ljir Kula: Dupla igra Srbije talac evropske budućnosti regiona

Stručnjak za bezbednost u Albaniji Iljir Kula kaže da njegovoj zemlji ne preti opasnost od ruskog uticaja. U intervjuu za The Geopost, on to opravdava činjenicom da Albanija nema kulturne veze sa Rusijom, dok Albanci imaju potpuno drugačije etnokulturno poreklo od ruskog.

“Mogu da vam kažem da je Albanija najnemoguće mesto da se Rusi osećaju kao u svojoj kući. Nemamo ksenofobiju, samo nekompatibilnost“, kaže Kula.

Rusi, po njemu, su veliki narod i država, sa dugom istorijom i zemljom velikom kao 2 kontinenta, ali dodaje da su „veoma daleko od naše kulture i tradicije“.

Inicijativu „Otvoreni Balkan“ Kula naziva beskorisnom, a poslednji sastanak u Tirani ocenio je kao “lepu Božićnu proslavu”.

Kula ocenjuje da Zapad greši kada ostavlja druge zemlje Zapadnog Balkana da čekaju zbog duple igre Srbije.

“Poenta je u tome da je Evropa skoro potpuno zaustavila proširenje na Balkanu. Zemlje Balkana su ostale bez perspektive. Postoji neka vrsta želje Zapada da se ne izgubi Srbija u pravcu Rusije, ali je u međuvremenu uzela kao taoca evropsku budućnost drugih zemalja. Primeri su Albanija, Makedonija i Kosovo sa vizama“, kaže Kula u intervjuu za The Geopost.

Ceo intervju:

The Geopost: Mislite li da se strani uticaj u regionu povećava, posebno ruski?

Kula: Ruski uticaj i strani uticaj na Balkanu je nešto istorijsko. Balkan je oduvek bio zemlja između imperija. Shodno tome, uticaji su bili neizbežni. Od Rimskog carstva, preko Džingis-kana do Carstva Osmanlija … deo su naše zajedničke istorije.

The Geopost: Rusija koristi različite medije u zemljama regiona, posebno u Srbiji, Crnoj Gori i nekim srpskim medijima na Kosovu – kako bi propagandu, uglavnom sa lažnim i dezinformacionim vestima. Kako je situacija u Albaniji u tom pogledu? Ima li takvih medija?

Kula: Ima informacija i ima dezinformacija, kao što postoji i propaganda. To je normalno. Važno je zadržati profesionalizam, ali to nije uvek moguće. Zato je potrebno strpljenje i smirenost. Živimo u pluralizmu, a ne u diktaturi.

The Geopost: U oktobru ove godine četiri Rusa izgubilo je živote u Albaniji tokom odmora u hotelu u Ćeretu (Kavaja). Njihova smrt je još uvek misterija, dok su mediji nedavno objavili da nadležni organi nastavljaju istragu. Šta nam možete reći o ovom slučaju?

Kula: Mogu da vam kažem da je Ćeret (Kavaje) prelepo mesto na obali, selo naseljeno kosovskim Albancima od 1930. Kao takvo, svake godine ima turista tokom svih meseci i iz svih zemalja, uključujući i Rusiju. Slučaj će biti razjašnjen, postoji jedna formalna istraga i pokojnici će imati svoju pravu istinu. Ostalo ćemo ostaviti vremenu. Valja se saosećati sa njihovim rođacima i reći im da je Albanija zemlja koja dočekuje sve goste, uprkos ovoj nesreći.

The Geopost: Čini se da su ovog leta povećani zahtevi za kupovinu nekretnina od Rusa u Albaniji. Šta mislite zašto se ovo dešava?

Kula: Nadajmo se da ima pravih turista i stranaca, uključujući Ruse i Srbe koji žele da kupuju stanove i nekretnine jer to razvija privredu. Ali sumnjam da se to dešava, verujem, da se suočavamo sa hiperbolizacijom problema. Na kraju, mi u Albaniji imamo velike probleme sa imanjima i posedovanim listom. To neće biti tako lako rešiti ni strancima. Ako kupe stanove ili vile koje ostanu u Albaniji, one ne prelaze u Rusiju. Mogu vam reći da je Albanija najnemoguće mesto u kome se Rusi mogu osećati kao u njihovom domu. Nemamo ksenofobiju, samo nekompatibilnost. Rusi su veliki narod i država, sa dugom istorijom i površinom od 2 kontinenta, ali veoma daleko od naše kulture i tradicije.

The Geopost: Postoje upozorenja da ruska invazija Ukrajine i aneksija regiona u kojima dominiraju Rusi izazvale bi rat i na Balkanu. Povlačenje paralele sa Dodikovim upozorenjima o povlačenju Republike Srpske iz Federacije Bosne i Hercegovine, s jedne strane i naoružanje Srbije, da li mislite da je takav scenario moguć?

