Natalija Steblina: „Rusi vešto manipulišu standardima profesionalnog novinarstva kako bi zloupotrebili slobodu govora“

The Geopost predstavlja svojim čitaocima knjigu „Dekonstruktori istine“ – projekat Instituta za demokratiju „Pilip Orlik“ (Ukrajina). Autori su Natalija Steblina, medijska analitičarka, doktorka političkih nauka, profesorka Departmana za novinarstvo i društvene komunikacije Nacionalnog univerziteta „Vasil Stus Donjeck“ i Irina Avramenko – novinarka, medijska trenerica i medijska ekspertkinja Instituta za demokratiju „Pilip Orlik“.

The Geopost: Kako i zašto je nastala ideja za ovaj projekat?

 Natalija Steblina: Ideja za istraživanje ruskih liberalnih medija pojavila se nekoliko dana pre početka invazije velikih razmera. Na Departmanu za novinarstvo, moji studenti i ja smo diskutovali o propagandi i razmišljali kako da je ispravno analiziramo u medijskom prostoru. Na primer, predložila sam da istražimo televizijski kanal „Dožd“. To je postavilo pitanje: „Zašto ovo nazivate propagandom? Ovo su dobri Rusi, izgleda da su protiv Putina.“

Međutim, kada smo dublje proučili sadržaj, primetili smo manipulativne tehnike. Jedna od njih je poznata tehnika Kremljove propagande, takozvano „verzionisanje“. Kada se dogodi neki događaj, ruski mediji kreiraju više verzija, često apsurdnih, o tome šta se desilo. Ovo odvlači pažnju i stvara haos u informacijskom prostoru. Prosečan gledalac, koji nije upoznat sa medijima, naravno, neće pokušati da utvrdi šta je istina, a šta izmišljotina. Na taj način, ovi mediji rade za publiku koja informacije prima nekritički. To smo primetili zajedno sa studentima.

Kasnije je počela invazija u punom obimu. Nadala sam se da će Rusi nekako reagovati, iskazati podršku ili makar nešto učiniti. Međutim, kada sam počela da analiziram njihove medije, postalo je jasno: to se nije dogodilo. Naprotiv, u mnogim slučajevima se tamo ponavljao neki od Kremljovih narativa.

To me je podstaklo da pišem članke o medijima kao što su „Meduza“ i „Dožd“, kao i da analiziram druge slučajeve. Pridružila mi se gospođa Irina, kojoj sada dajem reč. Ona će govoriti o svom putu ka raskrinkavanju ruskih mitova i manipulacija.

The Geopost: Irina, koja je razlika između „dobrih“ i „loših“ ruskih medija, kao i Rusa uopšte? Zašto postoji takva podela?

Irina Avramenko: Pre svega, velika mi je čast da radim u timu Instituta „Pilip Orlik za demokratiju“, posebno sa gospođom Natalijom. Sada nekoliko reči o fenomenu takozvanih „dobrih Rusa“. Kada sam se pridružila ovom projektu, nisam shvatala koliko je ovaj problem važan. U početku sam, kao i mnogi ljudi na Zapadu, gajila nade za „dobre Ruse“. Verovala sam da će nosioci velike kulture konačno doći sebi i odlučno reći „ne“ ratu.

Međutim, započevši detaljno istraživanje ove teme zajedno sa Natalijom, shvatila sam jednu važnu stvar. Svi smo svedoci svojevrsnog globalnog „performansa“. To je predstava sa „lošim Rusima“, tj. Kremljovom zvaničnom propagandom, i „dobrim Rusima“, koji navodno protivreče režimu. Podseća me na taktiku policajaca kada žele da utiču na osobu koju sumnjiče za nešto. Neki koriste jedne metode, drugi druge. U suštini, cilj je isti: održati po svaku cenu ovaj imperijalni poredak koji danas postoji u Rusiji. Ovaj režim je krvava diktatura i to je jasno.

Ovaj cilj je očigledan u sadržaju „dobrih Rusa“. Iako tvrde da su protiv Putina, u isto vreme ne protive se imperijalnoj ideji u celini. Na primer, Ekaterina Šulman kaže da je sve bilo „u redu“ pre Putina. Po njenom mišljenju, problem je samo u njemu, a bez njega bi Rusija ponovo imala mir, harmoniju i „žvaku“.

Drugi primer je intervju sa nobelovcem Dmitrijem Muratovom. Kada ga je Jurij Dud pitao o njegovom stavu prema Putinu, Muratov je odgovorio da je bio „iznenađen“ napadom na Ukrajinu. On je podsetio kako se sreo sa Putinom godinu dana pre rata i da se njemu činio adekvatan, čak obaćavajući da neće aneksirati takozvanu „DPR“. Istovremeno, Muratov nije pomenuo okupaciju Donbasa, aneksiju Krima ili druge zločine. Stiče se utisak da je samo Putin kriv za rat, i ako mu se „suprotstavimo“, sve će ponovo biti dobro. A primetio sam i da se Zapad nada da Rusija može da se promeni. „Dobri“ Rusi prošlosti – Tolstoj, Dostojevski, Čajkovski – postali su simboli ove nade, kao i „dobri“ Rusi današnjice. Međutim, jedan od naših zadataka je bio da pokažemo da ni „dobri” Rusi prošlosti ni „dobri” Rusi sadašnjosti nisu garancija drugačijeg.

