Olena Churanova: Kremlj zna da bilo kakvi sukobi i provokacije slabe druge zemlje

Da bi nezavisni uređivački timovi i organizacije za proveru činjenica preživele, moraju da traže nove modele finansiranja i da ne zavise od jednog izvora finansiranja.

Važno je proširiti saradnju sa Evropom i stvoriti kulturu konzumiranja kvalitetnih medija u društvu, svest o njihovoj vrednosti i spremnost da se podrži nezavisno novinarstvo. Ovo mišljenje je izneo učesnik panel diskusije „Balkan Disinfo 2025“, medijski stručnjak, predavač na Akademiji Kijevsko-Mohiljanskog Nacionalnog univerziteta, urednik i proveravač činjenica projekta Stopfake.org.

Ceo intervju:

The Geopost: Veoma je važno da je Ukrajinu na Balkanskom samitu o dezinformacijama predstavljao jak tim stručnjaka. Vidite li neke sličnosti u propagandnim metodama koje se koriste u Ukrajini, na Kosovu i u Moldaviji?

Olena Churanova: Apsolutno, mi ih vidimo i posmatramo. Čak i pre početka invazije u punom obimu, Rusija je aktivno radila u drugim zemljama, ali sada su ovi napori postali znatno aktivniji. Kremlj zna da sukobi ili provokacije slabe druge zemlje i odvlače ih od zajedničkih napora da se odupru i pomognu Ukrajini u njenoj borbi protiv Rusije. Zato rade sa raznim regionima, uključujući i region Balkana. I vidimo kako je Srbija postala aktivnija i kako Rusija tome doprinosi. Posebno alarmantan signal je pojava Sputnika u Beogradu – ovo je veoma opasan znak. Sama činjenica da se Moskva toliko fokusira na ovaj region pokazuje koliko je on važan za Moskvu. Oni ovde vide potencijal za širenje svojih narativa, pogoršanje razlika i izazivanje sukoba. Tako da naravno vidimo sličnosti.

The Geopost: Srbija očigledno koristi ruski model dezinformacija na Zapadnom Balkanu.

Olena Churanova: Mislim da ih neki ljudi jednostavno savetuju. U Ukrajini, na primer, kada su na vlasti bile proruske snage, praktično kontrolisane iz Moskve, državni televizijski kanali koji su promovisali rusku agendu uvek su imali ruske konsultante koji su radili za njih. Oni su odredili šta i kako treba izvesti. Mislim da se ista stvar dešava i u Srbiji, s obzirom na to koliko su bliske veze sa Rusijom. Čini se da je sličan mehanizam na delu i u Srbiji, s obzirom na njene bliske odnose sa Rusijom. Verovatno postoje i relevantni savetnici koji upravljaju informacionom politikom i oblikuju potrebne narative. Tamo su, zapravo, čak i otvorili svoje medije.

The Geopost: Već nekoliko godina proveravate činjenice. Možete li mi reći kako se ruska propaganda menjala tokom vremena?

Olena Churanova: Da, promenila se. Osnovna strategija je ostala ista – kao što se KGB transformisao u FSB, ali su ključni pristupi ostali isti. Uzmimo, na primer, studiju slučaja sa Grenlandom: Tramp je počeo da govori da SAD navodno žele da ga kupe, a Grenland ne želi da ostane deo Danske. Nedavno je lokalna obaveštajna služba otkrila falsifikovano pismo u kome se izražava želja Grenlanda za nezavisnošću. A sve je počelo sa falsifikovanim dokumentom.

Ove metode su se već koristile u sovjetsko vreme: krivotvorile su pisma i dokumente, distribuirale ih da bi izazvale diskusiju i na kraju postigli politički efekat. U tom smislu, njihove metode se nisu promenile. Međutim, savremene tehnologije imaju značajan uticaj na situaciju. Veštačka inteligencija menja pravila igre, a društvene mreže omogućavaju trenutno širenje dezinformacija. S jedne strane, nove tehnologije su otvorile mogućnosti za mobilizaciju i komunikaciju, kao što je bio slučaj, na primer, tokom revolucije u Egiptu. S druge strane, ova naučna dostignuća su u potpunosti prihvatile Rusija, Kina i druge zemlje. Oružali su ove alate i transformisali društvene medije u platforme za promovisanje ciljanih, personalizovanih dezinformacija. Oni rade sa svakim pojedincem kako bi bili još efikasniji.

The Geopost: Kako se ide od utvrđivanja činjenice do razvoja i sprovođenja strategije protiv propagande i lažiranja?

Olena Churanova: To je zanimljivo, filozofsko pitanje. Ali mislim da ne treba samo da pričamo, već i da delujemo. Mnogo je već urađeno u Ukrajini na suzbijanju dezinformacija. Čak i nakon početka invazije velikih razmera, stvoren je ne jedan već nekoliko centara za borbu protiv dezinformacija, koji rade aktivno i brzo. Ukrajinski proverivači činjenica su takođe postali značajno aktivniji, radeći zajedno na brzoj proveri i opovrgavanju lažiranja.

