Kalezić: U Crnoj Gori će ojačati ruski hibridni uticaj, zapadne zemlje treba da podrže DPS i koalicione partnere

Rusija se nije aktivnije uključila, bar ne javno, u predsedničku kampanju uoči prvog kruga izbora. To će se svakako promeniti u poslednjoj nedelji kampanje za drugi krug, gde će mnogo lakše i jednostavnije moći da podrže protivkandidata predsednika Mila Đukanovića, ocenio je Danilo Kalezić, viši istraživač Istorijskog instituta Crne Gore.

Kalezić u intervjuu za The Geopost navodi da je glavni cilj hibridne politike malignog uticaja Rusije na Zapadnom Balkanu „eliminacija Đukanovića i DPS-a iz političkog života jer je on oličenje prozapadne politike, u najmanju ruku u Crnoj Gori“.

On je uveren da će ruski uticaj jačati kako se približava datum parlamentarnih izbora u Crnoj Gori 11. juna, s tim što akcenat ruskog uticaja ovoga puta, kaže, neće biti isključivo vezan za stranku Demokratski front.

Sada će to biti pravednije raspoređeno među ostalim proruskim i srpskim partijama u Crnoj Gori, uglavnom među Demokratama, URA-om i pokretom Evropa sad, naglašava on.

Crnogorski istraživač ocjenjuje da je zapadna politika veoma promjenjiva i ponekad deluje zbunjeno, te da se čini da se Zapad još nije odlučio niti odredio šta zaista želi sa Crnom Gorom.

„Bilo bi prirodno da Zapad u Crnoj Gori podrži sa vise srca prozapadnu opciju – odnosno DPS i koalicione partnere“, ocenjuje Kalezić.

On smatra da Aleksandar Vučić ne želi da rizikuje da se aktivnije uključuje u crnogorske situacije dok ne proceni koliku štetu može da donese pregovorima sa Kosovom.

Crnu Goru je prepustio svom narodu iz užeg kruga, koji nije uvek tako efikasan kao kada on lično vodi kampanju poput one za Nikšić, što ne znači da neće imati uticaja“, smatra on.

„Zanimljivo je ponašanje Milorada Dodika, za kojeg se spekuliše da podržava i sponzoriše partiju ’Evropa sad’. Raspodela uticaja je poznata, jasno je da zvanični Beograd, Banjaluka, delovi Crkve srpske imaju različite kandidate ili favorite u Crnoj Gori“, dodaje on.

Ideja da srpsko društvo može da se otrgne iz kandži i zagrljaja majke Rusije je, po Kalezićevom mišljenju, naivna, bar za sada.

“Srbija je tu gde jeste, transformacija društva zahteva mnogo više vremena od nekoliko konferencija za novinare ili kozmetičke smene ministara. Bojim se da naši zapadni partneri to ne razumeju najbolje. Da zapadni partneri i dalje imaju iluziju da će ovaj proces, kao neki procesi u Britaniji ili Americi, može da se desi kroz promenu zakona ili promenu medijske prezentacije. U ovom slučaju, potrebno je nekoliko decenija“, smatra Kalezić.

Kada je reč o Rusiji posle Putina, on ukazuje na primer Srbije posle pada Miloševića

„Posle pada Miloševića imali ste maksimalno dve-tri godine stabilnosti u Srbiji. To je maksimum koji možete očekivati i za Rusiju, s obzirom da je Rusija zemlja koja poseduje nuklearno oružje. Niko, čak ni u strukturama ruske duboke države, ne bi se igrao da Rusija dobije pravu demokratsku vlast“, ​​zaključuje on.

Ceo intervju

The Geopost: Crnu Goru očekuje drugi krug predsedničkih izbora. Ubrzo nakon toga i vanredni parlamentarni izbori. Da li možemo očekivati jači ruski hibridni uticaj u periodu između dva izbora?