Kula: Mislim da bi trebalo da podelimo ruski problem u Ukrajini sa balkanskim problemom. Da objasnim: u Ukrajini oko 30% stanovništva su Rusi i to su susedne države. Imali su te probleme sa raspadom Sovjetskog Saveza i nastaviće to da imaju još mnogo, mnogo godina. To su komplikovani ekonomski problemi, politički i energetski. Mislim da bi strane trebalo da se vrate sporazumu iz Minska i spremnost Rusije da rasporedi nuklearno oružje u Belorusiji mora biti zaustavljeno, kao što Ukrajina treba da se zadovolji mogućim članstvom u EU. Proširenje  NATO-a u Ukrajini ne deluje moguće i realno, barem od samita Riga kada su se pridružile baltičke zemlje. Dok je na Balkanu pitanje drugačije, mi nemamo rusko stanovništvo na Balkanu i pravoslavno stanovništvo koje ima neku posebnu ljubav ili interesovanje za Rusiju i Aziju. Oni žele da idu ka Evropi. Stvar je u tome da je Evropa skoro potpuno prestala da se širi na Balkan i balkanske zemlje ostali su bez perspektive. Postoji neka vrsta želje da Zapad ne izgubi Srbiju od Rusije, ali je u međuvremenu uzela za taoca evropsku budućnost drugih zemalja. Primeri su Albanija, Makedonija i Kosovo sa vizama. Dakle, blokiranje procesa proširenja na Balkanu ugrožava sve druge zemlje, koje u uslovima dugotrajne ekonomske krize treba tražiti spas na drugom mestu.

Ne treba da za zamerimo Moskvi ili Ankari, već Briselu i Vašingtonu, gde je želja da se Srbija ne izgubi, zaslepila donosioce odluka za budućnost drugih naroda. Da je EU pristupila Bosna i Hercegovina danas verovatno ne bismo imali Dodika koji vidi drugačiju budućnost, ili u Crnoj Gori bismo imali drugačiju realnost.

The Geopost: Rusija ima manje ekonomsko prisustvo u regionu u poređenju sa EU. Kako uspeva da ima takav uticaj? Kako objašnjavate ovu asimetriju?

Kula: Ruski ekonomski uticaj je kvalitativan, a ne kvantitativan. Oni su vodeći proizvođači žitarica i energije. Shodno tome, njihov uticaj je značajan, ali u međuvremenu investicije iz EU i Zapada ne postoje. Šta da se kaže graditeljima Albanije, ne prodajte nekretnine Rusima? Ili turoperatorima, ne uzimaju turiste sa Istoka i Rusije, ili iz Srbije? To je nelogično. Neuspeh Berlinskog procesa i uvođenje u ćorsokak „Otvorenog Balkana“ čini Zapadni Balkan beznađe i ekonomski razvoj je ključ za ovo. Naše vlade ne mogu zaustaviti iseljavanje mladih, korupcija i briselska birokratija nudi nula posto perspektive. Situacija je složena i ne zaboravimo uticaj religioznog verovanja.

The Geopost: U nekim zemljama regiona postoje političari i političke snage koje uživaju otvoreno podrška Rusije. Ima li ih u Albaniji?

Kula: Odgovoriću na ovo pitanje šalom, koja odavno kruži kod nas. U vreme raskida sa Kinom, Enver Hodža je poslao lidere Laburističke partije da se razjasni osnov za razloge raskida sa Kinom. Kada je vođa otišao u bazu, ljudi su ga pozdravili govoreći: recite partiji da imamo problem da volimo Kinu, a da je ne volimo nam je lako. Ova šala se odnosi na odgovor na pitanje – ima li proruskih političara u Albaniji. Ne, jer Rusija uopšte nema uticaja na kulturu i naš mentalitet. Ali, to ne bi trebalo da utiče na to da EU postane rep želje Srbije, za koju se ne zna da li će na Istok ili Zapad.

The Geopost: Kako ste videli susret predsednika Srbije Aleksandra Vučića sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom uoči izbora u Srbiji?

Kula: Vučić i Putin imaju pravo da se sastanu pre i posle izbora. Problem je što ova dvostruka igra Srbije drži evropsku budućnost kao taoca regiona.

The Geopost: Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i predsednik Severne Makedonije Zoran Zaev bili su juče u Tirani na sledećem sastanku u okviru regionalne inicijative „Otvoreni Balkan“. Kakvo je Vaše mišljenje o ovoj inicijativi i uopšte o sastanku u Tirani posebno?

Kula: Sastanak u Tirani je izgledao kao lepa božićna proslava, posebno sa ribom u Elbasanu. Za ostalo „Otvoreni Balkan“ je jalov i bezvredni projekat. U nedostatku proširenja EU pokušaj je principa „neka se nešto kreće da stvari ostaju na mestu”. U stvari, one se vraćaju, kao i svaki drugi projekat ili želja Srbije da stvori ekonomsku zonu koja liči na Jugoslaviju.. Ipak, da vidimo da li će uspeti da sprovedu bilo šta od onih stvari koje pišu. Do sada smo videli izjave, ručkove i večere i pomalo turizma.