Ekskluzivni intervju za Geopost sa premijerom Republike Kosovo g. Albinom Kurtijem:
TheGeopost: Gospodine premijeru, hvala vam puno na ovom intervjuu za Geopost. Ruska agresija u Ukrajini počela je pre godinu dana, koliko se balkanski mozaik promenio od početka ove agresije i odraza ovog rata na Balkanu?
KURTI: Hvala vam na prilici da se obratim vašim gledaocima i dobrodošli u Vladu.
Šest zemalja Zapadnog Balkana još uvek nisu integrisane u Evropsku uniju, a sve su stavljene pred najvažniji ispit, upravo 24. februara prošle godine kada je došlo do ruske agresije i neopravdane invazije Ukrajine. U ovom testu se jasno videlo da su 4 zemlje jasno protiv Ruske Federacije i za oslobodilački rat Ukrajine, čija je pobeda drugo ime za mir tamo, Albanija, Severna Makedonija, Kosovo i Crna Gora, dok Srbija nije uvela sankcije, odnosno ne osuđuje agresiju, a to je bilo uslovljeno i Bosni i Hercegovini, jer sa Republikom Srpskom ima pravo veta i praktično kontroliše spoljnu politiku, iako Bošnjaci i Hrvati žele da uvedu sankcije Ruskoj Federaciji, upravo Srpska republika, koja je genocidna kreatura, je tako nešto onemogućila.
Nije iznenađujuće, jer dok Kremlj ima za cilj da ostvari ruski svet ili „Ruski mir“, Srbija, Beograd ima za cilj da ostvari srpski svet, što je drugi naziv, eufemizam za veliku Srbiju.
U 20. veku Jugoslavija je stvorena kao platforma Velike Srbije, a krajem 20. veka Jugoslavija je uništena kao platforma Velike Srbije. Uništenje Jugoslavije i SSSR-a, iako nisu bili slični po karakteru, jer ono SSSR-a je uglavnom urađeno mirno, za razliku od Jugoslavije, posledice i rezultati su veoma slični, tu imamo Rusku Federaciju sa satelitskim državama oko odnosno pseudo-države, postoji Belorusija, postoji Krim i Donbas, postoji Transn-Dnjestar u Moldaviji, tu su Južna Osetija i Abhazija i tako dalje. Slično i ovde u našem regionu, uništenje Jugoslavije dovelo je Srbiju u centar sa svojim pipcima, Republiku Srpsku u Bosni, prosrpske stranke u Crnoj Gori, posebno Demokratski front, nelegalne paralelne strukture na severu Kosova i svuda Srpsku pravoslavnu crkvu sa značajnim uticajem u Severnoj Makedoniji. Tako je raspad Sovjetskog Saveza proizveo veliku hobotnicu sa centrom na Rusku Federaciju, dok je uništenje Jugoslavije proizvelo malu hobotnicu, pošto ima polovinu pipaka i manja je od matične hobotnice. I ta istina, koja je istorijska i kulturna, došla je do izražaja kao nikada do sada, upravo posle ruske invazije i vojne agresije na Ukrajinu, tako da nije da smo nešto novo shvatili ili naučili, već́ ono što je bilo postalo je poznato svima.
TheGeopost: Gospodine premijeru, svi su mislili da će Srbija posle ruske agresije u Ukrajini i ovog rata koji traje, svi misliti da će se pozicionirati u korist Zapada, odnosno okrenuti leđa Rusiji. Gde je Srbija danas, da li će se to desiti?
KURTI: Dobro se sećam meseca marta prošle godine kada je nama na Kosovu rečeno, molim vas, poštedite Srbiju, Beograd, predsednika od retorike oštrih kritika, jer posle 3. aprila, kada će biti izbori u Srbiji, oni promeniće svoju orijentaciju i potpuno će se usmeriti ka zapadu. Nije se desilo to, pa moramo da izvučemo pouke, nisu se ostvarila očekivanja koja su postojala za aktuelnog predsednika sa zapada, ko bi pomislio kada je vojna invazija Rusije na Ukrajinu počela da će nakon godinu i četiri meseca Srbija i dalje ostati jedina zemlja u Evropi koja ne uvodi sankcije Rusiji, naprotiv, prošle godine, u septembru na marginama samita Ujedinjenih nacija, tadašnji ministar spoljnih poslova Srbije Selaković i ruski Lavrov potpisali su sporazum o koordinaciji u spoljnoj politici.
Dakle, kada je kao i svake godine krajem septembra održana Generalna skupština Ujedinjenih nacija, iskoristili su američku teritoriju za dogovor o koordinaciji Beograda i Moskve. Ne samo da je nisu sankcionisali, već́ su naprotiv uradili ovo. I da ne zaboravimo da je iz Srbije postojao još jedan veoma negativan element, a to je krajem prošle godine imenovanje Aleksandra Vulina, najproruskog čoveka na političkoj sceni Srbije, za šefa srpske obaveštajne službe i tajne službe BiA.
