Devedesetih godina Srbija je htela da stvori „Veliku Srbiju“ istrebljivanjem Hrvata, Bošnjaka i Albanaca genocidom i etničkim čišćenjem, što Rusija danas radi u Ukrajini.
Ovo za Geopost kaže politikolog i novinar iz Vojvodine Boris Varga i dodaje da bi prestonica Ukrajine moglo da bude Sarajevo, dok je Mariupolj postao kao Vukovar, gde su Butča i Irpin Đakovica i Račak.
“Između Srbije i Rusije postoji velika sličnost. U obe zemlje već tri decenije preovladava ideja velike države koja ima za cilj da negira postojanje susednih država, kao i naroda u njima”, kaže Varga.
“Devedesetih godina prošlog veka Srbija je htela da stvori „Veliku Srbiju“ istrebljivanjem Hrvata, Bošnjaka i Albanaca genocidom i etničkim čišćenjem. Rusija danas radi isto u Ukrajini. Kijev bi mogao biti Sarajevo. Mariupolj je Vukovar, gde su Butča i Irpin Đakovica i Račak”, dodaje on.
Prema njegovim rečima, rat koji Vladimir Putin vodi u Ukrajini mogao bi da bude koban za Rusiju.
Iako je razlika u tome što je Rusija nuklearna sila, dva velika poraza vojske Vladimira Putina pokazuju da se rat u Ukrajini može završiti kobno po Rusiju, kao što se to desilo za Srbiju na prostoru bivše Jugoslavije“, naglašava on.
Varga ističe da je sličnost Ukrajine i Kosova u tome što je ovo drugo oslobođeno uz posredovanje SAD.
“Sličnost između Kosova i Ukrajine je u tome što su oslobođeni od zapadne intervencije, posebno od umešanosti SAD“, kaže Varga.
Takođe, kaže da bi nevoljnost Brisela da integriše Crnu Goru mogla da izloži Podgoricu većem uticaju Moskve i Beograda.
“Oklevanje Brisela u vezi sa integracijom Crne Gore u EU moglo bi da izloži Podgoricu većem uticaju Moskve i Beograda. Crnogorske vlade će biti nestabilne i preći će iz ruku prozapadnih i pro-nezavisničkih snaga u ruke prosrpskih i rusofilskih snaga“, kaže on.
Rusija je dva puta intervenisala u Crnoj Gori: 2016. kada su planirani neredi i 2020. kada je uz pomoć ’litijumske revolucije izvršena sveobuhvatna promena vlasti“, zaključuje Varga.
Politikolog i novinar Varga je u ovom intervjuu govorio i o uticaju ruskih medija na Balkanu i najnovijim dešavanjima u vezi sa ruskom vojnom agresijom u Ukrajini.
Ceo intervju
The Geopost: Kako komentarišete rusku invaziju na Ukrajinu?
Rusija je napala Ukrajinu da je uništi kao državu i da pripoji delove njenih teritorija u sastavu Ruske Federacije. Rusku vojnu agresiju prati genocid nad ukrajinskim narodom, koji su Vladimir Putin i njegovi tehnolozi najavljivali u svojim govorima i programskim tekstovima.
Od svih ciljeva koje je Kremlj najavio, nijedan do sada nije ostvaren. Prvobitni “blickrig” plan i brza okupacija Kijeva su propali. Plan „B” ruskog prodora sa juga i istoka odvijao se tokom leta.
Trenutno je u toku kontraofanziva ukrajinskih oružanih snaga u oblasti Harkova i Hersona, što je omogućeno oružjem, obukom i informacionom podrškom Zapada. Za dve nedelje, ukrajinske oružane snage su oslobodile više teritorije nego što su Rusi zauzeli u svim svojim operacijama od aprila.
Kontraofanziva je pripremana sa zapadnim saveznicima, posebno sa SAD, i prema njihovim procenama, ide brže od planiranog. Proboj u Harkovsku oblast je drugi veliki poraz Rusije, posle poraza u Kijevu u martu. Internet je prepun video poruka u kojima ruska vojska za sobom ostavlja oružje, vojnu opremu, municiju i na komičan način beži sa fronta.
Ukrajinske oružane snage već nekoliko nedelja uništavaju rusku logistiku, skladišta municije i komandne baze. Na jugu i na Krimu diverzije uništavaju vojni potencijal Rusije, a na okupiranim teritorijama je aktivan ukrajinski partizanski pokret. Totalni vojni poraz Rusije u Ukrajini je već sasvim zamisliv.
The Geopost: Ukrajinska kriza i ruski uticaj na Balkanu, kako to utiče na nas?
Postoji velika sličnost između Srbije i Rusije. U obe zemlje već tri decenije preovladava ideja velike države koja ima za cilj da negira postojanje susednih država, kao i naroda u njima.
Devedesetih godina prošlog veka Srbija je želela da stvori „Veliku Srbiju” istrebljivanjem Hrvata, Bošnjaka i Albanaca genocidom i etničkim čišćenjem. Rusija danas radi isto u Ukrajini. Kijev bi mogao biti Sarajevo. Mariupolj je Vukovar, gde su Butča i Irpin Đakovica i Račak.