Naravno. Rusija se nije aktivnije, bar ne javno, uključivala u predsedničku kampanji uoči prvog kruga izbora. To će se definitivno promeniti u zadnjoj nedelji kampanje za drugi krug gde će oni puno lakše i jednostavnije moći da podrže kandidata koji je suprostavljen predsedniku Milu Đukanoviću jer je zapravo cilj i glavna meta ruske hibridne politike malignog uticaja na Zapadnom Balkanu eliminacija Đukanovića i DPS iz političkog života jer je on personifikacija prozapadne politike bar u Crnoj Gori.

Tokom kampanje za parlamentarne izbore taj uticaj će da jača kako se datum približava i za razliku od nekih prethodnih puta verujem da će akcenat ruskog uticaja biti na partije koje nisu samo Demokratski front (DF) – 2016. ste imali sve resurse stavljene u funkciju DF.

Sad će to biti “pravdenije raspoređeno” na ostale proruske velikosrpske partije u Crnoj Gori pre svega na Demokrate, URA i pokret Evropa sad koji ipak luta između onoga što jeste i onoga što bi želeo da bude. Jer se oni u javnosti predstavljaju kao evropski, građanski i prozapadni ali kadrovska struktura, ljudski kapital te partije, ideološka matrica su daleko od toga. I to mislim da postaje jasno većini građana u Crnoj Gori ali su upravo zbog te nejasnoće oni vrlo poželjan partner Rusiji na Balkanu.

The Geopost: Kazali ste da će ruski uticaj biti pravednije raspoređen na više partija. Ko je onda favorit Zapada među partijama u Crnoj Gori?

Zapadna politika je vrlo promenjiva i na momente deluje konfuzno. Prirodno bi bilo da Zapad u Crnoj Gori srčanije podrži prozapadnu opciju – dakle DPS i koalicione partnere. Međutim, ta hipoteka nesmenjivosti vlasti, organizovanog kriminala i korupcije u značajnoj meri je promenila odnos i prema DPS-u i koalicionim partnerima.

Međutim, verujem da DPS i te partije očekuje povratak podrške Zapada upravo uoči parlamenatrnih izbora a u kontekstu ovih dešavanja sa ruskim uplitanjem.
Nije tajna da je zapadna poltiika u Crnoj Gori pokušavala da kreira taj centristički treći blok. Pregovori su, bar koliko je javnosti poznato, propali i to je najbolje demonstrirano uoči kampanje za predsedničke izbore kada te partije nisu mogle da se dogovore oko zajedničkog kandidata.

Slično će biti na parlamentarnim izborima – neko ne može da očekuje da partije koje su toliko sujetno udaljene jedna od druge mogu da funkcionišu zajedno a ponajmanje što su ideološki sličnije DF-u. Puno je tu više sličnosti nego što to izgleda i to postaje sve jasnije. Tako da se očekuje jedna vrlo neizvjesna utakmica za parlamentrane izbore sa vrlo promenjivom ulogom Zapada.

The Geopost: Kada je reč o uticaju iz Srbije, možemo li očekivati “Bitku za Crnu Goru”? Imali smo već “Bitku za Nikšić”, “Bitku za Budvu”…

Interesantna je dilema koju Aleksandar Vučić ima trenutno. Dakle jasna je podrška koju Andrija Mandić i DF dobija iz Beograda. Međutim, ta podrška nije istog inteziteta kao što je bilo uoči parlamentarnih izbora 2020. ili uoči nekih lokalnih izbora.

The Geopost: Da li to ima veze sa Kosovom?

Da, to ima veze sa Kosovom. Aleksandar Vučić ipak vaga na koji način će se razvijati pregovori sa gospodinom Kurtijem i sa Vladom Kosova kako bi redefinisao ili definisao strategiju sa Kosovom.

Ipak ne želi da rizikuje da se aktivnije uključuje u crnogorske prilike dok ne vidi, dok ne proceni, koliko mu to štete potencijalno može doneti u pregovorima sa Kosovom.

