Ljudmila Makej: Pitanje priznavanja Kosova biće prva stvar koju Ukrajina treba da uradi posle pobede

Prva ukrajinska novinarka koja je došla na Kosovo Ljudmila Makej u intervjuu za Geopost govori o gostoprimstvu i podršci Kosovara, sličnostima i izazovima koje dva naroda imaju i organizaciji proslave u Prištini povodom Nezavisnosti Ukrajine pre nekoliko dana.

Između ostalog, ona govori i o ratu u Ukrajini, tamošnjim dezinformacijama i ruskoj propagandi, kao i o njenom uticaju na Balkanu.

Na pitanje da li misli da Ukrajina može da prizna Kosovo, ona sa optimizmom odgovara da bi to trebalo da se desi po završetku rata tamo i pobede Ukrajine.

Ceo intervju:

Geopost: Pre nekoliko dana je bila nezavisnost države Ukrajine, koliko je bolno biti daleko od svoje zemlje?

Dan nezavisnosti je poseban datum za svakog Ukrajinca i za nas ukrajinske novinare koji tokom rata nisu bili kod kuće, ali na Kosovu su ove emocije 10 puta jače. Zato što smo osetili koliko je podrška Kosovara jaka, jer su nas prvog dana okružili pažnjom, podrškom, rečima radosti. Rekli su da znaju za našu borbu jer su i oni iskusili svoju, i to je zapravo vrlo iskreno. Stoga, kada smo bili pozvani na sastanak sa premijerom Aljbinom Kurtijem, na svečani doručak, videli smo da je cela terasa ukrašena ukrajinskim zastavama, a došle su i naše kolege sa ukrajinskim zastavama i posebno dva ukrajinska dečaka koji su upravo stigli u Prištinu iz Ukrajine. To su sinovi naših ukrajinskih novinarskih kolega iz Kremenčuka. Pokrili su ramena ukrajinskim zastavama.

Bilo je takvih razgovora o poverenju, bilo je tako iskrenih emocija i onda smo imali prijem kod ministarke spoljnih poslova Donike Gervala i uveče smo imali prijem kod gradonačelnika Prištine Perparima Rame i susrete sa diplomatama i novinarima. Sledećeg dana finale Dana nezavisnosti Ukrajine bila je prolava u bioskopu „Armata”.

Znam da je to posebno mesto za Kosovare, jer je za vreme postojanja Jugoslavije bilo mesto gde su se prikazivali filmovi o vojnicima Vojske Jugoslavije, a posle nezavisnosti Kosova zgrada je ostala nekorišćena. A onda 2017. godine, uz pomoć inostranih partnera bioskopa „Armata”, drugi život dobija drugi smisao. I upravo u ovoj simboličnoj zgradi održana je proslava Dana nezavisnosti Ukrajine, gde je u sali bilo više od 300 ljudi, kada su predsednica Kosova Vjosa Osmani, ambasadori Amerike, Nemačke, Italije, Francuske itd. Sedele u prvom redu kao i strane zemlje, kolege iz Ukrajine i Kosova, iz Avganistana. Shvatate, u takvim trenucima, koliko je neophodno biti zajedno. Jer svet je sada podeljen na dva dela. Prvi deo je zlo koje predstavlja Ruska imperija, njena agresivna politika. Drugi deo je ceo civilizovan svet, koji je sada ujedinjen i mislim da ćemo pobediti.

Geopost: Kako sada ocenjujete situaciju od ruske agresije u Ukrajini?

Danas je 1. septembar u Ukrajini, deca idu u školu, studenti idu na univerzitete. Idu uprkos tome što je nekoliko desetina škola potpuno uništeno. Univerziteti su uništeni, ali njihova žeđ za znanjem je toliko jaka da uče čak i uz zvuke eksplozija i sirena za vazdušni napad. Nažalost, ovo je postao trenutak u svakodnevnom životu Ukrajinaca. Juče je moj rodni Kijev ponovo napadnut neprijateljskim raketama. Ne mogu da spavam jer imam instalirane aplikacije na telefonu koje me upozoravaju na vazdušne napade. I dok sam čekala odgovor od rodbine da je sa njima sve u redu, da su živi, nisam se smirila.

Nažalost, sada u Ukrajini nema bezbednog mesta. Ruske rakete i dronovi lete ne samo u Kijevu, već i u Lavovu. Bili smo kod mojih prijatelja kada smo krenuli na Kosovo na početku pune okupacije, bila je to veoma mlada porodica, pomogli su nam da uđemo u autobus i ja ih imam u najlepšem sećanju. Pre dve nedelje kuću u kojoj žive je pogodila ruska raketa i poslali su mi snimak uništenog stana, gde nema prozora, sve je prekriveno polomljenim staklom i strašno je.

Ali je ohrabrujuće što je ukrajinska vojska počela malim, ali sigurnim koracima da istiskuje ruske okupatore na pragu Ukrajine. Znam da je veoma teško, to je samo titanski napor, ali svi mi, sav ukrajinski narod pomažemo ukrajinskim borcima. Inače, mi novinari koji smo ovde na Kosovu u okviru programa „Boravak na Kosovu“ skoro sve prihode dajemo za podršku ukrajinskoj vojsci.