Važnu ulogu igra i preventivna provera činjenica, takozvana prepbanking, u kojoj se potencijalni falsifikati opovrgavaju pre nego što se masovno distribuiraju. Ovo je veoma važan pravac koji trenutno uzima maha. Pored toga, u Ukrajini se sprovode mnogi programi medijske pismenosti – obrazovne inicijative za decu, nastavnike, širu javnost, a posebno za starije.

Veoma mi se dopala teza koju je danas izneo Volodimir Jermolenko: dezinformacije su uvek zasnovane na stvarnim problemima i traumama u društvu. O ovim traumama se mora pričati i sa njima se mora raditi. To je ono što moramo dodati našoj borbi. Moramo ostati korak ispred ruskih propagandista. Moramo unapred da znamo na koje bolne tačke će vršiti pritisak da bismo sami pokušali da izlečimo te bolne tačke.

The Geopost: Da li trenutno imate zajedničke projekte sa drugim zemljama, sa kolegama, posebno sa zemljama Zapadnog Balkana?

Olena Churanova: Teško je sada govoriti o dugoročnom planiranju, jer se situacija veoma brzo menja. Međutim, uvek smo otvoreni za saradnju. Redovno sarađujemo sa raznim zemljama i nudimo konsultacije kada je naša stručnost potrebna. Jer ukrajinsko iskustvo je jedinstveno. Druge zemlje su počele aktivnije da govore o ovom pitanju od 2016. godine, a mi na ovom pitanju radimo već 14 godina. Štaviše, mi se suočavamo sa ovim izazovima od trenutka nezavisnosti. A uopšteno govoreći, informacioni rat Rusije protiv Ukrajine traje još od vremena Ruske imperije.

The Geopost: Ne smemo zaboraviti da su informacije, a posebno mediji, bojno polje. A od koga zavisi ishod ovog duela?

Olena Churanova: Zavisi od ljudi koji konzumiraju ove medije. Zavisi i od novinara. Ali vidimo šta se dešava u Sjedinjenim Državama. Ne možemo reći da je novinarstvo u SAD lošeg kvaliteta. To je etički, oni imaju svoje kodekse i rade po standardima.

Da, imaju različite medije, možda se pridržavaju različitih vrednosti. Ali i to je u principu normalno, jer je ovo demokratija. Svako ima pravo da ima svoju platformu da nešto kaže.

To su navodno visokokvalitetni mediji. Ali njihovo postojanje još uvek nije prepreka dolasku na vlast ljudi koji otvoreno šire neistine – na primer, da Ukrajina navodno prodaje oružje meksičkim narko-kartelima ili da u Ukrajini rade biolaboratorije (iako je ovaj narativ toliko apsurdan!). Funkcioniše po principu koji je formulisao Himler: što duže ponavljate laž, više ljudi joj veruje. Narativ o biolaboratorijama se ponavlja od 2015. godine, a Viktor Medvedčuk (proruski političar koji ima bliske veze sa Vladimirom Putinom – prim. aut.) je ponavljao, ponavljao, ponavljao, i ponovo ga ponavlja aktuelna američka administracija.

The Geopost: Sadašnja američka administracija je značajno promenila svoj stav prema finansiranju organizacija koje promovišu demokratiju u raznim zemljama. Konkretno, obustavljena je podrška američkih fondova. Mogu li takve organizacije opstati bez američkog novca?

Olena Churanova: To će biti veoma teško. Ali drugog izlaza nema. Ako se ovo finansiranje ne vrati, moraćemo da tražimo druge načine. Ukrajinci su već dokazali da su voljni da podrže vredne projekte. Neke ukrajinske inicijative već postoje zahvaljujući Patreonu, podršci pretplatnika na Jutjubu i drugim platformama.

Samo treba da se preorijentišemo i razmislimo kako da preživimo i šta da promenimo. Danas nemamo pravo da zavisimo od zemlje ili fonda. Takođe znamo da Evropa stoji uz nas i to je jako dobro. Trudićemo se da aktivno sarađujemo sa evropskim zemljama.

Pre svega, moramo naučiti da se fokusiramo na sebe i da mislimo da samo mi možemo da se spasemo. Takođe treba da naučimo Ukrajince da su im potrebne kvalitetne vesti, da se kvalitetne vesti moraju platiti.

Čak i pre promena u finansiranju, mnogi ukrajinski mediji su uveli paywalls i sistem pretplate. Forbes Ukraine i The Kiiv Independent, na primer, imaju hiljade ljudi koji ih finansijski podržavaju. 14.000 pretplatnika za ukrajinske medije je odlično za ukrajinske medije, veoma visok nivo podrške.

To je takođe odgovornost – koji sadržaj kreirate, koliko je kvalitetan vaš rad i po kojim standardima radite. Ovo je naš novi izazov, nažalost, ali ga moramo prihvatiti.

/The Geopost