Rusiji odgovara da postoji ne samo ukrajinsko ratište već i druga žarišta u Evropi i to je ono gde ruski saveznik Srbija na Balkanu pomaže koliko god je to moguće, ocenjuje u intervjuu za Geopost Nemanja Milošević, magistar političkih nauka i predsednik političke organizacije “Glas-Voice”.
“Glas-Voice” je, inače, jedina politička opcija u Srbiji koja je osudila nedavni “zapaljivi šovinistički nastup” i govor Aleksandra Vučića, na obeležavanju nezakonitog Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, u Nišu.
Kako su ocenili, “cilj ovog praznog i lažnog propagandnog narativa i pretnje ‘odbranom našeg naroda’ jeste priprema agresije na Kosovo, Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru”.
Kao srećnu okolnost Milošević za Geopost navodi to što se Srbija nalazi u okruženju NATO zemalja i “da ništa dalje od zapaljive retorike ne može da se desi i ne bi trebalo da se desi”.
Nije toliki problem, navodi, to što Srbija ima volju da demonstrira silu nego što Zapad nema volju da onemogući to demonstriranje sile od strane Srbije.
“Dok god Zapadu ne bude kristalno jasno da Vučić očekuje Putina na Dunavu i Trampa u Beloj kući do tada ćemo imati ovakvu situaciju”.
Mediji u Srbiji su, konstatuje Milošević, većinski u službi rusofilske i klerikalne propagande.
“Dok god je tako nema nade da se stvari promene, da se pre svega utiče na mlade ljude koji su potpuno indoktrinirani jednom neverovatnom propagandom koja ih potpuno udaljava od realnosti i koja nas vraća u 16, 17 vek.”
Ceo intervju:
Geopost: Jedina ste opoziciona politička organizacija u Srbiji koja je osudila nedavni govor Aleksandra Vučića na obeležavanju nezakonitog Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave? Šta je krajni cilj ovakve retorike i koliki je udeo Rusije u svemu tome?
Milošević: Pre svega, hvala vam na ovaj opservaciji. Mi smo zaista jedini koji smo jasno i nedvosmisleno osudili ovaj Vučićev govor. I pre nego što vam odgovorim na pitanje navešću jednu činjenicu koja je dosta simtomatična i zanimljiva a to je da nijedan medij ni provladin ni opozicioni nije podelio naše saopštenje niti ga preneo, što govori, takođe, o stanju u kojem se naša država nalazi. Morao sam to na početku da kažem jer mislim da je važno i zaista pokazuje sliku društva koje je potpuno eutanazirano, koje potpuno živi u jednoj paralelnoj realnosti i to je ono što treba sve da nas zabrine.
Vratiću se sad na vaše pitanje – krajni cilj takve retorike je praktično prozaičan – to je opstanak na vlasti. Za ovako anestezirano, putinizirano i klerikalizovano srpsko društvo takva retorika je praktično garant njegovog opstanka na vlasti. No, to nije jedini cilj koji se postiže takvom retorikom. Osim toga to je jedna politička poruka a ta stvarna politička poruka upućena je onom pravom, iskrenom savezniku ovakve Vučićeve Srbije to je, nažalost, Rusija i to je podrška i pomoć praktično Rusiji na taj način da se i na Balkanu održava kakva takva destabilizacija, da postoji, pre svega, destabilizacija Zapadnog Balkana.
Videli smo i da je počeo ponovo sukob između Jermenije i Azerbejdžana i Rusiji odgovara da postoji ne samo ukrajinsko ratište već i druga žarišta u Evropi i to je ono gde ruski saveznik Srbija na Balkanu pomaže koliko god je to moguće. Ono što je naša sreća jeste da se Srbija nalazi u okruženju NATO zemalja i da ništa dalje od zapaljive retorike ne može da se desi i ne bi trebalo da se desi.
Geopost: Ipak, videli smo u maju napad na snage Kfora na Kosovu. Crna Gora, iako članica NATO, po svim relevatnim procenama, ima potpuno urušen bezbednosni zid, u BiH je sektor sigurnosti u rukama Dodikovog SNSD… Srbija se konstantno naoružava, ima resurse i volju da demonstrira silu. Ima li Zapad načina za odvraćanje i pritisak na Srbiju tako da bi ga u Beogradu iko ozbiljno shvatio?
Milošević: Sve što ste naveli je istina i ono što je zabrinjavajuće jeste to što, da kažem kolokvijalno Zapad, dakle mislim pre svega na Sjedinjene Države i Evropsku uniju, sve ovo posmatra na neki način koji nije zadovoljavajući u smislu njihove reakcije na sve ovo. Opet, moram da ponovim i naglasim mislim da je to važno i da to zna Vučić i Vučićev režim, ali toga su svesni svi na Zapadu, da je ipak NATO garant mira i stabilnosti u smislu pre svega Člana 5 Vašingtonskog sporazuma po kome kada je jedna država NATO napadnuta napadnute su sve.
I u tom smislu dalje od ovih događaja o kojima ste sada govorili i koje ste naveli zaista se ne može ići.
