Mujanović: Ruski uticaj na Balkanu i dalje prisutan, Dodik i Vučić najvažniji saradnici

“Situacija na Balkanu je generalno nestabilna, zbog pogrešnog pravca koje imaju njegove države”, navodi politolog i analista iz Bosne i Hercegovine Jasmin Mujanović u intervjuu za The Geopost.

Dalje dodaje da je i ruski uticaj na Balkanu prisutan, upravo zbog saveznika koje ona nađe u ovim zemljama, a kao najvažnije saradnike Rusije potencira Milorada Dodika i Aleksandra Vučića, mada što se tiče Vučića dodao je da je on pragmatičan i da će u ovom momentu  prebaciti fokus spoljne politike iz Rusije u Kinu, bar za jedan period.

Što se tiče rata u Ukrajini i njegovog uticaja na Balkanu, Mujanović navodi da u ovom momentu ne zna se tačno kojim pravcem ovaj rat ide, ali “ako Ukrajina bude uspešna u svojoj odbrani, kao što je do sad, onda će to značajno promeniti bar taktičko razmišljanje tih ruskih saveznika na ovom području”.

U regionu navodi “šanse za formalnu invaziju su minimalne”

A za budućnost Balkana i njegovih evropskih integracija kaže da je nerealno očekivati bilo kakvo proširenje EU, specifično na područje Zapadnog Balkana, sigurno u narednih 10 godina, ili čak i u narednih 15 godina.

Za Kosovo prioritet vidi to da se politika 5 članica EU, koje još zvanično ne priznaju nezavisnost Kosova, menja. Barem među njih 3 ili 4, što bi se, kako navodi,  moglo postići u narednih 5 ili 10 godina.

“ Naravno da je tu potrebna snažna diplomatska aktivnost, međutim to su realni ciljevi. I ako bi se to uradilo, onda se otvaraju vrata za Kosovo za eventualno člansvo u NATO , što je i za Kosovo i za BiH, ja bih rekao  mnogo važnije nego člansvo u EU”, zaključio je Mujanović.

U nastavku možete pročitati ceo intervju:

The Geopost: Kako gledate političku situaciju na Balkanu, u našim državama?

Mujanović: Mislim da je situacija generalno nestabilna, i gora sigurno nego što je bila pre pet ili deset godina, kolektivno sve države u regionu, bar po meni, idu u pogrešnom pravcu, to se izuzetno vidi u BiH, ali takođe i u Srbiji, koja kliže sve više i više de fakto u autokratiju pod režimom Aleksandra Vučića, već znamo kakve su političke okolnosti u BiH što se tiče secionističkih pokušaja i poteza režima Milorada Dodika, ali takođe savezništvo koje on održava sa strankom HDZ i Draganom Čovićem, takođe bih hteo da naglasim izuzetno lošu polititiku i negativnu politiku koju zvanični Zagreb vodi prema BiH, takođe nažalost vidimo nastavak i liberalnih tendencija u Sloveniji, politička kriza u Crnoj Gori je takođe sve dublja i neizvesno je kojim pravcem ta država ide i onda naravno imamo takođe u Severnoj Makedoniji slične dinamike, videćemo što će se desiti na narednim izborima, ali izgleda da je veoma moguće da će se VMRO-DPMNE vratiti na vlast i tu se onda postavlja pitanje da li se vraća na vlast Nikola Gruevski, situacija u Albaniji takođe nije sjajna, tu takođe ima izuzetno problematičnih tendencija što se tiče vlade Edi Rame, i njegovih i liberalnih tendencija, znači kolektivno ne izgleda veoma dobro, a baš u ovom momentu u kojem se nalazimo sad čini se možda da se situacija donekle stabilizirala, ali sve kolektivne dinamike, svi kolektivni upori svih pojedinih političkih aktera, odnosno najegativnijih političkih aktera u regionu teže ka veoma lošim scenarijima.

The Geopost: Da se vratimo malo u istoriji, jer često pričamo o ruskom uticaju na Balkanu sad, ali ruski uticaj na Balkanu traje vekovima, posebno na Srbiju, kako vidite taj uticaj sad, i na koju državu na Balkanu Rusija ima najviše uticaja?

