Jovanović: Beograd nastoji da razvija takozvani ‘Srpski Svet’ po ruskom modelu, prisustvo Moskve u Crnoj Gori donosi do uništavanja evroatlantskog identiteta

Odlazak Mila Đukanovića priželjkuje se već 17 godina u Srbiji od dana kada je oteo Podgoricu iz političke kontrole Beograda, kaže Milan Jovanović, predsednik Foruma za Bezbednost i Demokratiju.

Jovanović, u intervjuu za The Geopost, navodi da očekuje dalje jačanje malignog i sve operativnijeg uticaja Rusije u Crnoj Gori.

Rusija, dodaje, još nije dobila izlaz na Crnogorsko more, ali „odlaskom Đukanovića sa mesta predsednika Crne Gore i šefa DPS-a, čini mi se da bi zemlja mogla da doživi još veći pad imuniteta ovakvom ruskom uticaju“.

Tu treba tražiti glavni motiv zbog kojeg su otvoreni eksponenti tog ruskog uticaja podržali Milatovića u drugom krugu predsedničkih izbora“, dodaje on.

Jovanović smatra da je Crna Gora u poslednje dve godine napravila dovoljno grešaka u oblasti bezbednosti NATO.

“Međutim, stvar je u tome da NATO ima dobre bezbednosne mehanizme da se od toga zaštiti. A i među ruskim proxyjima, među kojima Crna Gora nije jedina, može to uspešno da spreči”, smatra Jovanović.

Kada je reč o Bosni i Hercegovini, u kontekstu bezbednosti čitavog regiona i utiska prisustva NATO-a tamo, Jovanović ističe da nacionalistički krugovi na vlasti iz Republike Srpske, ali i opozicija, zaboravljaju jednu stvar, da „ neće biti Republike Srpske bez onih koji je brane, NATO-a i SAD”.

On dodaje da Milorad Dodik i lokalna politička elita, koja, prema njegovim rečima, nije to, ne mogu suštinski promeniti.

“To je način reagovanja ili otvaranja već viđenog jaza, samo što bi sada to bilo u nastupu potomaka, naslednika onih koji su za to već osuđeni u Hagu”, rekao je on.

Kada je reč o američkoj politici prema regionu, Jovanović podseća na januar 2022. godine, kada su dva istaknuta američka instituta, Džozef Hopkins i Vudro Vilson, formulisala predlog politike za krhko područje Balkana.

„Ova predložena politika se može ukratko nazvati politikom konvergencije. Amerika se, međutim, čini mi se, još uvek drži te politike konvergencije — iako je evidentno da nije sasvim zadovoljna njenim dosadašnjim rezultatima. To dokazuje i poslednje pojačanje američkog tima za Balkan u kojem je već Džejms Rubin“, podseća Jovanović.

On u ovom intervjuu takođe ističe da Kosovo više ne može biti adut u spoljnoj politici Srbije, niti oslonac antievropskih strategija.

„Svaka nova faza političkih utakmica, ili pokušaja da se izbegnu ili odlože dogovoreni koraci u rešavanju kosovskog sukoba, sve je manje efikasna. A može da bude sve skuplje, pogotovo nakon što je Zapad video kako se igra na Kosovu“, zaključuje on.

Ceo intervju

The Geopost: Kako vidite reakcije u Srbiji vezano za ishod predsedničkih izbora u Crnoj Gori? Slavio se pad “diktatora” Đukanovića i pobeda Milatovića koga podržavaju Šešelj, Dodik, Vučić. Čini se da je ishod ove “bitke” u susedstvu više nego išta drugo ujedinilo srpsku vlast i opoziciju?

Slavio se Đukanovićev pad koji je priželjkivan i želejn već 17 godina, odmah od dana čim je izvukao Podgoricu iz političkog stega Beograda. A prikrivalo se i potiskivalo i ćutalo o nezadovoljstvu što su njihovi favoriti poraženi i ispali već u prvom krugu izbora i bili prinuđeni da podrže pobednika Milatovića koji je barem formalno prihvatio evroatlantsku spoljnopolitičku orijentaciju Crne Gore, s nadom da će biti prilike možda da se ona razgađuje u vremenima koja dolaze.

