Zapadni Balkan suočava se sa dezinformacijama iz Rusije, koje imaju za cilj da ometaju njegovu integraciju u Evropsku uniju. Portparolka Evropske unije u Kosovu, Loana Lačana, u intervjuu za The Geopost kazala je da se na Kosovu Rusija trudi da širi prokremljske narative i da sve što je prozapadno prikaže u negativnom svetlu.
Prema njenim rečima, kada se ova propaganda ponavlja, može se desiti da neki ljudi počnu da razvijaju antizapadne osećaje.
„Ako se informacije manipulišu, to utiče i na naš javni diskurs. I Zapadni Balkan, naravno, nije izuzetak. Ovde takođe vidimo mešanje, posebno iz Rusije, koja pokušava da omete put partnera sa Zapadnog Balkana ka EU i njihov put ka integraciji u EU.
Naravno, niko ne može da se bori protiv ovog fenomena sam. Nijedna zemlja ne može sama da se bori protiv ovog fenomena. Svi moramo da radimo zajedno, sve zemlje zajedno, zajednica zaštitnika i naravno svi uključeni“, rekla je ona.
Što se tiče nove strategije SAD za borbu protiv dezinformacija u Evropi, posebno na Balkanu, Lačana je istakla da ona uključuje podršku demokratijama, podršku slobodnim medijima, kao i zaštitu ljudskih prava.
Govoreći o tome da se uticaj Rusije širi po celom regionu, portparolka EU u Kosovu naglasila je da Rusija koristi različite taktike.
Ona je upozorila na oprz, jer ruske dezinformacije, posebno na Kosovu, mogu izazvati tenzije.
„Koriste lažne naloge, botove, mnogo koriste društvene mreže, veštačku inteligenciju, ali i mašinski prevod, kako bi njihov proizvod bio dostupan sve većoj publici, posebno lokalnoj publici… Kada se propaganda ponavlja, može doći do toga da neki ljudi počnu da razvijaju antizapadne osećaje.
Po mom mišljenju, to je loše, jer na Kosovu, na primer, postoji mnogo podrške za integraciju u EU i, naravno, prozapadno stanovništvo. Zamislite šta bi se desilo ako bi se taj narativ primenio. Ljudi bi bili manje skloni da vide Kosovo kao deo Evropske unije ili da preduzimaju neophodne reforme za članstvo u EU, na primer. Takođe smo videli propagandu u vezi sa međunacionalnim tenzijama, da ovde može izbiti novi rat. To je naravno vrlo opasno i može čak podstaći tenzije“, naglasila je ona.
Ceo intervju:
The Geopost: Šta mislite o novoj američkoj strategiji za borbu protiv dezinformacija u Evropi, posebno na Balkanu?
Lačana: U stvari, postojao je mehanizam koordinacije između američkog Stejt departmenta i Evropske službe za spoljne poslove za zapadni Balkan fokusiran na borbu protiv stranih manipulacija informacijama, a to naravno uključuje propagandu i dezinformacije. To nije strategija, nova strategija sama po sebi, već mehanizam koji će ojačati sinergiju između SAD i EU. Kao što dobro znate, i EU i SAD imaju vrlo specifičan cilj: podržavanje demokratije, podršku slobodnim medijima, odbranu ljudskih prava, i sve je to deo ovog mehanizma. Očekujemo da će nam ovaj mehanizam pomoći da procenimo uticaj napora trećih zemalja, na primer Rusija i njihovi napori da smanje manipulaciju i mešanje stranih informacija. Takođe očekujemo da ćemo kroz ovaj mehanizam moći da pomognemo našim partnerima na Zapadnom Balkanu da razviju otporne strategije, poboljšaju kapacitete i, naravno, stvore nezavisnije medije.
The Geopost: Kako EU pristupa trenutnoj situaciji u vezi sa problemom propagande dezinformacija na Balkanu?
Lačana: Dezinformacije su zaista nešto što utiče na ceo svet. Ne poznaje ni geografske ni tematske granice. A zbog nedavnih geopolitičkih dešavanja, pojavile su se nove pretnje i sada vidimo sve veću manipulaciju i mešanje stranih informacija. Najbolji primer za to je Rusija. Za svoj rat protiv Ukrajine, koristi ovaj takozvani FIMI (manipulacija stranim informacijama i mešanje) da opravda svoj rat protiv Ukrajine. Naravno, svako može biti meta dezinformacija. Naše liberalne demokratije su meta dezinformacija jer se praktično oslanjaju na otvoren i slobodan protok informacija. A ako se manipuliše informacijama, utiče i na naš javni diskurs. A Zapadni Balkan, naravno, nije izuzetak. I ovde vidimo mešanje, posebno Rusije, koja pokušava da skrene put zapadnobalkanskih partnera, njihov put u EU i put evropskih integracija. Naravno, niko ne može sam da se izbori sa ovom pojavom. Nijedna zemlja ne može sama da se bori protiv ovog fenomena. Svi moramo da radimo zajedno, sve zemlje zajedno, zajednica branilaca i naravno svi koji su uključeni.
The Geopost: Koja je najprisutnija propaganda dezinformacija na Zapadnom Balkanu?
Lačana: Da, mislite na teme, koje su glavne teme propagande? Ono što vidimo, posebno na Kosovu, je ovaj antizapadni ruski narativ. Oni pokušavaju da šire ove pro-kremljovske narative i da sve što je prozapadno orijentišu u negativnom svetlu. Dakle, ono što vidimo ovde je da Rusija pokušava da izbaci iz koloseka jasan put u EU svih šest zapadnobalkanskih partnera i da podstakne strah i mržnju kako bi više ljudi manje podržavali put u EU ili partnere sa Zapadnog Balkana.