Mujanović: Pa naravno zavisi šta mislimo kad kažemo ruski uticaj, dakle Rusija naravno ima uticaja širom cele Istočne Evrope. Međutim kad kažemo ruski uticaj, ako mislimo na mesta gde Rusija nalazi saveznike, gde ona nalazi među lokalnim političkim akterima stranke i pojedince koji voljno sarađuju sa njima, tu realno ima samo par mesta. Najvažniji saradnik u regionu ja bih rekao je Milorad Dodik, barem onaj koji je najradikalniji, najekstremistički orijentisan, onda tu naravno takođe imamo režim Aleksandra Vučića, i ako se čini da u ovom momentu vlada u Beogradu malo uplašila, u smislu koliko je negativna reakcija sa Zapada što se tiče svega što Rusija radi u ovom momentu u Ukrajini, agresija na Ugrajinu.

Očigledno da je Srbija shvatila donekle da su pogrešili u taktičkom i strateškom smislu koliko su se pre nekoliko godina približili sa Kremljem i sada probaju malo to da maskiraju,  i ako se naravno ta saradnja nastavlja u stvarnosti. Takođe imamo te neke  srpske nacionalističke pokrete i aktere u Crnoj Gori, koji su takođe bliski sa Rusijom, i videli smo takođe poslednjih godina da su tu stvorene neke veze između Rusije i nekih hrvatskih nacionalističkih aktera, posebno u BiH, i posebno misleći ovde na Dragana Čovića i stranku HDZ, ali na primer juče smo takođe videli da premijer Hrvatske Andrej Plenković je optužio predsednika Republike Hrvatske Zorana Milanovića da je eto kao neki ruski igrač. Dakle, tu ima jedna mnogo široka mreža, gde takođe možemo spomenuti Janeza Janšu i neke druge ljude, ima tu dosta ljudi. A onda ima tu neka druga dinamika, šta su u stvari ciljevi i koja je poenta tog ruskog angažmana na području Zapadnog Balkana. I tu znamo da je u stvari njihov primarni strateški cilj sprečavanje proširenja NATO Alijanse na ovo područje. Naravno da zbog toga njima su izuzetno važne BiH i Kosovo, jer su BiH i Kosovo ta mesta koje bi logički trebalo da budu naredne članice Atlanskog Saveza barem što se tiče Zapadnog Balkana. Naravno da se u ovom periodu očekuje da će Finska i Švedska biti sledeće članice NATO-a, ali što se barem tiče našeg regiona to su Bosna i Hercegovin ai Kosovo, i naravno i zbog toga da je Moskva najviše da kažemo zabrinuta sa okolnostima u BiH i Kosovu.

The Geopost: Pričali smo o Srbiji i Vučiću, da li je Vučić bliže Zapadu ili Putinu, kako vi to komentarišete?

Mujanović: Mislim donekle moramo reći da je Aleksandar Vučić  pragmatičan, i u tom smislu ja ću reći  da u ovom momentu ćemo verovatno videti jedan period gde će se fokus srpske spoljne politike prebaciti sa Moskve na Peking, dakle da će stvarno u Kini Srbija tražiti snažnije savezništvo u ovom momentu. Međutim što se konkretno tiče vašeg pitanja između Zapada i Rusije, naravno da se sav ideološki i politički fokus srpske politike je na Rusiji. To što Srbija i Vučić u isto vreme održavaju i neguju jednu posebnu percepciju među zapadnim zemljama sa njihove strane veoma pametno, ali ne smemo misliti uopšte i biti ubeđeni u tu što bi ja nazvao predstavu, da u bilo kakvom suštinskom smislu politički i ideološki da je ova Srbija Aleksandra Vučića orijentisana prema Zapadu. Ne, ona je konkretno orijentisanja prema Rusiji, prema tom projektu, ne samo ruskog sveta već uopšte taj koncept širenja autokratije i liberalizma celim svetom koji vidimo kroz aktivnosti ne samo Rusije, već i Kine.

The Geopost: Imamo isto tako problem u Ukrajini, koja evo skoro dva meseca je u agresiji od strane Rusije. Kako to utiče na Balkanu i Evropi konkretno?

