Kina teži da proširi svoj ekonomski i akademski uticaj na Balkan

“Godinu dana nakon ruske invazije na Ukrajinu, Ukrajina je u stanju da se bolje brani, zahvaljujući i doprinosu vojne pomoći Zapada“, naglašava dr. Rumena Filipova, predsednica Instituta „Global analitika”.

U intervjuu za Geopost, ona govori o međunarodnoj konferenciji koja je održana u Sofiji 19. maja, na kojoj su vodeći međunarodni stručnjaci iz cele Evrope i Amerike razgovarali da započnu međuregionalni dijalog o tome kako se najbolje suprotstaviti uticaju Rusije i Kinezi u centralnoj i istočnoj Evropi.

Što se tiče ruskog i kineskog uticaja u centralnoj i istočnoj Evropi, ona je rekla da oni imaju dosta zajedničkog, ali i svoje razlike, o kojima treba voditi računa. Kao zajednički uticaj dr. Rumena Filipova vidi diplomatski, dezinformacioni i politički uticaj, dok kao novi uticaj Kine vidi na ekonomskom i akademskom nivou.

Ceo intervju:

TheGeopost: Kakav je vaš komentar godinu dana nakon ruske agresije u Ukrajini?

Već je prošlo više od godinu dana i ono što možemo reći o najnovijim dešavanjima je da je više od godinu dana nakon početka ruske invazije na Ukrajinu, ona je još sposobnija da se brani, naravno uz vitalni doprinos vojne pomoći Zapada, a ovde je važno pomenuti sistem „Patriot” koji je u stanju da izbegne napade ruskih raketa, jer je Rusija, kako se sećate, na početku rata totalno dominirala vazdušnim prostorom Ukrajine.

I sada vidimo da se Ukrajina može odbraniti od ruskih napada, što može pružiti veći osećaj sigurnosti i normalnosti za budućnost. Takođe može započeti proces rekonstrukcije, osećajući se sigurnijim uz najbolju zaštitu.

Još jedna dobra vest koja stiže sa nedavno održanog Samita G7 je dogovor za snabdevanje borbenih aviona F-16 Ukrajini, što je još jedna važna komponenta u odbrani ukrajinskog vazdušnog prostora.

Dakle, možemo reći da je godinu dana kasnije Ukrajina u boljoj poziciji.

TheGeopost: Nedavno ste organizovali konferenciju u Sofiji, Bugarska, možete li nam reći kako vidite ruski i kineski uticaj na Balkanu?

Da, zaista, održali smo međunarodnu konferenciju 19. maja ovde u Sofiji, pod nazivom Centralna i Istočna Evropa na liniji fronta; Formiranje zajedničkih rešenja za strani autoritarno-državni uticaj i doveli smo ovde u Bugarsku vodeće međunarodne stručnjake iz cele Evrope i Amerike da započnemo međuregionalni dijalog o tome kako se najbolje suprotstaviti ruskom i kineskom uticaju u Centralnoj i Istočnoj Evropi.

Pre svega, imali smo za cilj da razmenimo poglede na istorijski nasleđene i savremene izazove ruskog i kineskog uticaja, posebno dezinformacije u tri glavna podregiona Evrope, a posebno u Centralnoj i Istočnoj Evropi, baltičkim zemljama i državama centralnog regiona i Jugoistočne Evrope.

Naš drugi glavni cilj bio je fokusiran na identifikaciju najboljih praksi, ali i preostalih nedostataka u pogledu suprotstavljanja uticaju ruskih i kineskih medija u regionu i na kraju, ali ne i najmanje važno, takođe smo izneli predloge i konkretne inicijative za kooperativno rukovanje aktivnostima uticaja Pekinga i Moskve u centralnoj i istočnoj Evropi.

Zato bih zaista želela da podvučem važnost postojanja međunarodne mreže za saradnju stručnjaka i istraživačkih centara iz celog regiona koji zajedno mogu da pruže rešenja i da se bave ruskim uticajem i kineskim, što se može desiti na nekoliko načina, uključujući razmenu informacija, najbolje prakse u nivo civilnog društva i vlade koji sprovode zajedničke inicijative zastupanja i podstiču bliži dijalog između stručnjaka, ali i kreatora politike zainteresovanih za suočavanje sa ruskim i kineskim uticajem u regionu.

TheGeopost: Na koje zemlje najviše utiče Rusija, a na koje Kina?

Ovo je veoma interesantno pitanje, jer je to nešto na šta smo se dosta fokusirali tokom konferencije. S jedne strane, videli smo da postoji značajan stepen međusobne povezanosti, pa čak i koordinacije ruskih i kineskih diplomatskih aktivnosti i kampanja dezinformacija, ali su i mnogi naši panelisti pozvali da takođe vodimo računa o razlikama između operacija ruskog i kineskog uticaja, pa smo dosta pažnje posvetili činjenici da je, naravno, Rusija istorijski bila glavni agresivni akter u Centralnoj i Istočnoj Evropi, koja se mešala u unutrašnju politiku, ali i u međunarodne odnose zemalja u ovom delu Evrope. Dok je Kina ovde mnogo mlađi akter i izvršila je uticaj posebno u ekonomijama zemalja Centralne i Istočne Evrope.

Dakle, te razlike u poreklu ruskog i kineskog uticaja znače da moramo biti pažljivi i na specifične mete kampanja dezinformisanja Pekinga i Moskve.

Fokusirali smo se na baltičke zemlje i tamošnje ciljne grupe ruskih i kineskih dezinformacija i videli smo da Moskva teži da cilja na zajednice koje govore ruski, kao i na socijalno i ekonomski ugrožene grupe, što je, naravno, trend koji se odnosi ne samo na Baltičke zemlje, ali i ostatak Centralne i Istočne Evrope, dok Kina teži da cilja poslovne zajednice, ali i akademske zajednice.

Važno je podvući da je ovo deo ukupne kineske strategije za stvaranje značajnog otiska u akademskim institucijama Centralne i Istočne Evrope, kao iu ekonomijama i poslovnim zajednicama.

Zato bih želela da ovde istaknem odgovore na kineski uticaj, a posebno smo razgovarali o litvanskom primeru, koji je svakako primer koji govori o celoj Evropi, ali rekao bih i svetu kako se jedna zemlja može suočiti sa ekonomskom situacijom, tokom prakse Pekinga koja je usledila posle 2021. godine kada je Litvanija odlučila da uspostavi kancelariju za vezu sa Tajvanom, što znači de facto ambasadu, što je dovelo do ekonomske odmazde Kine, blokiranja bilateralne trgovine i uvođenja sekundarnih sankcija. Ovde smo istakli značaj ekonomskog partnerstva u okviru evroatlantske zajednice, jer su se umešale SAD i Tajvan i pružile značajnu ekonomsku podršku Litvaniji gde je EU tužila i Kinu i STO zbog diskriminatorne trgovinske prakse, pa je što se tiče odgovora važno je imati stratešku saradnju među istomišljeničkim državama u evroatlantskoj zajednici kako bi se izbegle neke od negativnih posledica kineskog ekonomskog zaoštravanja./The Geopost