Janis Sarts: Rusija je propagandom pokušala da prodre u informacioni prostor baltičkih država

Direktor Strateškog komunikacijskog centra izvrsnosti u NATO-u Janis Sarts je u intervjuu za The Geopost govorio o ruskom uticaju u baltičkim zemljama kao i o ratu u Ukrajini.

Sarts je, između ostalog, rekao da su u baltičkim zemljama videli mnoge primere ruske propagande, preko koje je Rusija pokušavala da prodre u informativni prostor.

„Iz baltičke perspektive, budući da smo član NATO-a i EU, jasno smo videli dosta ruske propagande koja pokušava da prodre u informativni prostor“, rekao je on.

On je za Geopost rekao da Rusija pokušava da širi svoju propagandu u baltičkim zemljama kroz ekonomsku i političku korupciju.

„Onda, naravno, oni koriste korupciju i ekonomsku koroziju da bi dobili svoje agente uticaja na Baltiku, kako ekonomski tako i ponekad politički. I kao što sam rekao, oni takođe pokušavaju da iskoriste ruske medije za uticaj“, rekao je Sarts.

U nastavku možete pročitati ceo intervju Janis Sarts za The Geopost:

Geopost: Kako je biti sused Rusiji? Možete li nam reći o baltičkoj perspektivi, posebno onoj iz Letonije?

Sarts: Pa, ovo nije ništa novo. To je deo istorije susedstva sa Rusijom, sa različitim istorijskim iskustvima, ali ovih dana to je zaista nešto što brine baltičke države već neko vreme. Način na koji je Rusija evoluirala tokom proteklih decenija, uzimajući oblik zemlje koja je spremna da napadne susedne zemlje i aneksira teritorije. Iz baltičke perspektive, budući da smo član NATO-a i EU, jasno smo videli dosta ruske propagande koja pokušava da prodre u informativni prostor. Naravno, jedan od problema koji vidimo je to što značajan broj stanovništva u Letoniji i Estoniji govori ruski. Dakle, oni su posebno na meti ruske propagande, ali s druge strane, mi smo razumeli problem već neko vreme i stvorili smo izvesnu otpornost društva na rusku propagandu.

Geopost: Kakav je bio ruski uticaj u baltičkim državama i Letoniji, u medijima i drugim sektorima?

Sarts: Pa, to je imalo nekog uticaja. Kao što sam rekao, postoji procenat ljudi koji govore ruski u dve baltičke države (posebno u Letoniji). I Rusija je pokušala da izvrši uticaj na njih. Imali smo, posebno pre aneksije Krima, značajan broj ruskih televizijskih stanica, ruskih radio stanica, koje su emitovane na Baltiku i u Letoniji, koje su emitovale lažne ruske priče i rusku propagandu. Ali tokom poslednjih nekoliko godina, a posebno nedavno, u suštini svim tim ruskim televizijama zabranjeno je emitovanje u Letoniji. Naravno, ovih dana u doba interneta nije ih lako potpuno zaustaviti, ali, da. Ruska TV je zakonski zabranjena u Letoniji, kao i neki štampani mediji.

Geopost: Koji su drugi problemi koje Putin pravi baltičkim državama, osim političkih problema?

Sarts: Sa stanovišta vrste strategije, Baltik se ne razlikuje od drugih zemalja. Ono što pokušavaju da urade, pokušavaju da iskoriste slabosti koje imamo. Dakle, oni pokušavaju da utiču na Baltik suštinski iskorišćavajući nacionalni faktor. Oni koji govore ruski su navodno ugnjetavani, pa treba da se okupe oko nekakvog ruskog narativa. Kao prvo. Kao drugo, kažu da su baltičke države propale države i pokušavaju da iskoriste ekonomska ili socio-ekonomska pitanja kao dokaz za to. Naravno, zanemarujući da se u bilo kojoj od baltičkih zemalja živi u mnogo faktora, ekonomskih faktora, mnogo bolje nego u Rusiji.

Zatim, naravno, oni koriste korupciju i ekonomsku koroziju da bi uzeli svoje agente sa uticajem na Baltiku, kako ekonomski tako i politički ponekad. I kao što sam rekao, oni takođe pokušavaju da iskoriste ruske medije za uticaj. Ono što žele da urade je da žele da prikažu baltičke države kao države koje podržavaju rusku spoljnu politiku, što mislim da je nemoguće. Ali ono što oni pokušavaju da urade je zapravo da naškode baltičkoj sposobnosti da imaju otporno društvo, otporno na ruske interese.