Tako da verujem da je njegov akcenat sada isključivo na pregovore sa Kosovom dok je Crnu Goru prepustio svojim ljudima iz bliskog orkuženja koji nisu uvek toliko efikasni kao kad kampanju poput one za Nikšić vodi lično on, što ne znači da uticaja neće biti.

Interesantno je ponašanje Milorada Dodika za koga se spekuliše da podržava i sponzoriše Evropu sad.

Prepoznaje se disperzija uticaja, prepoznaje se da zvanični Beograd, Banjaluka, delovi Crkve Srbije imaju različite kandidate odnosno favorite u Crnoj Gori.
To bi bilo prvi put ali verujem da će ovog puta to biti najizraženije.

Tako da nam predstoji da vidimo kakav će rezultat napraviti prozapadni blok i koliki koalicioni kapacitet će imati prozapadni blok nakon izbora. Za sada je taj koalicioni kapacitet mali skoro da ne postoji. Dominantno jer Zapad i dalje nije prelomio ili nije definisao šta stvarno želi sa Crnom Gorom.

The Geopost: Haški tribunal je nedavno podigao optužnicu protiv Putina. Šta to znači za Rusiju, a šta za Balkan?

Niko ne pretpostavlja da će sama optužnica operacionalizovati u smislu da će Putin zaista biti priveden i doveden pred Haški sud.
Međutim, na simboličkoj ravni to znači puno. Imate predsednika kome teče mandat protiv koga je Međunarodni krivični sud podigao optužnicu takvog sadržaja i na simbioličkoj ravni diskredituje Rusiju iz međunarodnog poretka i dodatno stvara pritisak i na Srbiju i na region Zapadnog Balkana da se snažnije odupre ruskom uticaju i da se snažnije odmakne od toga.

Pre svega mislim na Srbiju, ostale zemlje su vrlo jasno svrstane i njihova privrženost zapadnim vrednostima je neupitna. Međutim, to je dodatni pritisak na Srbiju ali istovremeno može da znači olakšavajući faktor Aleksandru Vučiću u nameri da se otrgne ruskom uticaju.

The Geopost: Deluje li vam da Srbija uopšte ima nameru da se otrgne ruskom uticaju?

Dve su tu dimenzije. Njegove strvarne namere i želje verujem da postoji, da on možda lično i intimno bi to želeo. Stvar je mogućnosti. Srpsko društvo je duboko konfigurisano na način da pripada tom civilizacijskom kodu – od nacionalnih institucija, crkve, političkih partija, obaveštajne zajednice apsolutno su pod kontrolom Rusije i ne manje važno ruskih obaveštajnih službi. Prosto, ideja da bi vi takvo društvo mogli da otrgnete iz kandži i zagrljaja majke Rusije je naivna bar u ovom trenutku.

Međutim, ono što zabrinjava jeste da Aleksandar Vučić ne pravi značajnije korake u tom smeru. Svi oni pokušaji koji su se pojavljivali povremeno pre svega kroz medije da se govori na jedan drugi način, da se kreira jedan drugi narativ recimo rat u Ukrajini su propali. I kad god je on krenuo tim putem ili pokazao nameru da ide tim putem vi imate one tradicionalne ruske igrače, crkva, preko SPS-a, medija pod njegovom kontrolom koji taj postupak stopiraju.

Dakle, on može da kupuje vreme još neki period ali prosto to ne može da vodi u održivu političku realnost. To ne može da kreira novu političku realnost.

Srbija je tamo gde jeste, transformacija društva zahteva puno više vremena od nekoliko pres konferencija ili kozmetičke zamene ministara. Samo me je strah da to najbolje ne razumeju naši zapadni partneri. Da zapadni partneri i dalje imaju iluziju da se taj proces poput nekih procesa u Britaniji ili Americi mogu desiti kroz legislativnu promenu ili promenu medijske prezentacije. To u ovom slučaju zahteva nekoliko decenija.

The Geopost: Utisak je da se zapadni partneri ophode prema Vučiću danas kao prema Putinu 2014 godine kada je aneksirao Krim. Kakav je vaš stav?