Ono što je više zabrinjavajuće to je taj odnos Zapada prema Vučićevom režimu. Nekako imam utisak da je problem u tome što je praktično piromanu dato vatrogasno crevo i zamoljen je da ugasi požar. I on sada sa tim crevom maše na sve strane osim tamo gde je požar, gde je najteža situacija, o on tu još dodatno baca ugarke i zapaljiv materijal. Tako da ne vidim kako Zapad očekuje da će neko ko je deo problema i neko ko je kreator problema da reši taj problem. Naravno, nekako se gleda na to povampirenje šovinizma i nacionalizma, pre svega u Srbiji, na neki način koji praktično, hajde da kažem, dodatno ohrabruje takvo ponašanje i samo se stidljivo priča o evropskoj budućnosti Srbije, a evropska budućnost Srbije se ni ne nazire.
Nije toliki problem to što Srbija ima volju da demonstrira silu nego što Zapad nema volju da onemogući to demonstriranje sile od strane Srbije. Dok god Zapadu ne bude kristalno jasno da Vučić očekuje Putina na Dunavu i Trampa u Beloj kući do tada ćemo imati ovakvu situaciju.
Geopost: Ocenili ste da je srpsko društvo jako radikalizovano i rusificirano. Takođe, sistem vrednosti, ocene su, u Srbiji je na najnižoj lestvici… Koji su to, po vašem mišljenju mehanizmi, koji bi takvo jedno društvo okrenuli ka napred?
Milošević: Prvi mehanizam za takvo nešto su slobodni mediji. Nama su potrebni mediji koji će građanima govoriti pre svega istinu, mediji koji će obaveštavati građane o realnoj situaciji, koji neće pričati o mitologiji, o nekim stvarima koje ne spadaju niti u domen politike niti u domen funkcionisanja nekog normalnog društva. Ono što je činjenica jeste da su mediji u ovom trenutku u Srbiji većinski u službi rusofilske i klerikalne propaganda. Dok god je tako nema nade da se stvari promene, da se pre svega utiče na mlade ljude koji su potpuno indoktrinirani jednom neverovatnom propagandom koja ih potpuno udaljava od realnosti i koja nas vraća u 16, 17 vek. Mi smo jako daleko od onoga gde se nalazi Evropa, gde se nalazi Zapad i čitava zapadna civilizacija. Tu je možda i veći problem što mi imamo takozvane opozicione medije. U Miloševićevo vreme ’90. tih mi smo imali neku polarizaciju na medije koji podržavaju vlast i one koji podržavaju opoziciju. Mi i sada imamo takvu polarizaciju ali je problem što je ono što se priča i na vladinim i na opozicionim medijima praktično ista politika samo što na opozicionim medijima imate pojavljivanje Đorđa Vukadinovića i Boška Obradovića koji pričaju isto što i Vučić ali samo nešto njega ne vole i misle da on baš niije dobar ali da bi oni to bolje uradili. To je nešto što je jako, jako opasno i problematično. Dakle, građanska, demokratska, prozapadna, proevropska, pa i pro-NATO opozicija se ne čuje ili se čuje vrlo sporadično. I kao što sam naveo na početku nas apsolutno nema u medijima, kao da ne postojimo praktično, kao da postoji neka omerta da se naše ime ne pominje, tako da naša organizacija ne sme da se pomene ni na jednom mediju, a kamoli da se prenese neko naše saopštenje ili da neko od nas da izjavu.
Geopost: Imaju li aktuelni višemesečni protesti protiv nasilja u Beogradu snagu i potencijal da iznjedre istinske promene?
Milošević: Pre svega, ti protesti su krenuli i nastali su kao reakcija na dva, zaista, neverovatno užasna i tragična događaja i to je bio neki način da građani pokažu i svoje saosećanje i bol koji smo osećali u tom trenutku i pijetet prema žrtvama. Takođe i da prikažu i da pokažu da su zabrinuti za budućnost svoje dece i za sudbinu ovog društva. Tako da ti protesti su zaista imali jedan opravdan cilj i zaista su se desili zbog potrebe ljudi da promene nešto u ovom društvu. I zahtevi koji su postavljeni na protestu su nešto što “Glas” od početka podržava i što je potpuno legitimno.
Međutim, ono čega se bojim da se desilo tokom ovih protesta i možete i da vidite da su oni sada i slabije posećeni i da nemaju više taj intezitet koji su imali na početku jeste da je opozicija propustila priliku da konkretizuje i politički artikuliše ove proteste. Samo ću pomenuti da smo se mi kao organizacija pojavljivali na protestima noseći zastave EU i to iz jednog prostog razloga jer smo pokušali da na taj način simbolički artikulišemo upravo ono u kom pravcu ti protesti treba da idu. A to je da mi kao društvo tražimo da postanemo deo EU, deo društva gde su jasne civilizacijske norme, gde ne postoji praktično nasilje u svakodnevnom životu. A to je ono sa čime smo mi suočeni ovde svaki dan u poslednjih deset godina u jednom ogoljenom obliku i pre toga još od ubistva premijera Đinđića pa nadalje, mi smo tonuli u neki mrak radikalizma, klerikalizma i rusofilije. To je ono što smo pokušali sa tim EU zastavama da kažemo. Međutim, nije bilo nikakve reakcije od strane opozicije koja organizuje proteste i mislim da će sada jedini rezultat protesta biti to da će se eventualno napraviti opoziciona lista “Srbija protiv nasilja”. Ali ta lista će biti jedan konglomerat neke neodređene politike i opšteg mestašenja i proći će, bojim se, na isti način kao što je prošla priča “Jedan od pet miliona”.
/TheGeopost/