Iako je razlika u tome što je Rusija nuklearna sila, dva velika poraza vojske Vladimira Putina pokazuju da bi rat u Ukrajini mogao da se završi kobno po Rusiju, kao što se desilo Srbiji na prostoru bivše Jugoslavije.
Sličnost između Kosova i Ukrajine je u tome što su one oslobođene od zapadne intervencije, posebno američke.
Nespremnost Brisela da integriše Crnu Goru u EU mogla bi da izloži Podgoricu većem uticaju Moskve i Beograda. Crnogorske vlade će biti nestabilne i preći će sa prozapadnih i pro-nezavisničkih snaga na prosrpske i rusofilske snage.
Rusija je dva puta intervenisala u Crnoj Gori: 2016. godine, kada su planirani neredi, i 2020. godine, kada je uz pomoć „litijumske revolucije“ izvršena sveobuhvatna promena vlasti.
The Geopost: Kako se ruski uticaj širi u medijima na Balkanu, posebno u Srbiji?
Posle svih strahota više od 200 dana ruske agresije na Ukrajinu, jasno je da se Putin za ovakav rat spremao još od „majdanske revolucije“ 2014. Projekat „Velika Srbija“, poražen u NATO bombardovanju, bio je idealan partner Kremlja za „drugi hibridni front“ u Evropi.
Od dolaska na vlast Srpske napredne stranke i Aleksandra Vučića, obnovljena je ideja „Velike Srbije“ kao „Srpskog sveta“, po uzoru na sličnu ideju u Rusiji pod nazivom „Ruski svet“, koja je zajedno sa evroazijskim imperijalizma, koji je kao ideologiju koristio Vladimir Putin.
“Srpski svet“ je politički eufemizam za „Veliku Srbiju“, koja je usledila nakon intervencije NATO-a u Bosni i Hercegovini 1995. i na Kosovu 1999. godine.
Mediji u Srbiji su odgovorniji za stvaranje ideje „velike Srbije“, ali i „srpskog sveta“. Sve pod izgovorom ugrožavanja srpskog naroda, u susednim republikama krajem osamdesetih godina prošlog veka mediji su pripremali mišljenje o najtežim zločinima u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i na Kosovu. Hrvati, Bošnjaci i Albanci su dehumanizovani tako da su nakon mira i prosperiteta u Jugoslaviji svi ovi masovni zločini bili mogući.
Tokom 2000-ih u Srbiji nije bilo suočavanja sa prošlošću, poliranja i odgovornosti onih koji su stvarali novu realnost u medijima i huškali srpski narod na ratove. Nezavisnost Kosova bila je razlog za povratak nacionalističke i ekspanzionističke politike Srbije u regionu i povratak Beograda u sastav Rusije.
Tako su mediji pod državnom kontrolom, odnosno državni javni servisi i tabloidi, ponovo dobili zadatak da ideologiju 90-ih vrate u javni diskurs. U tome aktivno učestvuje i Rusija, koja kroz „meku moć” mnogo ulaže u propagandu i medijski uticaj.
Kao što je EU odlučila da ukine ruske državne i propagandne kanale na svojoj teritoriji, tako bi Zapad trebalo da zahteva ukidanje ruskih ratnohuškačkih medija na Balkanu i insistira na slobodnim medijima, posebno u Srbiji.
The Geopost: Da li Srbija koristi Rusiju da utiče na probleme sa Kosovom i kako?
Kosovo je sidro ruskog prisustva na Zapadnom Balkanu, Srbija je pouzdan saveznik. Rusija vešto koristi „zamrznute sukobe“ da kontroliše bivše sovjetske saveznike i definiše granice svojih geopolitičkih interesa od Pridnjestrovlja do Moldavije, preko Krima i Donbasa u Ukrajini, Abhazije i Južne Osetije u Gruziji, Nagorno-Karabaha u Azerbejdžanu, do Ferganske doline u Centralnoj Aziji.
Po ovom modelu Rusija pokušava da utiče na Balkan kroz nerešena pitanja u BiH i na Kosovu. Pošto u Hrvatskoj više nema „separatističkih republika“, Rusija danas podstiče separatizam etničkih Srba u Bosni i Hercegovini preko Republike Srpske i na Kosovu preko teritorija na severu zemlje.
Podsećamo, 1999. godine, neposredno nakon intervencije NATO-a, ruski mirovnjaci su pokušali da zauzmu aerodrom Slatina u Prištini, kako bi omogućili podelu Kosova na ruski i zapadni deo. Na sreću, ta operacija nije uspela. Rusija radi na tome da zemlje ne priznaju Kosovo kao nezavisnu državu i blokiraju ulazak Kosova u međunarodne organizacije.
Kako je „srpski svet“ probudio vojni uspon Rusije, na Zapadnom Balkanu će biti poražen Putinovim vojnim porazom u Ukrajini. Biće to drugi veliki poraz „velike Srbije“, ovoga puta bez oružja. Međutim, proruske ekstremističke organizacije u Srbiji, BiH i na Kosovu mogle bi postati potencijalni problem destabilizacije i lokalnih sukoba. /The Geopost/