Mujanović: Teško je odgovoriti, jer u ovom momentu ne zna se tačno kojim pravcem ovaj rat ide. Sa jedne strane, možda je malo hororično  i strašno reći, ali za Zapadni Balkan ima nažalost u ovom sukobu neke dobre vesti, a dobra vest je da se Ukrajinci izuzetno dobro drže, vode izuzetno pametnu i ozbiljnu kampanju protiv Rusije, brane svoju državu, brane svoju teritoriju na izuzetno dobar način, taktički, strateški, na svaki mogući način, što se tiče tih vojnih operacija izgleda da im sve ide na najbolji mogući način u ovim okolnostima. Međutim moramo ipak prepoznati da je Rusija vojna velisila, i ne znamo tačno hoće li se ovaj način sukoba nastaviti, ako se ovako nastavi, mi možemo očekivati da će u svakom mogućem smislu te reči Ukrajina pobediti ovaj rat. I onda se postavlja pitanje, šta će se tačno dogoditi u Rusiji, hoćemo li u stvari videti pad režima Vladimira Putina na osnovi ove katastrofalne kampanje koje vodi na terenu.  Međutim sa druge strane, ako bi se situacija promenila i ako bi videli neke snažnije ofanzive sa strane Rusije, onda to bi to moglo imati izuzetno negativan uticaj na ovaj region. Jer moramo se prisetiti toga da sve moguće irelevante posledice ovog sukoba na području Zapadnog Balkana dolaze od ekskluzivnih aktera ovde na terenu koji su bliski sa Rusijom. Dakle to jesu ljudi poput Aleksandra Vučića, Milorada Dodika, neki pojedinci u Crnoj Gori i tako dalje. Dakle, ako Rusija pobeđuje na terenu i ako se ona doživljava u međunarodnoj zajednici kao uspešna vojna sila, to  će naravno ohrabriti njihove poltrone i satelite u ovom području. Međutim , ako Ukrajina bude uspešna u svojoj odbrani, onda će to značajno promeniti bar taktičko razišljanje tih ruskih saveznika bar na ovom području.

The Geopost: Da li postoji neka opasnost na severu kosova, od invazije ili nekog incidenta, koordinisanim sa Rusijom, naravno?

Mujanović: Pa ja bih rekao da postoji, mada bih rekao da opasnost formalne invazije je relativno minimalna, kao što je u BiH taj isti rizik, realno misleći ovde na aktivnosti Republike Srbije i njihova podrška za Republiku Srpsku, barem što se toga tiče šanse minimalne. Dakle formalna invazija ima minimalne šanse. Međutim, okolnosti, prilika i šanse za neku vrstu incidenta, gde bi videli neku vrstu sukoba i nažalost možada čak i da neki ljudi poginu, što bi naravno bilo katastrofalno.

The Geopost: Da li ima nade za Balkan, za evropske integracije, koju bi ulogu EU trebalo napokon da preduzme, da li je to vremenski moguće brzo?

Mujanović: Ja mislim da što se tiče tog pitanja evropskog proširenja da je to manje više mrtva priča, i ako se ona u zadnje vreme aktivirila u kontekstu svega ovoga što se dešava u Ukrajini. Mislim da je nerealno očekivati bilo kakvo proširenje EU, specifično na područje Zapadnog Balkana, sigurno u narednih 10 godina, ja bih rekao čak i u narednih 15 godina. Dakle, u bilo kakvom biološkom političkom smislu, da ljudi koji su danas živi mogu konkretno dočekati da dožive to proširenje, stvarno mislim da do toga neće doći, jer politički ambijent i političke perspektive unutar unije nisu ka tome. Dakle, to možemo ostaviti na stranu. Međutim, ima tu nekih drugih ciljeva, koji sumnogo više realni i konkretni, barem što se tiče realnih političkih okolnosti u ovom momentu. Dakle, za BiH ja mislim da najvažniji strateški prioritet je tražiti članstvo unutar NATO-a i da se to može uraditi, po mom mišljenju u narednih 10 godina. Za Kosovo prioritet naravno mora biti da se politika ovih 5 članica EU, koje još zvanično ne priznaju nezavisnost Kosova, da se to promeni. Barem među njih 3 ili 4, to bi se moglo postići u narednih 5 ili 10 godina. Naravno da je tu potrebna snažna diplomatska aktivnost, međutim to su realni ciljevi. I ako bi se to uradilo, onda se otvaraju vrata za Kosovo za eventualno člansvo u NATO, što je i za Kosovo i za BiH, ja bih rekao  mnogo važnije nego člansvo u EU. Dakle to su neki veliki, međutim realni ciljevi. A ovo konkretno za EU za sad nije realno, i ako naravno sami zbog sebe bi trebali nastaviti svim tim procesima reforme i demokratizacije, koji su svakako neophodni u transformaciji naših društava, i ako to krajno člansvo u EU kao formalnoj organizaciji u ovom momentu, nažalost verovatno nije na agendi.