Johan Šalin: Finska se fokusirala na put ka NATO-u, Rusija nepredvidiva

Otpravnik poslova finske ambasade na Kosovu Johan Šalin u ekskluzivnom intervjuu za Geopost govorio je o članstvu Finske u NATO-u i odnosima sa Rusijom.

Šalin je za Geopost rekao da je pitanje članstva Finske u NATO-u tema razgovora u Finskoj već 30 godina, ali nikada nije bilo toliko podrške.

Što se tiče Rusije, rekao je da je ona sada nepredvidiva.

U nastavku dajemo ceo intervju Johana Šalina za Geopost:

The Geopost: Kako je imati suseda kao što je Rusija? Sa Rusijom delite granicu od 1.340 km i znajući da Rusija pokušava da proširi svoj uticaj na druge (daleke) zemlje, koliko je Finska osetila ruske napore uticaja?

Šalin: Mi smo, naravno, uvek bili susedi sa Rusijom, to nije ništa novo. To seže stotinama godina unazad i nije uvek bilo lako. Bilo je i težih vremena. A za nas je duga granica nešto sa čime smo navikli da živimo. Onda smo, naravno, i bliski susedi, imamo dosta interakcije među ljudima, imamo uske infrastrukturne pruge, tako da smo komšije.

Ali isto tako, zbog blizine, bili smo podložni Rusima koji su nam svoje interese stavili do znanja. Znamo da smo daleko od hladnoratovskog perioda, kada smo doživeli veliki pritisak Rusije.

Ali moram da kažem da je ova granica verovatno jedna od najnormalnijih ruskih granica. Više problema imaju na drugim granicama.

U savremenoj situaciji poslednjih godina i meseci navikli smo da čujemo da je Rusija vrlo jasno dala do znanja da više voli da ne sarađujemo sa NATO. Nije ništa novo za ovu godinu; slušali smo ovo više puta u poslednjih deset godina. Naravno, mi smo suverena zemlja i povećali smo saradnju sa NATO-om poslednjih godina, posebno nakon aneksije Krima 2014. Tokom godina naša vojska je postala veoma usklađena sa NATO standardima i ne govorim samo o sistemu oružja. Takođe govorim o komandnim strukturama i načinu na koji komuniciramo i raymenjujemo sa pitanjima interakcije.

Mislim da ruski uticaj ima mnogo oblika. Poslednjih meseci imali smo problema sa našim GPS pozicioniranjem u istočnoj Finskoj, imali smo nekoliko napada na uskraćivanje usluge na našim serverima i tako dalje. Ali nismo imali masovnu kampanju uticaja u Finskoj, što nije nešto što ćemo videti bez mnogo promena.

Mislim da je takođe vredno zapamtiti da postoji mnogo indirektnih načina da se utiče i da imamo mnogo ekstremističkih grupa koje nisu uobičajene u Finskoj, koje su verovatno više sumnjičave prema finskim vlastima ili mejnstrim finskim medijima, koje su pod uticajem ruskih aktera, finansiranjem i tako dalje.

Dakle, postoje znaci da su grupe koje su bile kritičnije prema vakcinama protiv koronavirusa kritičnije prema zapadnom narativu o Ukrajini. Ali u celini, rekao bih da poslednjih meseci nismo doživeli veći uticaj od očekivanog, ali znamo koji su načini uticaja i veoma smo spremni za njih i veoma sposobni da se suočimo sa njima.

The Geopost: Da li je Finska razmišljala o članstvu u NATO-u u prošlosti ili vas je nova situacija u Ukrajini naterala da se prijavite?

Šalin: Lako je reći da o tome razgovaramo u Finskoj oko 30 godina, jer je to bilo početkom 90-ih, nakon završetka Hladnog rata, kada smo podneli zahtev za članstvo u EU. Naravno, apliciranje za članstvo u EU bila je velika stvar za Finsku u to vreme i zato što smo bili susedi sa Rusijom.

I tu je, naravno, paralelno krenula debata da li da idemo samo sa EU ili čak u NATO.

