Opasnost od dezinformacija, Hodžaj: Medijsko obrazovanje treba da postane deo školskog programa

Univerzitetska profesorka Remzie Šahini Hodžaj smatra da medijsko obrazovanje treba da postane deo školskog programa kako bi se podigla svest celog društva o značaju činjeničnog informisanja.

U intervjuu za The Geopost, ona naglašava da se na taj način bori protiv dezinformacija i Kosovo se pridružuje zapadnim zemljama koje su već preduzele korake u tom pravcu.

„Medijsko obrazovanje ne treba posmatrati samo kao predmet, kao aspekt učenja u školama, već i mediji treba da prave programe, pišu članke poput vašeg rada, da obaveštavaju javnost šta treba, a šta ne treba da se radi u procesu informisanja“, kaže ona između ostalog.

Ceo intervju:

The Geopost: Profesorice, hvala vam na ovom intervjuu za The Geopost. Recite nam kao profesor šta je medijsko obrazovanje i šta je Kosovo uradilo po tom pitanju?

Hodžaj: Da, medijsko obrazovanje podrazumeva edukaciju za medije i edukaciju sa medijima, odnosno putem medija. To je komplikovaniji pojam nego što bismo na početku rekli jer medijsko obrazovanje obuhvata sve aspekte koji se odnose na informacije, medije, upotrebu informacionih tehnologija u našoj komunikaciji itd. Ipak, rekla bih da je obrazovanje kroz medije i za medije verovatno najbolji mogući opis koji opisuje medijsko obrazovanje.

The Geopost: Rekli ste medijsko obrazovanje, da li je ovo obrazovanje dovoljno samo za novinare i ljude koji rade u medijima? Videli smo konkretne slučajeve u medijskom obrazovanju u zapadnim zemljama gde je medijsko obrazovanje ušlo u osnovne i srednje škole, ima slučajeva i u vrtićima, postoje posebna tela za medijsko obrazovanje.

Hodžaj: Da, zato sam rekla ne samo obrazovanje za medije, već i sa medijima. To znači da medijsko obrazovanje podrazumeva proces opremanja ljudi informacijama u vezi sa komunikacijom, upotrebom tehnologije, upotrebom medija. Verujem da se potreba koja se najotvorenije javila u vreme pandemije, kada smo bili suočeni sa drugačijim informacionim sistemom, sa drugačijim oblikom učenja, pojavila se potreba za pitanjem medijskog obrazovanja, zato što tada i mi kao nastavnici , ali i studenti, odnosno naši đaci, nikada se nisu suočili sa oblikom obrazovanja kao što je ‘onlajn’, odnosno virtuelni oblik učenja i percepcije informacija. To vreme pandemije kada nismo imali slobodu kretanja nateralo nas je da svoje domove pretvorimo u učionice, a objekte u radne prostorije, tako da medijsko obrazovanje nije samo za medije i novinare, već i za širu javnost, tj. svi koji su uključeni u proces komunikacije moraju imati ovaj aspekt medijskog obrazovanja jer smo mi istovremeno i proizvođači informacija, ali i primaoci, oni koji ih percipiraju, tako da to mora da obuhvati svu demografiju, treba da obuhvati sve nivoe, tj. Koliko novinare toliko i javnost, toliko i učenike, studenate i dr.

The Geopost: Koliko je Kosovo medijski obrazovano?

