediji u Srbiji su u najvećim delom pod kontrolom privatnog režima Aleksandra Vučića. Oni su kao takvi mediji direktne indoktrinacije i najdirektnija propaganda režima a to najčešće znači ili direktnih ili indirektnih laži u vezi sa mnogo čim a posebno kada je tema Kosovo. Hoću da kažem, da u ovoj situaciji nakon ovog terorističkog akta u Banjskoj od pre dve sedmice, mnogi ljudi u Srbiji su informisani odnosno indokrinirani preko gotovo svih štampanih Vučićevih medija pa i elektronskih, ubeđeni su u tvrdnje koje se od početka obraćanja Aleksandra Vučića pa na dalje razrađuju. Te tvrdnje su da je za sve kriv Aljbin Kurti. Da je zbog “terora” koje Aljbin Kurti, samo što nije rekao lično, sprovodi nad svakim Srbinom na severu Kosova eto „doteralo cara do duvara“, kako se to kaže na Balkanu, pa eto nevini, jadni, Srbi morali su malo da se late svojih mitraljeza, automatskih pušaka, minobacača, čega još sve ne do teškog naoružanja kako bi zaštititili, rekao bi predsednik Srbije i ne samo on već i njegovi bližnji ministar spoljnih poslova Ivica Dačić recimo, da drugačije nije moglo, jer je ljudima prekipelo,  zulum se više trpiti ne može.

Epska varijanta se ovde često priziva u pomoć pa se tako i razmišlja. Kada tako satima, danima emitujete nekim ljudima koji su konzumenti, slušaoci i gledaoci takvih medija, čovek zaista mora biti superverziran i imati mogućnost da pravi neke komparacije da ima neke realne i istinite izvore informisanja pa da postavi pitanje –  ima li kraja takvoj propagandi koja je laž do laži.

Takva propaganda se nastavlja jer je nacionalizam koji ide do šovinizma pogotovo prema Albancima, time sam pokušao da se bavim u svojoj knjizi koja se bavi ratom na Kosovu 1998/99, plodno tlo za ponovno raspaljivanje, razbuktavanje svakog ekstremizma, a pre svega, nacionalizma i šovinizma koji svrsishodno odnosno potpuno logično dođe do toga da nema dalje, ne može da se trpi, nego moramo još jednom u rat,  što je najavljeno inače desetinama i stotinama grafita dimenzija 50 metara, 100 metara, koji su vrlo jasno davali direktivu da ne kažem komandu: “Kad se vojska na Koosvo vrati”.

Objektivnom gledaocu, slušaocu, posmatraču, sve ovo što ja govorim i što je otprilike odslikavanje stvarnosti kako je ja vidim u Srbiji, sve će izgledati  iracionalno, možda kao nekakva skica za neki televizijski film, serijal.

Ali, ja zbilja ovu stvarnost sagledavam kao takvu i vidim je u krajnjem slučaju kao nekakvu užasnu spremnost mnogo ljudi da se bore za ‘uskraćena prava’, za ‘porobljene saplamenike, Srbe na Kosovu’, spremnost da se krene u boj na Kosovu. Voleo bih da nisam u pravu, ali plašim se da je takvo raspoloženje u srpskoj javnosti, među ljudima koji žive u Srbiji.

/TheGeopost/