Pihler: Balkan veoma važan za ruske dezinformacije, u Srbiji se mediji i dijaspora koriste kao oruđe za propagiranje

Suosnivač Centara za kompetenciju digitalnih medija (Zentrum für Digitale Medienkompetenz) Ditmar Pihler kaže da je region Zapadnog Balkana veoma važan za ruske dezinformacije.

Pihler u intervjuu za The Geopost ističe da Ruska Federacija koristi medije i srpsku dijasporu kao propagandno oruđe.

„Balkan je veoma važan region za ruske dezinformacije, važan ciljni region, i mislim da, barem ono što možemo da vidimo iz poslednjih nekoliko meseci, oni imaju veoma sofisticiranu strategiju u kojoj ciljaju na ovu oblast“, ​​ističe Pihler. .

Prema njegovim rečima, ovi Srbi u zapadnim zemljama mogu da reprodukuju narative Kremlja protiv Ukrajine.

„Ako pogledate Srbiju, koja je veoma stari saveznik Ruske Federacije, naravno postoje istorijski razlozi za to, ali u suštini strategija je veoma drugačija, ona ima više veze sa korišćenjem stanovništva i medija Srba. , ali i srpsku dijasporu na Zapadu, koja je prilično brojna, kao zastupnicu u njihovom dezinformacionom ratu“, kaže on.

„Kada kažem proksi, mislim u smislu da su oni kao marionete koje ponavljaju narative i propagandu Kremlja čak i na društvenim mrežama i u tome su veoma uspešni jer, ako mnogi Srbi imaju istu ideologiju kada se doseljavaju na Zapad zemlje, tamo uče jezike i prilično su integrisani u tom smislu, tako da imate milione ljudi koji govore engleski, španski, nemački i mogu da reprodukuju narative Kremlja o Ukrajini“, dodaje austrijski analitičar.

Što se tiče trolova, Pihler kaže da Srbi uvek šire laži protiv Kosova.

„Ako pričate o Srbima, oni zapravo imaju dve teme, jedna je o unutrašnjoj situaciji ili o Kosovu, uvek šire „Kosovo je Srbija“ i stare priče o 1999. godini, njihov narativ o Ukrajini, da su Ukrajinci krivi“, tvrdi Pichler.

On je u ovom intervjuu govorio i o višegodišnjoj vojnoj agresiji Rusije na Ukrajinu i kako se ponašati protiv ruske propagande.

Ceo intervju

The Geopost: Prošlo je već godinu dana od početka ruske vojne agresije u Ukrajini. Kako vidite ovu situaciju u odnosu na pre godinu dana?

Vidim dosta paralela između aneksije Krima i ruske agresije u Donbasu, koja je bila prilično skrivena agresija, mislim, skrivena barem od zapadne javnosti, ne toliko za ljude koji su bili uključeni i istraživali malo dublje u ovoj temi. Ali ono što smo videli 2014. godine, posle aneksije, došlo je do svojevrsne reakcije javnosti „Bože, šta radi Rusija“.

A nakon što smo uveli sankcije i ruska mašina za dezinformacije počela da obmanjuje publiku širom sveta, ljudi su postajali sve više i više preplavljeni ruskim narativima, ruskim idejama. U glavama im se sve više stvarala ideja da je Ukrajina kriva, da je Ukrajina to po nečemu zaslužila i tražili su svaku priliku da umesto agresora okrive žrtvu.

I sada posle agresije u punom obimu koja se desila prošle godine, možemo da vidimo da se dešava isto, ali u drugim razmerama, jer moramo da shvatimo da je ovo invazija u punom obimu, da Rusija verovatno još uvek planira da izvrši invaziju na Kijev, na primer, zbaciti vladu, postaviti marionetski režim i zvanično pripojiti velike teritorije Ukrajine. I dalje imamo istu situaciju, prvo je bio šok i mnogi su pričali o tome koliko je situacija strašna, a sada sve više ljudi brani akcije Rusije, okrivljujući Ukrajinu.

Imamo tu krivicu žrtve ili obe strane govore stvari kao da treba samo da pregovaraju i da reše problem, obe strane treba da deeskaliraju situaciju, tako nešto i to je rezultat ruske dezinformacije i propagande koja je veoma uspešna širom sveta, svakako ne samo u zapadnim društvima.

The Geopost: Kada govorimo o ruskoj propagandi i uticaju na Balkanu, možete li povući paralelu sa onim što je urađeno u Ukrajini sa propagandom i u drugim delovima Evrope i Balkana?

Mislim da je Balkan veoma važan region za ruske dezinformacije, važan ciljni region, i mislim da, barem ono što možemo da vidimo iz poslednjih nekoliko meseci, oni imaju veoma sofisticiranu strategiju u kojoj ciljaju na ovo područje. Ako uporedite zemlje kao što su Srbija i Kosovo, vidite velike razlike, naravno, Kosovo je prozapadna zemlja, veoma proevropska, ima veoma dobre dugoročne odnose sa zapadom, dakle, kada ruske dezinformacije ciljaju Kosovo , više se radi o rušenju jedinstva, stvaranju pitanja poverenja sa vladom ili pričanju ljudima na Kosovu da je sve loše, ne treba se oslanjati na zapad i nekako deliti društvo.