Dakle, on koji je nekada bio potpredsednik stranke „JUL“, koju je vodila Miloševićeva supruga Mira Marković, danas vodi tajnu službu i hvaljen je da je izumitelj pojma „Srpski svet“, tj. , sporazum sa Kremljom o politici spoljnih poslova u Njujorku u septembru i potom u decembru, imenovanje i rukovodstvo srpske BIA od strane Aleksandra Vulina, su jasno pokazali da Srbija ne samo da ne menja pravac, već́ naprotiv intenzivira svoju aktivnost i funkcioniše u starom pravcu gde Rusku Federaciju smatraju svojim saveznikom i glavnim partnerom.
Thegeopost: Sa ovom proruskom Srbijom, gde je Kosovo sa hibridnim ratom koji se dešava, da li postoji regionalna koordinacija i kolika bi trebalo da bude regionalna koordinacija da bi se suprotstavili ovom hibridnom ratu?
KURTI: Poslednjih godina, kako u medijima, tako i u politici, ali i u akademskom svetu, bilo je dosta diskusija o hibridnom ratu, misleći da je hibridni rat zamena za rat, ali je ruska invazija na Ukrajinu pokazala da hibridni rat nije zamena za rat, to je pripremna faza za rat i od nas zavisi koliko ćemo uspešno da se suočimo sa hibridnim ratom da rata ne bude.
Danas, u regionu Balkana, sedište Sputnjika je u Beogradu. Od aprila 2012. godine u Nišu postoji takozvani „Ruski humanitarni centar“ sa desetinama agenata i špijuna koji su upravo nosioci ovog hibridnog rata.
Dakle, hibridni rat na Zapadnom Balkanu ima svoj centar, a to je Srbija, a to su Beograd i Niš. Sada se taj ruski humanitarni centar u Nišu ne zatvara, i uprkos pozivima sa Zapada, nastavlja da bude sve aktivniji, s druge strane, ruski ambasador u Beogradu Aleksandar Bocan Harčenko organizuje nedeljne prijeme za studente u Beogradu, za intelektualce, za novinare i na taj način ih ispunjava ruskim narativom o geopolitici, o istoriji i tako dalje, jer hibridni rat nije samo o lažnim vestima, nego o lažnoj istoriji, pa žele da ga učine revizija istorije u kom slučaju oni tumače prošlost na poseban način, jer lažne vesti prolaze, ali su lažni narativi o narodnim istorijama ratova i mira veoma problematični jer su poput istorijskih knjiga koje uče nove generacije i na ovaj način ih pripremiti za nove ratove.
Mi na Kosovu smo u bliskoj komunikaciji i saradnji sa našim zapadnim partnerima, sa Sjedinjenim Američkim Državama, sa Evropskom unijom, Velikom Britanijom, posebno sa NATO-om, NATO je platforma sa kojom uglavnom sarađujemo, saglasni smo da se bavimo hibridnim ratovanjem. Ali hibridni rat pokreće Srbija jer je Srbija sa Rusijom, pa hibridni rat nije slučajno što ga pokreće država koja je GASPROM-u dala 56% svoje naftne industrije, 51% akcija u gasnom basenu Banatski Dvor u Vojvodini, koji je najveći u Jugoistočnoj Evropi, dao je takođe GASPROM-u, trasirao mu put i ima svoje reprezentativne centrale Lukoil, Rosatom, Roskosmos, VTB banka, Sberbanka i tako dalje, a da ne zaboravimo zajedničke vojne vežbe. 