Katerina Šimkevič: Vučić i Fico održavaju Putinov uticaj (1 Deo)

U balkanskim zemljama, široko rasprostranjena mreža kremaljskih agenata deluje pod maskom naučnika, javnih organizacija i naučnih institucija koje šire narativ o „Ruskom svetu“.

Istovremeno, Ukrajina ima jedinstveno iskustvo u borbi protiv dezinformacija i propagande, što može biti korisno za demokratske zemlje u uslovima hibridnog rata.

Ovo je izjavila Katerina Šimkevič, kandidat istorijskih nauka, vanredni profesor Katedre za pravo i javnu upravu Zaporoškog instituta za ekonomiju i informacione tehnologije i osnivač javne organizacije „Analitički centar za balkanske studije“, u ekskluzivnom intervjuu za The Geopost.

Ceo intervju (1 Deo):

The Geopost: Povod za naš razgovor bila je vest o prvoj godišnjici objavljivanja časopisa „Mist. Ukrajina-Balkan“, objavljenog uz podršku javne organizacije „Analitički centar za balkanske studije“. Ovo je prilika da se razmisli ne samo o trenutnom stanju odnosa između Ukrajine i zemalja Balkanskog poluostrva, već i o ukrajinskim balkanskim studijama uopšte. Dakle, prvo pitanje za vas je: Kako danas izgledaju ukrajinske balkanske studije?

Šimkevič: Veoma dobro ime, ali nažalost, po mom mišljenju, takav koncept ne postoji. Možda se moje kolege koje rade na ovom regionu neće složiti sa mnom, ali ne postoji koncept ukrajinskih balkanskih studija. Postoje pojedinačne studije o Balkanu, ali su uglavnom posvećene Bugarskoj, a ponekad i zemljama bivše Jugoslavije. I nema ničeg tako sveobuhvatnog i temeljnog u vezi sa svim zemljama koje čine Balkansko poluostrvo. Imamo dugogodišnje istorijske odnose sa Bugarskom. Shodno tome, postoji jak sloj Bugara (barem pre početka velikog rata).

Mogala bih da navedem nekoliko centara gde su se razvile bugarske studije u našoj zemlji. To su Odesa, Harkov, Zaporožje, gde živi većina Bugara. Ono što ima veze sa Grcima se malo razvilo: to je Mariupoljski državni univerzitet, koji je sada premešten u Kijev, i Odesa. Neki su proučavali Grke u drugim gradovima, ali se ne može reći da je to sveobuhvatan pravac.

Situacija je komplikovanija sa drugim zemljama. Černovci imaju određene razvojne tokove u Rumuniji – to se objašnjava blizinom i raznim prekograničnim vezama. Svi istražuju zemlje bivše Jugoslavije jer je to relevantno i važno od 2014. godine.

Ljudi vide da ove teme odgovaraju našem poreklu i počinju da prave neke paralele, što nije uvek tačno. Postoje čak i odbranjene disertacije, ako govorimo o naučnom, akademskom nivou. Neki od njih su već bili branjeni početkom 1990-ih. Kada sam pisala svoju disertaciju, pokušala sam da vidim šta već postoji u ovoj oblasti.

Većina istraživanja je posvećena Jugoslaviji, postoje jedna ili dve disertacije o Makedoniji. Izgleda da je postojala disertacija o Srbiji, dosta o Hrvatskoj i Sloveniji. Nažalost, sve je ovo samo fragmentarno. Više puta ističemo da se ovaj pravac mora proširiti. Ali region Zapadnog Balkana je uglavnom ugrađen u širi kontekst jugoistočne Evrope. Shodno tome, ne razmatra se odvojeno.

Nedostaje stručnjaka koji mogu da spoje jezičke veštine sa dubokim razumevanjem kulture, osobenosti mentaliteta, lingvistike i istorije. Takođe, praktično nemamo stručnjaka za međunarodne regionalne odnose koji su specijalizovani za ovaj region — a on predstavlja minijaturnu geopolitičku „balkansku šahovsku tablu“. Uključeno je mnogo aktera: SAD, EU, Kina, Rusija, čak i Ukrajina, koja, uzgred budi rečeno, već počinje aktivno da zastupa svoj stav.

