“Evropljani nisu u stanju da u potpunosti pomognu sami sebi, i dalje nam je potrebna pomoć Sjedinjenih Američkih Država”.
Ovako se u intervjuu za Geopost izrazio evropski poslanik Lukas Mandl, koji je dodao da u Srbiji vlada atmosfera mržnje i veoma negativna ideologija prema Kosovu.
„Moramo biti načisto sa činjenicom da čak ni u ovakvom stanju agresije iz inostranstva na evropskom tlu nismo u mogućnosti da u potpunosti pomognemo sebi u Evropi, i dalje nam je potrebna pomoć SAD i želim da budem iskren u tome, i da uvek budem jasan i transparentan u vezi sa ovim, ali svakako, Evropska unija čini više nego ikada ranije“, rekao je Mandl.
Austrijski evroposlanik dodaje da je uvek Srbija ta koja blokira Kosovo.
„Nije Kosovo ono što blokira Srbiju, uvek je Srbija ta koja blokira Kosovo, i što je najgore, to je očigledno atmosfera mržnje, veoma negativna ideologija prema Kosovu od ovog severnog suseda“, dodao je on.
Govoreći o ruskoj vojnoj agresiji u Ukrajini, Mandl ističe da Evropa čini više nego ikada ranije protiv ove situacije.
„Evropa radi više nego ikada ranije u takvoj situaciji, s druge strane takve situacije nije bilo od 1945. godine, bili su balkanski ratovi, bio je i napad na Kosovo, agresija na Kosovo i u to vreme Evropa nije bila u stanju da sama reši pitanja na evropskom tlu, bila joj je potrebna pomoć spolja i to možemo da razumemo, bila je potrebna pomoć Sjedinjenih Američkih Država“, naglašava Mandl.
Prema njegovim rečima, ako konačni sporazum sa Srbijom bude obostrano priznat, onda bi to doprinelo miru i stabilnosti regiona.
„Nadam se da će to biti uskoro i da konačni sporazum može biti konačan samo ako se radi o međusobnom priznavanju u svakom pogledu i dobrom kontaktu saradnje između zemalja koje su i susedne zemlje, tako da je to cilj i sve ostalo bi takođe bilo malo da služi dobroj budućnosti u miru i blagostanju i slobodi za sve“, naglašava on.
On je u ovom intervjuu prokomentarisao i inicijativu Evropskog parlamenta za formiranje Komisije za komesara Olivera Varhelija zbog njegovih bliskih veza sa Aleksandrom Vučićem.
Kompletan intervju
Geopost: Kako vidite invaziju Rusije na Ukrajinu, da li je Evropska unija učinila dovoljno da pomogne Ukrajini?
Prošlo je skoro godinu dana kako Vladimir Putin i Rusija vojno ratuju protiv Ukrajine, ali sredstvima i merama onoga što mi nazivamo hibridnim ratom protiv svih nas, protiv celog slobodnog sveta, i to je očigledno nešto što treba rešiti, a Evropa radi mnogo na tome.
Evropa radi više nego ikada u takvoj situaciji, s druge strane takve situacije nije bilo od 1945. godine, bili su balkanski ratovi, bio je i napad na Kosovo, agresija na Kosovo i u to vreme Evropa je nije bila u stanju da rešava svoje poslove na evropskom tlu, bila joj je potrebna pomoć iz inostranstva, i to nam je jasno, bila joj je potrebna pomoć Sjedinjenih Američkih Država.
Moramo da budemo načisto i sa činjenicom da ni u ovakvom stanju agresije iz inostranstva na tlu Evrope nismo u mogućnosti da u potpunosti pomognemo sebi u Evropi, i dalje nam je potrebna pomoć SAD i želim da budem iskren, jasan i transparentan u vezi sa tim, ali svakako, Evropska unija radi više nego ikada ranije.
Ona koristi evropski mirovni objekat, koji treba da se koristi upravo za ovakve situacije, kako bi uverio Evropljane i obezbedio sigurnost za ovu generaciju u Evropi i za generacije koje dolaze.