Sličnost je neupitna. Odnos prema Vučiću je odnos prema malom Putinu u političkom i geografskom smislu. Samo je pitanje do kad. Dakle, ta politika Putinu je otvorila vrata agresije na Ukrajinu i još drugim sličnim operacijama u okruženju.

Videćemo šta će ta politika da proizvede za Zapadni Balkan kad se radi o Srbiji. Kao što su sa Miloševićem nakon nesupelog pokušaja da se on emancipuje politički tu politiku je zamenila politika bombi. Ne verujem da će u ovom trenutku, u ovom kontekstu tu politiku zameniti politika bombi ali hoće neke radikalnije pretnje.
Za srpsko društvo bi bilo blagotvorno da se konačno oslobodi te vrste političke matrice u kojoj se nalazi.

Ali ponavljam to zahteva užasno puno vreme i ne može da se desi preko noći. Tako da verujem da će ta promena doći ne tom brzinom koliko bi javnost u regionu želela ili koliko bi mi možda želeli da vidimo promenu diplomatske retorike za početak. Ali nesporno je da su razgovori iza zatvorenih vrata dosta drugačiji od onoga što ambasdor Hil pokazuje javno.

The Geopost: Sve češće čujemo tezu da je Zapad spreman da za potpis na sporazum sa Kosovom omogući značajnije ustupke Vučiću u regionu – deo Crne Gore i BiH. Koliko su realne ovakve procene?

To su u percepciji delova srpskog društva logične stvari. Ali prosto promenjena je konfiguracija samog Zapadnog Balkana.

The Geopost: Iz Srbije čujemo da poštuju teritorijalni integritet Crne Gore, teritorijalni integritet BiH, ali retko čujemo da Srbija poštuje suverenitet susednih država.

Tačno. Teritorijalni integritet se poštuje u toj meri da paravojne formacije, tenkovi iz Srbije više ne prelaze u Bosnu. Ali prelaze popovi, obaveštajni agenti. Dakle samo je taktika promenjena.

Ja ne verujem u teoriju o žrtvovanju Crne Gore u korist Srbije prosto zbog toga što je Crna Gora članica NATO-a, suviše važan deo jadranske obale geostrateški pripada Crnoj Gori u ovom trenutku. Ali, nažalost vidim potencijal da se dodatno destabilizuje Bosna i Hercegovina.

Ne bih bio toliko pesimističan da verujem u taj scenario da se prave teritorijalni ustupci bilo kome ali da se toleriše destabilizacija Bosne odnosno jačanje Republike srpske u političkom smislu to je vrlo izvesno.

Sa Crnom Gorom ishod predsedničkih izbora će odrediti i ishod te politike ako uopšte postoji kao ideja.

The Geopost: Kako vidite Rusiju nakon Putina?

Posle pada Miloševića ste imali maksimalno dve tri godine stabilnosti u Srbiji. To je maksimalno što možete očekivati i za Rusiju pri čemu je Rusija zemlja koja poseduje nuklearno oružje. Niko ni u strukturama ruske duboke države ne bi se igrao sa tim da Rusija dobije stvarnu demokratsku vlast.

Ako se desi, a sve zavisi kako on ode u perspektivi hipotetičkom scenariju da on ode tako što bi ga smenili odnosno izdali ljudi iz njegovog okruženja koji je realniji od scenarija da Rusija doživi demokratko buđenje naroda, proleće, revoluciju.

Dakle ako bi pošao ja verujem da bi njegov odlazak bio vezan za promene na vrhu iz njegovog okruženja što bi garantovalo kontinuitet politike. Dakle, ono što se dešava sa Putinom je slično onome što se dešavalo sa Miloševićem – da mu ne zameraju to što vodi taj rat nego što taj rat ne dobija i to otvara put ruskoj vojsci, nacionalistima unutar vlasti, ruskoj inteligenciji da bi oni bili ti koji bi izvršili neku vrstu puča ali ne u onom tradicionalnom smislu. /The Geopost/