The Geopost: Možemo li pred parlamentarne izbore 11.juna očekivati otvoreni i jači hibridni uticaj Srbije samim time i Rusije na Crnu Goru?

Da, ali ja bih radije to video kao dalje jačanje malignog i sve operabilnijeg uticaja Rusije. Rusija još nije osvojila izlaz na crnogorsko more. Kumbor je još turistički i nije vojni resort. A ni Beograd nije oficijelno odbacio svoju opredeljenost da bude deo EU – još se misli da bi tamo moglo da se uđe sa tzv. srpski svet koji pak želi da se razvija po modelu ruskog.

Odlaskom Mila Đukanovića sa mesta predsednika Crne Gore i čela DPS-a čini mi se da Crnoj Gori sledi možda još značajnije pad imunitet na ovu vrstu ruskog uticaja.

Upravo u tome treba tražiti glavni motiv zbog kojeg su Milatovića otvoreni eksponenti tog ruskog uticaja i podržali u drugom krugu predsedničkih izbora. Dalje jačanje tog ruskog uticaja i prisustva Moskve, s jedne strane, direktno će voditi destrukciji i daljoj razgradnji ostvarnog evroatlantskog identiteta, dok će u Srbiji on prestajati čak da bude i misaona imenica.

The Geopost: Da li Crna Gora pobedom Milatovića postaje ruski proxy unutar NATO. S tim u vezi, a tiče se bezbednosti celog regiona, da li je sadašnje prisustvo NATO-a u BiH gotovo nevidljivo?

Takvo viđenje pozicije NATO-a i Amerike u Bosni i Hercegovini emituju pre svega nacionalistički krugovi iz Republike Srpske i to kako vladajući tako i opozicioni. Pritom, oni zaboravljau da ne bi bilo ni njihove Republike srpske ni Bosne i Hercegovine bez da su to aminovali NATO i SAD.

Bojim se da ništa Dodik sa tamošnjom političkom elitom, koja to i nije, ne može suštinski promeniti. Bez obzira što ne preza ni od čega, što i sam ističe. Ali to je put reagovanja ili otvaranja breša već viđenog samo što bi to sad bilo u izvodjenju potomaka, naslednika onih kojima se za to već suđeno u Hagu.

The Geopost: A za Crnu Goru?

Kad je reč o Crnoj Gori, ona se u bezbednosnom domenu NATO-a već dovoljno izblamirala u protekle dve godine. Međutim, stvar je u tome da NATO ima dobre bezbednosne mehanizme da se zaštiti od toga. A takođe među ruskim proxyjima, među kojma CG nije jedina, može uspešno u toms smislu da se parira.

Ćak čak i kad bi gospodin Milatović samo počeo da pegla fleke koje su napravljene njemu lično doneo bi velike poene u Briselu i kod NATO-a, naravno. Ali s druge strane to bi samo još više pojačalo čini mi se prikrivani gnev Moskve, kao i anetievropskog Beograda, što njihovi stvarni favoriti u Crnoj Gori nisu zapravo pobedili na ovim izborima.

Takvi potezi ragrnuli bi „brak iz interesa“ koji je pokret Milatovića sklopio sa njima u cilju pobede nad Milom Đukanovićem – a koji se već nakon nedavnih izjava novoizabranog predsednika našao u ozbiljnom iskušenju i kome se s pretnjom već uzvraća.

The Geopost: Srbija ne samo da nije uskladila politiku sankcija prema Rusiji sa ostatkom sveta već nije potpisala ni najnoviju inicijativu država članica UN da se osude otmice ukrajinske dece od strane Rusije. Neretko, međutim, možemo čuti od američkih zvaničnika izraze zahvalnosti Beogradu na “podršci”.

Nažalost ste u pravu i to se ne može dobro završti. Jer, sada su svojevrsna pravdanja što se sankcije ne uvode prerasla u ponos i diku – što se tako postupa i što se do sada nije učinilo. To bi moglo imati opasne posledice po Srbiju i na spoljnopolitičkom i na unutrašnjem planu. A odsustvo Srbije u osudi otmica dece u Ukrajini je prosto tužno.

U tom kontekstu javna žal zbog male Milice u Batajnici koja je stradala u bombardovanju 1999. sada razotkiva svoj anithumanitet jer je prevashodno ufunkciji održanja i opetovanog podsticanja antizapadnog i antiameričkog diskursa i političkih opredeljenja.