S druge strane, ako pogledate Srbiju, koja je veoma stari saveznik Ruske Federacije, naravno postoje istorijski razlozi za to, ali, suštinski, strategija je veoma drugačija, više se radi o korišćenju srpskog stanovništva i mediji, ali i srpska dijaspora na zapadu, koja je prilično brojna, kao zastupnik u njihovom dezinformacionom ratu.

Kad kažem proki, mislim u smislu da su oni kao marionete koje ponavljaju Kremljove narative i propagandu čak i na društvenim mrežama i u tome su veoma uspešni jer, ako mnogi Srbi imaju istu ideologiju kada se doseljavaju u zapadne zemlje, oni uče jezike tamo i prilično su integrisani u tom smislu, tako da imate milione ljudi koji govore engleski, španski, nemački, i mogu da reprodukuju narative Kremlja o Ukrajini, pa da kažu svima na poslu da su fašisti koji žele da ubijaju etničke Ruse u Ukrajini i takve stare priče, a ljudi ih slušaju zato što su Sloveni, misle da su stručnjaci, jer ljudi u Zapadnoj Evropi, nažalost, nemaju znanja o jugoistočnoj Evropi, o severoistočnoj Evropi i kremaljskoj propagandi koja koristi ovo.

Drugi cilj je, naravno, sticanje uticaja na prostoru Balkana, tako da je geostrateški interes Ruske Federacije da zadrži ili čak proširi svoj uticaj u Srbiji i okruženju, a naravno i Crnoj Gori, koja je veliki problem.

The Geopost: Da li ste videli mnogo trolova i lažnih vesti koje dolaze iz Srbije i destabilizuju druge zemlje, šta sugerišete o tome?

Kada govorimo o trolovima, mi uglavnom govorimo o stvarnim ljudima, dakle oni postoje, dakle to su ljudi koji sede negde za tastaturom na telefonu i reprodukuju propagandu, dakle ne botovi, jer su botovi obično veoma “glupi”, oni mogu samo da pojačaju neke propagandne kanale.

Ono što vidimo kod trolova je da su oni veoma vezani za ove teme, ako pričate o Srbima, oni zapravo imaju dve teme, jedna je o unutrašnjoj situaciji ili o Kosovu, uvek šire “Kosovo je Srbija” i stare priče iz 1999. , njihov narativ o Ukrajini, da su Ukrajinci krivi. Ovo je sasvim očigledno, ali ne znamo ništa o tome u DNR-u, ne znamo koliko je proruskih trolova tamo, jer je to veoma teško izmeriti i nemamo pojma koliko su od njih pravi ljudi i to čini celu analizu dezinformacija veoma teškom, može se reći šta su narativi, bar da se sakupe sve priče koje su donekle relevantne, sve lažne priče, ali ne znamo kolika je količina trolova i odakle dolaze i to je problem društvenih medija.

The Geopost: Konačno, ima li predloga za medije, novinare i provere činjenica?

Pomenuli ste medije, novinare i proverivače činjenica, mislim da je veoma važno da novinari i mediji pre svega sami ne stvaraju dezinformacije i da treba da budu veoma samokritični, ma na kojoj strani bili, jer je ovo veoma važno da ljudi veruju medijima, imamo pitanja poverenja u medije u bilo kojoj zemlji, bez obzira na to koliko je dobro razvijena sloboda štampe, ali mislim da ono na šta zaista treba da pazimo u narednim mesecima je da mediji stvaraju neko nastojanje da se otkriju zajednički narativi koje možemo da vidimo, uobičajeni narativi dezinformacija, jer imamo situaciju da se čini da imate „A“ ono što čitate u medijima i „B“, imate neke tzv. alternativne medije ili trolovanje na društvenim mrežama i to stvara ovu lažnu ravnotežu i takođe imamo problem da damo previše medijskog prostora ljudima koji nisu kvalifikovani da govore o određenim temama.

Takođe, tokom pandemije, ljudi koji šire na primer ruske narative i kao da mediji žele da budu „neutralni“, i oni idu za ovaj sto da naprave neku vrstu okruglog stola, a imate dvoje ljudi koji šire Putinovu verziju nečega i dvoje ljudi koji govore stvarne istine, ali neko ko gleda TV, vi mislite, OK, možda je istina u sredini ili nešto slično, ali nije. Dakle, ovo je veoma opasno, pa bi mediji trebalo odgovornije da se ponašaju prema dezinformacijama i naravno kanali društvenih medija kao što su fejsbuk, tviter, uložili su neke napore na ovu temu, ali ipak nedovoljno. /The Geopost/