Zašto ne obučavaju stručnjake? Zato što na univerzitetima dominiraju kursevi koji sebe nazivaju ili evropske ili jugoistočnoevropske studije. Studenti vrlo malo znaju o činjenici da su Crna Gora i Hrvatska, na primer, netipične pomorske zemlje. Postoje zemlje koje su prijateljske sa Ukrajinom: Albanija, Kosovo, Severna Makedonija. I odmah se javljaju određene paralele.

Svi znaju za Kosovo. Ko nije pokušavao da krajnje nerazumno od 2014. da uporedi Krim i Kosovo! Ali to je uglavnom novinarstvo. Na nivou naučnog i akademskog pristupa, da bismo mogli da govorimo o univerzitetskim kursevima ili posebnom smeru, kao što su balkanistika, – nažalost, još uvek nemamo ništa slično. Ovo je moje lično gledište, koje može biti veoma direktno. Ali još uvek nema interesovanja za ovaj region kakvo bismo želeli. To je specifično i obično zavisi od situacije.

The Geopost: Istovremeno, Ukrajina bi trebalo da bude zainteresovana da se suprotstavi naletima ruske propagande na Balkanu. Imamo li ikakve realne opcije za ovo?

Šimkevič: Mislim da u medijskoj oblasti vi bolje znate od mene koji se mehanizmi mogu razviti i kako im se suprotstaviti, s obzirom na to da Russia Today emituje program ne samo u Srbiji. Takođe emituju program u delu Kosova gde severne opštine nisu pod kontrolom centralnih vlasti. Ovo je Crna Gora, i Banja Luka sa Republikom Srpskom kao delom Bosne i Hercegovine. Čudno, ovo je čak i deo Severne Makedonije. Oni (kremljovski propagandisti – prim. urednika) nisu prisutni samo na Jutjubu. Prošle godine su pokrenuli satelitsku televiziju i aktivno promovišu Telegram kanale.

Ono što mi se sviđa kod Ukrajine je to što smo prešli sa jednostavne provere činjenica na razvoj mehanizama za borbu protiv dezinformacija i propagande. Ovo je iskustvo na koje treba da budemo ponosni i da o njemu ne ćutimo. Jer u većini balkanskih zemalja sve se svodi na proveru činjenica. Slovenija, Hrvatska, Rumunija i Bugarska su veoma ponosne na svoje aktivno suprotstavljanje ruskoj propagandi. Ali i ovde je samo pitanje provere činjenica. Naravno, tamo postoji mnogo različitih regionalnih mreža, a zemlje Zapadnog Balkana su posebno ujedinjene u takvim mrežama za proveru činjenica. Evropska unija je osnovala sopstvene medijske centre za borbu protiv propagande u Sloveniji, Hrvatskoj, Rumuniji i Bugarskoj, zemljama Zapadnog Balkana, ali to je nivo provere činjenica. Šta je provera činjenica? Uzimamo činjenicu i objašnjavamo zašto nije tačna. I onda?

Ali Ukrajina, tokom proteklih 10-11 godina, kada je počela agresija protiv nas i kada se hibridno ratovanje intenziviralo, već ima ove kontramere, i trebalo bi da ih podelimo sa našim kolegama.

The Geopost: Rezultat ove situacije bili su rezultati izbora u zemljama Balkanskog poluostrva.