Kad već nije bilo važno da ni 24 godine nakon okončanja vojne akcije NATO-a popiše sve civilne žrtve tog rata gledano iz te perspektive današnje otmice i prisilne deportacije dece se nije ni mogla očekivati.

The Geopost: Generalno kako vidite politiku SAD prema regionu?

Čini se daBajdenova administracija čini sve da umiri proruske aktere u regionu na štetu istinskih prozapadnih aktera. Da, takve ocene koje su sadržane u vašem pitanju nisu retke, one su učestale. Ali, ja bih vas podsetio ako se sećate januara meseca 2022. dva ugledna američka insitituta Joseph Hopkins i Woodrow Willson formulisali su predlog vođenja politike za trusno područje Balkana. I zatim su to preporučili Bajdenu i State Departmentu. Ta predložena politika se skraćeno može nazivati, dokument koji ima 60-ak stranica, politikom konvergencije. Za koju se istovremno mislilo i još misli da će dovesti do preko potrebne konvergencije suprostavljenih snaga u regiona, a sa druge strane divergencije regiona i posebno Srbije od Rusije.

Ovo je objavljeno manje od mesec dana od početka ruske agresije i opredeljenja Kremlja da svoje svoje spoljnopolitičke, a evo sad vidimo i unutrašnje probleme rešava, agresijom i prinudom.
Amerika se, međutim, još uvek čini mi se pridržava te politike konvergencije – mada očigledno nije do kraja zadovoljna njenim dosadašnjim rezultatima. To potvrđuje i najnovije pojačanje američkog tima za Balkan u koji je sad ubačen i James Ruben. Amerikanci nikad nisu imali ovde na Balkanu tim koji je u toj meri razume ovdašnje prilike na terenu I po pitanju vlasti i opozicije, koja se se i dalje ne snalazi.

Možda će se kasnije razjasniti zašto su njihovi potezi bili takvi da su ponekad sasvim opravdano izazivali nezadovoljstvo. I ja se nadam da će oni postici cilj konvergencije u regionu Zapadnoj Balkana – njegovu demokratsku tranziciju iz ruskog u zapadni svet. Ako u tim nastojanjima i omanu, njima to neće biti strašno za njih već za sve one koji se toj tranziciji i toj konvergenciji još nadaju.

The Geopost: Srpska lista je saopštila da neće učestvovati na aprilskim izborima na Kosovu. Da li možemo očekivati nove tenzije na severu Kosova kao način da Vučić izbegne implementaciju francusko-nemačkog sporazuma?

Kosovo je zapravo u središtu američkog plana konvergencije o kojem sam malo pre govorio. I čitav plan zapravo bio da se nastoji da se onemogući da Kosovo bude iskorišćeno kao glavni osigurač ili glavni prekidač za obnavljanje sukoba na Zapadnom Balkanu. Da Kosovo više ni u kom smislu ne može da bude glavna karta ili adut u spoljnopolitičkom špilu Srbije ili pak uporišna tačka i oslonac antievropskih strategija koje su u Srbiji vrlo prisutne, vidljive i vrlo jake.

Srpska lista nije to shvatila, ona je otišla iz instistucija i to je sada pokazalo da ni oni ni oni koji su na nju uticali nisu to razumeli. U tom smislu dalji incidentni koji su nakon toga usledili nisu nikakvo iznenađenje u šta ubrajam i ove nervozne pretnje ustankom na severu Kosova. Dakle ako se ide protiv francusko-nemačkog plana utoliko će biti gore i po Srbe na Kosovu i po razvojne i
demokratske ciljeve Srbije. Kad je već reč o srpskoj listi nisam siguran da Vučić u toj meri ima nadmoć da političarima sa severa Kosova koliko se to pretpostavlja i koliko mu se to pripisuje, pogotovo jer njihovi interesi čak i privatni i nisu uvek u funkciji interesa Srbije.

Pritom, svaka nova etapa političkog šibicafrenja, ili pokušaja da se izbegava ili odugovlači s dogovorenim koracima u rešavanju problematike kosovskog konflikta sve je manje efikasna. A mogla bi biti i sve skuplja, naročito nakon što je Zapad prozreo igru koja se vodi na Kosovu. /The Geopost/