Države članice Evropske unije povećale su svoje odbrambene budžete, sada više ulažu u bezbednost, a pored vojne odbrane koju u Ukrajini sprovode, zapravo, hrabre ukrajinske trupe, Evropa radi i nešto što je deo naše civilizacije, da danas kažem, ona se štiti od krvavog napada rata, neborbenim merama, sankcijama, a sankcije su veoma važne za prevazilaženje ovog Putinovog sistema organizovanog kriminala Rusije.
Geopost: Možete li da prokomentarišete inicijativu Evropskog parlamenta za formiranje Komisije za komesara Olivera Varhelija zbog njegovih bliskih veza sa Aleksandrom Vučićem?
Moram da podelim sa vama jasan stav da ja, pre svega, poštujem svakog zvaničnika EU. U EU su svi demokratski legitimni i svi imaju vrlo jasne odgovornosti, to posebno važi za Evropsku komisiju i mi kao parlamentarci Evropskog parlamenta, mi smo između ostalog tu da ispitujemo ponašanje Evropske komisije, mi smo takođe tamo da kontrolišemo jedan ili drugi razvoj i naravno da uspostavimo pravni okvir za sve što ima vezu sa EU.
Naša uloga je zakonodavna, naravno zajedno sa vladama zemalja članica i na osnovu preporuka dve komisije. Rekavši to, imao sam neke kritičke razgovore sa odborom za proširenje koje ste upravo pomenuli u Odboru za spoljne poslove Evropskog parlamenta pre nekoliko meseci povodom izveštaja o integracionim procesima.
Komesar je, na primer, izneo svoj stav da Kosovo treba više da doprinese dijalogu, ja sam jasno odgovorio na pitanje zašto bi Kosovo trebalo više da doprinese dijalogu kada nije Kosovo ono što blokira Srbiju, uvek je Srbija ta koja blokira Kosovo, čak i što je najgore, to je očigledno atmosfera mržnje, veoma negativna ideologija prema Kosovu od ovog severnog suseda.
Mogu da kažem posle ovog javnog sastanka u Odboru za spoljne poslove, posle nekih ličnih razgovora i sa njim, čuo sam ga na plenarnoj sednici Evropskog parlamenta kako je rekao da želi da obe strane daju doprinos dijalogu.
Ovo je još uvek stav koji treba dodatno tumačiti jer obe strane nisu kao što bi trebalo da budu na istom nivou.
Sve što radite iz očiglednih razloga što se tiče istorije, što se tiče veličine, što se tiče statusa kuo, što se tiče priznavanja i nepriznavanja i članstva u međunarodnim organizacijama, tako da tu moramo mnogo da uradimo i budite sigurni, da ima mnogo članova Evropskog parlamenta koji zaista žele da vide da se komisija ponaša na pozitivan konstruktivan način u rešavanju pitanja rame uz rame sa našim transatlantskim partnerom, Sjedinjenim Američkim Državama, ali uvek pod vođstvom Evropske unije, jer Kosovo je evropsko, ostatak Balkana je jasno evropski, u stvari oni su u sred Evrope i zato ako Evropa sebe shvati ozbiljno i Evropa hoće da se bavi svojom sudbinom, da tako kažem, onda će biti potrebno jasno rešiti ova pitanja.
Geopost: Da li vidite sporazum između Kosova i Srbije ove godine?
Ne predviđam vremena i datume jer sam dovoljno dugo u politici da znam ili ne znam da se stvari mogu odlagati i dešavaju se s vremena na vreme iz racionalnih razloga, ali i ponekad iz iracionalnih razloga, ali bez obzira na to kada će biti konačan dogovor.
Nadam se da će to biti uskoro i da konačni sporazum može biti konačan samo ako se radi o međusobnom priznavanju u svakom pogledu i dobrom kontaktu saradnje zemalja koje su i susedne zemlje, tako da je to cilj i sve ostalo će biti premalo da služi dobroj budućnosti u miru i blagostanju i slobodi za sve. /Geopost/