Ali debata je tih godina bila sve ograničenija, političko rukovodstvo je smatralo da to nije neophodno. Želeli smo da mislimo da ćemo, ako radimo za demokratsku Rusiju u budućnosti, imati više ekonomske interakcije, možemo imati stabilan region samo uz održavanje kredibilne odbrane i održavanje dobrih odnosa u svim pravcima i NATO neće biti neophodan za to.

Ali diskusija se ponovo pojavila kada je Rusija počela da vrši invaziju na svoje susede (Gruzija 2008. i tako dalje). Nego uvek smo imali situaciju da nismo imali većinu podrške za članstvo u NATO.

Tokom godina, bili smo veoma stabilni. Četvrtina stanovništva je želela da se ujedini, a skoro polovina je bila protiv, a možda trećina neodlučna. Tako da zaista nikada nije bilo podrške da se preduzme taj korak. Ovo se dramatično promenilo od 21. decembra do 24. februara. Kažem decembar jer je u decembru Rusija jasno dala do znanja da će tražiti od nas, svih članica NATO-a i njihovih pratnji da ne žele da uđu u NATO i izrazila je vrlo jasno to od decembra. Pa onda, kada je naše suvereno pravo da odlučujemo o sebi počelo da ima novi pritisak, stanovništvo je počelo da razmišlja drugačije i sa napadom na Ukrajinu došlo je do dramatične promene.

The Geopost: Koliko je Finska spremna u pogledu vojnih sposobnosti?

Šalin: Definitivno možemo reći da bismo dali doprinos mreži NATO-a. Naša vojska je građena u okolnostima kada smo sami morali da gradimo kredibilnu odbranu. Dakle, imamo vojsku izgrađenu na ogromnoj rezervi. Snaga u ratnim vojnicima je 280.000, što je jedna od najvećih u Evropi. Naša artiljerija je jedna od najvećih u Evropi. I u smislu NATO standarda, mi se već pridržavamo, imamo različite tehnologije, imamo američke borbene avione. Tako da smo veoma spremni.

Ali vaše pitanje je bilo koliko smo spremni da upotrebimo to oružje, a nisam siguran koje ste imali na umu. Naravno, oni su obučeni i održavani, a mi imamo pouzdanu odbranu, tako da nismo previše zabrinuti za taj deo.

The Geopost: Nedavno su Putin kao i drugi ruski zvaničnici zapretili da će, ako Finska uđe u NATO, biti posledica. Međutim, u poslednjem telefonskom razgovoru koji je vaš predsednik Niinisto vodio sa Putinom, izjavio je da je ovog puta razgovor bio „hladan i miran” i da Putin nije pretio kao u prošlosti, već je rekao da nije u redu ako Finska uđe u NATO „ali mi vam ne pretimo“. Očekujete li neku reakciju Rusije?

Šalin: Mislim da je na to pitanje veoma teško odgovoriti, jer ako nešto naučite u ovoj krizi, to je da Rusija trenutno nije predvidljiva. Rusiju je teško predvideti pa ne znamo šta da očekujemo. Ali sada ne vidimo znake masovne kampanje protiv nas. Čujemo razne ruske političare da se izražavaju na nesretan način, ali mi smo spremni za sve prilike, ali sada tako nešto ne vidimo.

Ono što oni vrlo jasno kažu, Rusija kaže da želi da se pregrupiše i repozicionira svoje sisteme naoružanja kao odgovor na ono što NATO radi. Ali to nije nešto što mora da ima veze sa članstvom kao takvim i kao što sam rekao imamo veoma sposobnu vojsku tako da ne moramo hitno da stacioniramo strane vojske na našoj teritoriji, već je sve to za budućnost.

The Geopost: Imate li poruku za zemlje koje još nisu u NATO?

Šalin: Mislim da svaka zemlja donosi sopstvene odluke radi sopstvene bezbednosti, tako da je teško davati savete. Trenutno smo veoma fokusirani na naš put u NATO. Primetio sam da sedimo na Kosovu tokom ovog intervjua i da Kosovo nije članica NATO-a. Naravno, NATO ima politiku otvorenih vrata, tako da ako idemo pre Kosova, mi ćemo se posvetiti istoj politici otvorenih vrata kakvu je NATO kolektivno odlučio. I mislim da će u nekom trenutku u budućnosti možda postojati izbor koji Kosovo može da napravi.