The Geopost: Kosovo je najprozapadnija zemlja u regionu i ujedno je i najantiruski orijentisana, onda imamo Srbiju, gde je većina medija proruskih i šire rusku propagandu u regionu, kako vidite rešenje za ovo problem?
Lačana: Pa, rešenje nije lako. Da biste pronašli rešenje, prvo morate mapirati i u potpunosti identifikovati problem. Videli smo, na primer, da se uticaj Rusije širi po celom regionu, doduše u različitom stepenu, ali širom regiona. I vidimo da koriste različite taktike. Koriste lažne naloge, botove, dosta koriste društvene mreže, jako koriste veštačku inteligenciju, ali i mašinsko prevođenje, tako da njihov proizvod postaje dostupan sve većoj publici, posebno lokalnoj. I evo da vam dam primer iz Crne Gore. Pre nekoliko godina postojala je ruska kampanja koja je efektivno prikazala tadašnju vlast kao korumpiranu i potčinjenu agendi EU i NATO. Na primer, dobro znamo da u Beogradu imamo RT Balkans i Sputnjik Srbija. Naravno, ovi mediji šire kremaljsku propagandu i sve što je zapadno prikazuju kao negativno. Kako se približavate Kosovu, uticaj je zapravo manji. Ali ni Kosovo nije imuno na rusku propagandu. Kao što sam ranije pomenula, postoji nekoliko priča koje potiču iz ruskog Kremlja, npr. o dijalogu pod pokroviteljstvom EU da je Ohridski sporazum bilo nešto kao iznuda, recimo. Ovako je to prikazano u ruskim medijima. I naravno, to je opovrgla EU koristeći ovu javno dostupnu bazu podataka Kremljovih narativa i propagande koju je EU postavila. Nema ništa nevino u ovome. Nema ništa nevino u tome. U trenutku kada se ova propaganda ponovi, možda će biti ljudi koji počnu da gaje i neguju antizapadna osećanja. I po mom mišljenju to je loše, jer na Kosovu, na primer, postoji veoma jaka podrška za EU integracije i naravno prozapadno stanovništvo. Zamislite šta bi se dogodilo kada bi ova priča zavladala. Ljudi bi bili manje skloni da Kosovo vide kao deo Evropske unije ili da preduzmu reforme potrebne da bi postali članica EU, na primer. Ili smo videli i propagandu vezanu za međuetničke tenzije da bi ovde mogao izbiti novi rat. Ovo je naravno veoma opasno i može čak da podstakne tenzije. Zbog toga je EU uvek govorila da su dezinformacije i bezbednosno pitanje. A borba protiv dezinformacija je bitka koja utiče na sve nas. A kada kažem „svi mi“, ne mislim samo na viši nivo, npr. nivo vlade ili institucionalni nivo, ili npr. samo mediji ili samo EU. Moramo svi zajedno da se borimo protiv ove pojave, zajedno sa zajednicom branitelja, zajedno sa civilnim društvom, ali i svako od nas lično. I mi lično treba da budemo veoma pažljivi o tome koju vrstu medijskog sadržaja konzumiramo i da stalno proveravamo izvore kako i mi ne bismo postali žrtve propagande i dezinformacija.
The Geopost: Mnogo se priča o ruskoj, ali sada je prisutna i kineska propaganda. Kako vidite situaciju po ovom pitanju?
Lačana: Zaista, Kina je još jedan igrač. Koriste različite taktike u rasponu od javne diplomatije do aktivnog suzbijanja bilo kakvog kritičkog glasa. Kina, na primer, ne samo da sprovodi sopstvenu propagandu, već i potiskuje svaki kritički glas, svaki narativ koji bi mogao biti u suprotnosti sa zvaničnom kineskom linijom. Kina obično koristi svoj ekonomski uticaj, naravno, ali i svoje medijsko prisustvo da utiče na medijsko izveštavanje o Kini. EU je nedavno sponzorisala publikaciju BIRN-a pod nazivom Priča o našim životima, u kojoj se takođe navodi da imamo neke medije koje sponzoriše kineska vlada. I ovi članci su zapravo ušli u kosovske medije na albanskom, uglavnom o ekonomiji i zdravstvu. I to je bio veoma interesantan rezultat ovog izveštaja.
The Geopost: Kako izgleda budućnost finansiranja podrške nevladinim organizacijama i medijima u okviru strategije EU ne samo za Kosovo već i za Balkan?
Lačana: Kao što znate, EU je najveći donator Kosova. I naravno ne isključujemo nevladine organizacije i organizacije civilnog društva i naravno medije. Naš glavni cilj je medijska nezavisnost, transparentnost i pluralizam. Ako se ne varam, od 2014. do 2023. dodelili smo grantove u vrednosti od 33 miliona evra organizacijama civilnog društva i medijima. Način na koji oblikujemo naš pristup je praktičan kroz konsultacije. Konsultacije sa zajednicom, konsultacije među nama i naravno sa svim donatorima. Vidimo šta je potrebno na Kosovu i obično tako osmišljavamo grantove. I mi ćemo nastaviti da podržavamo i medije i civilno društvo na Kosovu, jer ovi kritički glasovi moraju biti prisutni u društvu i oni su ti koji pokreću Kosovo i svaku drugu zemlju napred. Posvećenost EU civilnom društvu i medijima prevazilazi Kosovo. EU podržava medije i organizacije civilnog društva širom sveta, ali posebno na Zapadnom Balkanu.
/The Geopost