Jedna od naših zadataka je bila da pokažemo da ni „dobri Rusi“ iz prošlosti, ni „dobri Rusi“ iz sadašnjosti nisu garancija promene u Rusiji. Naprotiv, oni su garancija da će se sve nastaviti po starim imperijalnim scenarijima.

The Geopost: Koje metode koristi ruska propaganda za prikrivanje svoje agresije protiv Ukrajine? Kako uspeva da ubedi svoju publiku?

Natalija Steblina: Konstantno primećujemo da se ruski strateški narativi, koje zvanična propaganda širi širom sveta, pojavljuju u blažem obliku i u medijima koje smo pratili. Gospođa Irina može detaljno objasniti kako čak i liberalni ruski mediji učestvuju u širenju narativa o „nacistima u Ukrajini“.

Ako govorimo o pokrivanju okupiranih teritorija, ovi mediji podržavaju narativ da Ukrajinci na tim teritorijama navodno radosno dočekuju Rusiju i podržavaju Putina. Otvoreni jezik mržnje, koji se čuje u Kremljovim medijima, povremeno se pojavljuje i u „liberalnim“ ruskim medijima. Oni ne protivreče kada se Ukrajinci nazivaju potencijalnim teroristima ili slično.

Ipak, posebnost ovih liberalnih medija je insistiranje na ideji „nije sve tako jasno“. Ako ruska raketa pogodi zgradu i ubije civile, oni nude dva „ravnopravna“ objašnjenja: da je to ruska raketa ili da su to bili NATO zalihi. Bez dodatnih objašnjenja ili dokaza.

Ovo objašnjava zašto deo publike „Meduze“ podržava rat. Na kraju krajeva, zaključuju da je nemoguće pronaći istinu, pa zašto bi se bilo šta menjalo? Umesto da grade istinu, ovi mediji je zamagljuju i uništavaju.

Zato je naša studija nazvana „Dekonstruktori istine“. U doba digitalizacije, polarizacije i pluraliteta diskursa, kada je teško razlikovati istinu od laži, ruski liberalni mediji, koji se pozicioniraju kao kvalitativni i pridržavaju se standarda, zapravo bacaju zemlju ispod nogu svojoj publici. Umesto da daju smernice, oni nude haos i osećaj neizvesnosti.

The Geopost: Na konferenciji za novinare u Bratislavi, nemački novinar je snažno preporučio ukrajinskim medijima da održavaju ravnotežu mišljenja u izveštavanju o ratu u Ukrajini. Pitao je: zašto, na primer, samo ukrajinski izvori komentarišu događaje u Buči, Irpinu i drugim gradovima koji su stradali od okupacije? Zašto ukrajinski novinari ne daju reč Rusima? Nedavno je došlo i do skandala kada je Kanada pokušala da ugura film „Rusi u ratu” bivše uposlenice Russia Today Anastasije Trofimove na međunarodni filmski festival.

Natalija Steblina: Ovaj film prikazuje zanimljivu tehniku manipulacije koju koristi ruska propaganda. Na primer, jedna Ruskinja tvrdi da „nije videla Ruse da počine ratne zločine“. I u tome je cela poenta savremene ruske propagande: ako je nisam video, znači da ne postoji. Kao rezultat, stvara se utisak da „svako ima svoju istinu“.

Bio je jedan primer u istraživanju gospođe Irine koji me je šokirao. Meduza je prenela da ukrajinski kidnaperi dece takođe imaju „svoju istinu“ i da su čak dobili platformu. Ali kada govorimo o ravnoteži mišljenja, vredi razumeti da sloboda govora postoji, ali postoji zloupotreba. Ovo je takođe jasno definisano u međunarodnom pravu. Kako ističe ruski naučnik propagande Peter Pomerancev, Rusi vešto manipulišu profesionalnim standardima novinarstva, posebno ravnotežom mišljenja, kako bi zloupotrebili slobodu govora. On daje analogiju: ako u izveštaju daju 5 minuta Hitleru i 5 minuta Jevrejinu, to nije ravnoteža, već iskrivljavanje istine. Isto važi i za događaje u Buči: na primer, kanal Dožd je imao intervju sa ruskim vojnikom koji je navodno bio u Buči. Međutim, tokom razgovora je izjavio da tamo nije bilo ruskih vojnika, što znači da nije bilo ni zločina. Tu se razgovor završio. Ovo je klasična “nema ih”.

U okviru profesionalnih standarda ratnog novinarstva, moramo imati na umu da tokom rata moramo što je moguće više preneti istinu i proveriti činjenice, a ne davati reč lažovima i teroristima. Jer to ukida posao novinara.

Drugi deo razgovora sa autorima knjige „Dekonstruktori istine” biće objavljen sledeće nedelje.

/The Geopost