Šimkevič: Da, posebno one koje je Rumunija ponovo pokazala. Decembarski izbori u Rumuniji dokazali su da provera činjenica mora biti zamenjena aktivnim mehanizmima za borbu protiv propagande i dezinformacija, barem na nivou TikToka. Ali Rumuni nisu izvukli nikakve čvrste zaključke. U principu, ovo se odnosi i na ukrajinske stručnjake koji preuzimaju ovaj zadatak. Rusija sve ovo provocira. Svaka zemlja ima unutrašnje probleme. Rusija ih ne izmišlja, ona ih katalizuje. Isti problemi koji su postojali u Rumuniji u decembru 2024. postojaće i u maju 2025. Ovo je ekonomska situacija kojom su ljudi nezadovoljni. To je korupcija, stalni prenos vlasti sa jedne stranke na drugu, što znači da nema promena. Ljudi žive u nadi da će se nešto promeniti, ali promene nema.

Kao rezultat toga, pobedio je proruski kandidat, sada vidimo pobedu drugog. Pa, šta se promenilo? Proevropski kandidati su jednostavno dobili nekoliko glasova više. Da, biće drugi krug. Ali postoji opasnost da ovaj kandidat dođe na vlast. To pokazuje da se unutrašnji problemi ne rešavaju. I Rusija je promenila taktiku – sada ih manje otvoreno podstiče. Upravo ste me to pitali o mehanizmima za borbu protiv propagande, a Ukrajina može da ih demonstrira. U Rumuniji, na primer, postoje ruski centri na univerzitetima: Ruski centar, Ruski dom. Zašto oni još uvek postoje? Pa, zatvori ga! Reč je o sporazumu o kulturnoj, naučnoj i tehničkoj saradnji. Dovoljno je prekinuti ovu saradnju, jer je dokazati da se takve institucije bave propagandom veoma jednostavno: otvorite veb stranicu i pogledajte kakve događaje održavaju. U Rumuniji nema velike ruske etničke dijaspore, tako da ne govorimo o ugnjetavanju prava Rusa. Naravno, Moskva će stvari videti drugačije.

Možete pratiti sve. To nije nadležnost Evropske unije. Institucije poput Ruskog centra, Ruskog doma i Ruskih kabineta trebalo bi da zatvaraju samo nacionalne vlade. Ovo je prvi niski nivo, ali moraju biti zatvoreni. Zagreb ih je zatvorio. U Ljubljani su zatvoreni, ali nastavljaju da rade u Mariboru. Postoje u Bugarskoj, Grčkoj, a da ne pominjemo Srbiju. To su plodna tla za špijunažu i širenje propagande protiv kojih se mora boriti. Ovo je ogroman zadatak.

Na primer, ukrajinski naučnici i nastavnici mogu razmeniti ideje o tome kako raditi sa istorijskim temama. Uoči 9. maja, ovaj aparat „opsesije pobedom“ može se primetiti u skoro svim balkanskim zemljama. I ne samo tamo. Oživljavanje „besmrtnog puka“ u Vašingtonu je neka vrsta besmislice!

Nacionalni istoričari umanjuju dostignuća sopstvenih trupa, sopstvene vojske, u Drugom svetskom ratu. To možemo videti na primeru zemalja bivše Jugoslavije, gde se fokus pomerio. Doprinos partizana Josipa Broza Tita je umanjen: oni su sami oslobodili praktično celu Jugoslaviju, a Drugi i Treći ukrajinski front su frontovi Crvene armije. Ali nisu partizani ti koji su stavljeni na prvo mesto, već sovjetska vojska. Zašto dolazi do takve razmene termina? Zato što ruska propaganda uzdiže sebe tako što obezvređuje druge.

I ovde ukrajinski nastavnici, istoričari i predavači mogu da kažu svoje: objasne da se sa takvim temama mora postupati veoma pažljivo. Mora postojati konsenzus. Počnite polako, nemojte odmah žuriti u devedesete, to je složena tema. Ali nastavnici i dalje rade sa njima.

Katedre za ruske studije su još jedan centar uticaja koji ne vidimo, ali koji je veoma jak. Gotovo svaki univerzitet na Balkanu ima katedru za ruske studije. Neki čak imaju dva, jedan za jezik i jedan za književnost.

Drugi deo intervjua biće objavljen sledeće nedelje

/The Geopost