2012. između Srbije i Rusije bilo je samo 2, dok ih je 2021. bilo 104. Od 2 do 104 za manje od jedne decenije. Reći ću vam, ovo što se danas dogodilo, pripremalo se godinama i sada moramo biti veoma oprezni, veoma oprezni, u isto vreme veoma ujedinjeni i jaki. Moramo da govorimo jasno i odlučno, moramo delovati da budemo aktivni jer svaku toleranciju, bilo kakvu velikodušnost sa naše strane videće severoistočne autokrate, severoistok naše zemlje je Srbija, naša susedna država koja nas ne priznaje, severoistok evropskog kontinenta, Evropske unije je Rusija, koja se takođe bori protiv Evropske unije, pa postoji sličnost između odnosa Kosova i Srbije i Evropske unije i Ruske Federacije. Dakle, to su razlozi zašto hibridni rat vodi poreklo u Srbiji, a ja bih ovom prilikom istakao i istorijski aspekt, pošto je 1999. godine, kada smo oslobođeni, 9. juna, potpisan Kumanovski sporazum, gde je Srpski general Svetozar Marjanović potpisao kapitulaciju pred britanskim generalom Majklom Džeksonom, a 10. juna je Rezolucija 1244, 12. juna NATO trupe su morale da dođu na Kosovo, 20. juna trebao je da ode poslednji srpski vojnik. Ali 11. juna uveče, mladi ruski oficir Junuz Bekijevkurev, koji je došao iz Severne Osetije i učestvovao u ratovima u Južnoj Osetiji ili Aziji, kasnije će učestvovati u Čečeniji, to je on koji dovodi 206 ruskih vojnika iz Bosne i Hercegovina, sa 30 oklopnih vozila, preko trga „Majka Tereza“ ovde u Prištini i idu na prištinski aerodrom da stignu pre nego što NATO uđe i odatle je skoro došlo do sukoba između britanskih NATO trupa na jednoj strani i ruskih trupa pod vođstvom Januza Bekijevkureva sa druge strane gde je postignut kompromis da Rusija neće imati operativno područje na Kosovu kao što je recimo imala Nemačka sa sedištem u Prizrenu, Italija sa sedištem u Peći, Sjedinjene Države u Uroševcu i Gnjilanu, u Prištini Velika Britanija i u Mitrovici Francuska, pa kako su ove zemlje imale operativna područja koja su ih pokrivala, Rusija se povukla, nije imala svoj, ali broj njenih vojnika se povećao na 650. 2003. god. tokom albanskih protesta proterani su i poslednji ruski vojnici. Zašto sam pomenuo ovaj slučaj, pomenuo sam ovaj slučaj jer dva meseca kasnije Putin dolazi na vlast u Moskvi, avgusta 1999. 17. juna 2001. bio sam u zatvoru, na Ćupriji, u Srbiji, kada sam video da je Putin posetio Međunarodni Aerodrom Prištine i dočekao ruske vojnike i nedavno, 8. decembra 2021. godine, što je dva i po meseca pre ruske invazije na Ukrajinu, Junuz Bekijevkurev je postavljen za broja dva u ruskoj vojsci. Sergej Šojgu, ministar odbrane, odgovoran za strategiju, dok je Junuz Bekijevkurev drugi za operaciju. Dakle, Putin je opsednut Kosovom, a ima mnogo veze sa 1999. i NATO intervencijom. Izuzetno je ogorčen što je Kosovo primer uspeha NATO intervencije, izgradnje demokratske države i ekonomskog razvoja, dok je veoma srećan što zapadna intervencija u Avganistanu i Iraku nije bila tako uspešna. I ovde Kosovo pravi veliki kontrast, pa bi voleo da Kosovo propadne kao Irak i Avganistan. Međutim, Kosovo je nezavisna država, suverena, sve moćnija koja se ne povlači i ne potčinjava Srbiji kao klijentskom režimu Moskve i Kremlja.
Gospodine premijeru, vratimo se svakodnevnim dešavanjima na severu, ekipa Geoposta je identifikovala natpise, simbole Z u policijskim i automobilima KFOR-a, juče smo imali priliku da novinari Raša Tudej Balkans budu prisutni i na sever, da neki mediji su predstavili i neke članove Vagnerove grupe. S druge strane, Kfor, komandant Kfora negira prisustvo Vagnera na severu Kosova. Šta je zvanični deo svega ovoga?