Hodžaj: Mi, kao smer novinarstva, uvideli smo potrebu za tako nečim od 2010. godine, a od 2011. smo uključili medijsko obrazovanje kao deo našeg nastavnog plana i programa, odnosno naši učenici su opremljeni znanjem o aspektu medijskog obrazovanja, ali mi smo pokušali da postanemo glas javnosti, pokušali smo da to primenimo u široj sferi, pokušali smo da razgovaramo sa nadležnim institucijama kao što je Ministarstvo prosvete, druge komisije za obrazovanje u Skupštini da uvedemo pitanje medijskog obrazovanja kao deo školskog programa. Verujem da je u svetu postalo veoma evidentno da je nastali informacioni poremećaj, odnosno dezinformacije, loše informisanje, propaganda, navele mnoge zemlje da podignu svest i uvedu pitanje medijskog obrazovanja kao deo školskog programa, kao što ste pomenuli, takođe u osnovnim i srednjim školama, čak i u drugim zemljama ima i u vrtićima, na primer znam da sam bio deo konferencije u Briselu 2015. godine, a to je konferencija o slobodi izražavanja i razvoju medija i profesorka Sorbone iz Francuske pokazala da je u slučaju Šarli ebdoa, napada na satiričn novine ‘Šarli ebdo’ 2015. godine u Francuskoj, francuska vlada preduzela mere i uvela medijsko obrazovanje kao deo školskog programa i đaci, deca treba da uče od vrtića. Bilo mi je izuzetno interesantno da shvatim zašto su videli način da se medijsko vaspitanje uvede u vrtić i ona mi je objasnila da su, na primer, zainteresovani da deci pokažu da znaju gde je razlika između novinara i novinara blogera i kada to vidite, ovo je veoma bitna razlika, posebno u vremenu u kome živimo, gde svako može da daje neke informacije. Ovo ide dalje od toga, do provere informacija, jer novinar ima redakciju i glavnog i odgovornog urednika i ta informacija prolazi kroz nekoliko filtera, a bloger, frilenser, to objavljuje kako misli da može biti istina, ali često uspemo da nasedemo na dezinformacije, upravo zbog brzine vesti u vremenu u kome živimo, pokušavajući da prvi damo informacije, često širimo dezinformacije, jer ove informacije ne proveravamo, zar nije tako, a to je upravo ono što je veoma važno objasniti studentima i deci,  jer je u vremenu u kome živimo sloboda izražavanja mnogo slobodnija nego što je bila u prošlosti jer je internet dao glas onima koji su bili bez glasa. Međutim, u isto vreme, internet je postao platforma na kojoj čak i budale mogu širiti svoje informacije, kako je rekao Umberto Eko.

The Geopost: Pomenuli ste i dezinformacije, koje su najveći izazov 21. veka, koliko je Kosovo ugroženo i ko je ugrožen širenjem ovih dezinformacija?

Hodžaj: Mislim da je pitanje medijskog obrazovanja bilo jedno od rešenja, da tako kažem, svesti stanovništva i šire javnosti, ali bi u isto vreme omogućilo i studentima i široj javnosti sa znanjem, koje bi uneli u svoju službu da bi mogli da razlikuju dezinformacije od činjeničnih informacija. Upravo iz tog razloga, važno je da medijsko obrazovanje postane deo školskog programa, kao što je to u svim zemljama regiona, ali i sveta. Često ciljamo na mlade, opremljamo mlade znanjem, ali zaboravljamo da imamo veliki deo populacije koji pripada starijoj demografiji i ne treba da ih apstrahujemo jer su deo naše svakodnevne komunikacije. Videla sam ideje i projekte o tome kako je razvijeno medijsko obrazovanje u Brazilu koji ima veliki broj stanovništva i napravili su posebne programe na radiju i televiziji gde se bave temom medijskog obrazovanja i dezinformacija posebno za ovu generaciju, za ove vekove. Znamo da su današnji mladi ljudi mnogo više upućeni u medije i tehnologiju od starih jer su prošli kroz drugačiji vremenski period i nisu imali mogućnosti koje imamo mi. Napravili su posebne programe, gde su ciljali i na ove starosne grupe, a mi ih, čini se, mnogo puta zaboravljamo. Dakle, medijsko obrazovanje ne treba posmatrati samo kao predmet, kao aspekt učenja u školama, već i mediji treba da kreiraju programe, pišu članke poput vašeg rada, da obaveštavaju javnost šta treba, a šta ne treba raditi u procesu informisanja.

/The Geopost