Geopost: Koliku štetu nanose ruske dezinformacije Ukrajini i koliko prodiru na Balkan?

Sada se ne vodi samo rat, ne samo invazija velikih razmera na Ukrajinu, sada je u toku hibridni rat, a veoma važna komponenta ovog rata je informacioni rat. Prvi koji su u Ukrajinu ušli nisu ruski tenkovi, već je ušla ruska propaganda, sa televizije, radija, novina, ona još truje glave Rusa koji mrze Ukrajince, koji Ukrajinu smatraju svojom teritorijom, ali morate razumeti ako ne znate istoriju , ako niste pažljiv čitalac, ako vam nedostaje kritičko mišljenje, onda vam je vrlo lako poverovati u te neistine koje nameće ruska propaganda.

Bivši ratni zarobljenik Maksim Kolesnikov, koji je pušten iz ruskog zarobljeništva, rekao mi je da su za 10 meseci koliko je bio u ruskom zatočeništvu u ruskom zatvoru, Ukrajincima stalno govorili da Ukrajina više ne postoji, da se Zelenski predao, Kijev je pao, ali ovo nije tačno. Kada su došli u Ukrajinu, videli su da je Ukrajina živa, da se Ukrajina bori. Ruska propaganda veoma vešto tera ljude da veruju da smo mi sami napali, Ukrajinci su bombardovali svoje gradove na početku rata.

Moj brat, koji živi u Rusiji, u Sankt Peterburgu, mi je rekao da gledaš ukrajinsku televiziju, čitaš ukrajinske novine, bolje da gledaš Rusiju 24, tu je cela istina o vašem ratu. Propaganda prodire na Balkan.

Kao novinara, interesuju me mediji ne samo na Kosovu, već i u Bugarskoj, Srbiji, Makedoniji, Albaniji. Videla sam na policama knjiga u Albaniji korišćenu literaturu o Putinu i Staljinu, ove knjige se slobodno prodaju. Periodično proveravam šta Balkanski kanal u Srbiji piše u telegramima. Prosto strašno, sve što je vezano za Kosovo i Ukrajinu je tako prezrivo predstavljeno, nije ozbiljna vest, nisu ozbiljni političari, ovde smo Rusi, ovde smo Srbi… Inače, pre neki dan nepoznata osoba sa srpskim prezimenom mi je napisao na Fejsbuku i napisao: „Koliko vas Albanci plaćaju za antisrpsku propagandu? Shvatila sam to kao kompliment, jer moj trud i trud mojih novinarskih kolega iz Ukrajine nisu uzaludni, jer mi pišemo istinu, ali ova istina se doživljava kao propaganda jer se nekima ne sviđa. Htela sam da pitam ovog čoveka koliko mu Rusi plaćaju za propagandu, ali sam ga samo blokirala, jer je svaka diskusija gubljenje vremena. Propaganda nije samo medij, već i deo kulture.

Nažalost, tokom rata smo shvatili da ruska kultura može biti i oružje, to može biti mreža Moskve za suprotstavljanje ruskim tenkovima u Ukrajini, oni su odbijali da izvode muziku Čajkovskog i ruskih kompozitora. Ruske muzičarke su sada ne-žene na svetskoj sceni. Nažalost, na Balkanu i Kosovu, uključujući i muzičke festivale na kojima se puštala ruska muzika, dolazio je čak i ruski pevač ukrajinskog porekla i na plakatima je pisalo Ukrajina. A u Estoniji je koncert ovog pevača ignorisan jer ljudi čitaju novine i ne veruju ruskoj propagandi.

Geopost: Kada mislite da će Ukrajina priznati nezavisnost Kosova?

Ovo pitanje često postavljaju moje kolege, prijatelji i stranci na Kosovu. Od prvog dana kada sam došla na program, skoro svi intervjui završavaju se ovim pitanjem. Iskreno odgovaram – ne znam. Mislim da je nepravedno da Ukrajina i Kosovo nemaju diplomatske odnose. Imamo sličnu istoriju, slične vrednosti, ali kada se naš rat završi pobedom, sigurna sam u to, pitanje priznavanja Kosova biće prva stvar koju Ukrajina treba da uradi posle pobede. Ukrajina treba da prizna Kosovo, Kosovo preduzima mnogo koraka za to, spremnost da prihvati izbeglice i jedinstveni program za doček novinara.

Kosovski biznismeni i građani šalju tone humanitarnog prtljaga u Ukrajinu da podrže Ukrajince. Ono što je Vjosa Osmani rekla, mi smo spremni da održavamo diplomatske odnose sa Ukrajinom i mislim da će ovo vreme doći posle pobede. Sada je Ukrajina puna krvi, sada ima pitanja koja treba odmah da se reše, ali i naš program daje podsticaj političarima da misle da Kosovo zaslužuje da bude priznato kao nezavisna država na najvišem diplomatskom nivou. /Geopost/