KURTI: Jasno mi je da je Rusija zainteresovana za destabilizaciju Balkana i za to koristi Srbiju. Ali, s druge strane, Srbija je spremna i da stalno maltretira svoje susede, nekad Bosnu i Hercegovinu, nekad Crnu Goru, a nekad Kosovo, jer samo tako može da izbegne pažnju unutrašnje krize koju ima, jer nijedan narod ne može dugo da ostane bez slobode. Građani u Srbiji nisu slobodni jer Srbija nije demokratska zemlja, čak i Freedom House kaže da je hibridni režim. Po mom mišljenju, to je čista autokratija, dakle kriza u kojoj se autokratija nalazi, jer narodi i građani žele da budu slobodni, naravno da će to moći da se ublaži stvaranjem problema u komšiluku. Sada, činjenica da kaže da će da izazove probleme, ne bi trebalo da puštamo pes samo da ne izazivaju probleme. Ako žele da prave probleme, moramo se odupreti njihovoj tendenciji, ali ne i pod uslovom da se pokorimo. U tom pogledu, nema sumnje da su i Noćni vukovi i Vagneri bili u regionu Balkana, oni su u Srbiji i imamo podatke da su bili na severu Kosova tokom decembra meseca i sada takođe prikupljamo podatke o njihovom eventualnom uticaju u napadima 26. i 29. maja na našu policiju, NATO vojnike i novinare. Uglavnom se radi o ljudima koji, ne samo da su zločinci koji su počinili zločine, već otvoreno kažu da bi ponovo počinili zločine. Naime, jedan od slogana koji je skandiran 26. maja bio je „Ubij, ubij“. To nisu mirni protesti, paljenje policijskih automobila, povici “Ubij, ubij” sa bandama dirigovanim iz Beograda koje odatle plaćaju i dobijaju direktive, to su sve drugo samo ne mirni protesti. Dakle, ti ljudi, ovi ekstremisti, njih 5 je u zatvoru, dok smo i njih 13 sa sigurnošću identifikovali da su to ljudi u kojima Kremlj vidi svoju šansu. Pošto je reč o ideologiji srpske nacionalšovinističke ekstremne desnice, koja se klanja i Miloševiću i Putinu. Dakle, ovo obožavanje Miloševića i Putina kao ideologije, kao ličnosti njihove ideologije, je naravno veoma primamljivo za genocidne terorističke paravojne žene poput Vagnerovog dela. Ono što smo videli u Zvečanu, to je neka vrsta fašističke milicije u kojoj su bili i Srbi, koji su policajci u Srbiji i došli su da prave nered na Kosovu. U ovim nasilnim neredima postoje tri kategorije građana, prva kategorija je civilna odbrana, u kojoj su i policajci iz Srbije, elementi ruske žandarmerije, koji su navijači Rusije i tako dalje. Druga kategorija su radnici javne uprave koji su prinuđeni da idu na takozvane proteste jer u suprotnom ostaju bez posla. Treća kategorija su radnici u privatnim firmama nekih od švercera, glavnih kriminalaca poput Milana Radojčića i Zvonka Veselinovića, koji prinuđeni su da izađu na trg ispred opštine i budu nasilni, dok im je na radnom mestu u privatnoj firmi ovih multimilionerskih kriminalaca rečeno da su uzeli slobodne dane. Ovo su tri glavne kategorije. Može de desiti i da neki građanin dođe kao pojedinac, ali to je zanemarljiva manjina. Ove tri kategorije prave te nerede i prave te nerede jer vide da je Kosovo država, da Kosovo ima profesionalnu policiju, da smo mi demokratska zemlja koja se razvija, a oni hoće podelu Kosova, oni žele rascepanje Kosova, to im je jasna namera, teritorijalna razmena je naziv za podelu Kosova, što bi takođe privuklo neke Albance da se pridruže. Oni od ovog propalog projekta nisu odustali u formi ideje. Ali ova ideja, da dođe do izražaja, može se ostvariti samo nasiljem. Nekada je mogla da se izrazi kroz razgovore, za teritorijalnu razmenu i podelu Kosova. Danas se ova ideja može izraziti samo nasiljem i mi to vidimo i moramo to odbiti i za to nam je potrebna pomoć́ naših međunarodnih partnera i prijatelja Sjedinjenih Američkih Država, Evropske unije, NATO-a, Kraljevine Ujedinjenih nacija itd. Znamo kako to da uradimo, bićemo uspešni i veoma sam optimista po tom pitanju, ali moramo biti zajedno, jaki, nepokolebivi jer situacija nikada nije bila jasnija, jer ništa više nije potrebno samo vladavina prava i ustavnost na oko 1/6 teritorije Kosova koja je iznad reke Ibar.
Geopost: Premijeru, za kraj da se zaustavimo na Evropskoj uniji, Sjedinjenim Američkim Državama ovde. Verovatno su građani Kosova ovih dana videli neslaganje sa njima. Kosovo je proevropska i proamerička država. Da li premijer Kosova garantuje građanima da će se ti odnosi razvijati na najbolji način?
KURTI: U stalnoj sam komunikaciji sa ambasadorima Kvint-e na Kosovu i naravno od kada je priznat izborni proces koji smo odlagali za četiri meseca u četiri opštine na severu, od kada je priznat rezultat, kada se priznala zakletva, mi nismo imali drugog izbora osim da gradonačelnici počnu da rade u svojim mestima. Ako bi gradonačelnici počeli da rade u privatnim kućama, to bi bilo pojačanje nelegalnih paralelnih struktura. Ne možemo praviti paralelne strukture paralelnim strukturama. Tako da smo bili u teškoj situaciji, u kojoj nismo imali idealno rešenje, ali ipak mislim da smo dobro prošli i veoma smo zahvalni za svu pomoć i podršku koju su nam dali i daju. Nekada može postojati neka razlika u pristupu, ponekad može postojati neka razlika u taktičkim elementima, recimo, operacija koje sprovodimo, ali u smislu vrednosti, ciljeva, interesa, uverenja, vizija, nemamo apsolutno nikakve razlike sa Sjedinjenim Američkim Državama i Evropskom unijom.