Geopost: Kao što vidimo, Letonija je pomogla moralno i vojno mnogim Ukrajincima. Kako Letonija vidi krizu u Ukrajini nakon invazije?

Sarts: Letonsko društvo je očigledno veoma k srcu shvatilo ono što se dešava u Ukrajini, a u društvu je shvatanje da će, nažalost, pod Putinom, Rusija, ako uspe u Ukrajini, pokušati da nastavi ovu vrstu politike na drugim mestima. I naravno, razumevanje u letonskom društvu da bi Baltik takođe mogao biti ugrožen. Dakle, dobro se razume da je to takođe veoma važan rat za baltičke zemlje. To je jedno. Drugo, u istoriji Baltika, posle 1940-ih kada su Rusi okupirali baltičke države, imali smo vrlo slična iskustva sa deportacijama, pogubljenjima ljudi. Mnogo je osetljivosti na ono što se dešava u Ukrajini i stoga Letonija, kao što ste ispravno rekli, ima veliku podršku za Ukrajinu iz mnogih uglova. Postojala je vojna podrška, Letonija je prihvatila prilično značajan broj ukrajinskih izbeglica, a letonsko društvo takođe podržava Ukrajinu i sa ljudske tačke gledišta, ali i sa vojne tačke gledišta. Društvo, a ne vlada, prikupilo je sredstva za vojnu opremu doniranu ukrajinskoj vojsci kako bi im pomogla u borbi.

Geopost: Da li Evropska unija i NATO čine dovoljno da pomognu, da podrže ukrajinski narod? Sa balkanske tačke gledišta, smatramo da to nije dovoljno. Kako vidite ovo?

Sarts: NATO i EU su kolektivna grupa država i države imaju različite perspektive o tome šta se dešava, a njihov osećaj hitnosti je veoma različit. Dakle, potrebno je vreme da se složimo, ali ono što ja jasno vidim jeste da način na koji je Rusija odvijala odvijao, način na koji je Rusija komunicirala, pomogao da se izgradi sve više i više odlučnosti u NATO-u i EU. Kao što smo videli, Finska i Švedska su podnele zahtev za ulazak u NATO i prijave su prihvaćene.

EU jača svoje vojne kapacitete. Dakle, ovo je veoma u pravom smeru. Da li je dovoljno ovo što se sada radi? Naravno da ne. Ali kompleksnost međunarodnih organizacija mora se razumeti. Oni ne mogu da se kreću, posebno u uslovima ovog rata. Ne mogu da se kreću dovoljno brzo.

Geopost: Na Balkanu imamo Srbiju koja je veoma bliska Rusiji, a ako povučemo paralele, Rusija takođe koristi Belorusiju da utiče i pravi probleme svojim susedima. Kako vidite ove paralele? Kako Rusija koristi ove zemlje?

Sarts: Ja nikako nisam stručnjak za Balkan, tako da bih bio veoma oprezan u svom sudu. Ali jasno je da postoji razlika između Srbije i Belorusije. Belorusija je generalno u mnogim aspektima izgubila veliki deo svog suvereniteta i ovih dana je donekle aneks Rusije. Pogotovo kada Lukašenkov režim sigurno zavisi od Putinove podrške. Srbija je drugo. Kao što ste ispravno rekli, oni su imali veoma dobre odnose sa Rusijom i Rusija ih je koristila kao kapacitet za indeksiranje na Balkanu. Ali naravno Srbija je veoma zavisna i od Evropske unije, što nije slučaj sa Belorusijom. Dakle, postoje neke paralele, ali naravno da postoje velike razlike između Srbije i Belorusije.

Geopost: Mislite li da će Ukrajina i Moldavija uskoro biti deo NATO-a? Šta je sa balkanskim zemljama?

Sarts: Nije jednostavno pitanje jer je jedno jasno da je Letonija primljena u NATO tek 2004. godine, kao i mnoge druge zemlje, uključujući i region Balkana. To ne znači samo da prihvatamo novu zemlju. To u suštini znači da smo spremni da pošaljemo naše vojnike da ginu za tu zemlju. Dakle, to je značajno opredjeljenje i da se ovo opredjeljenje ne odnosi samo na državnu vojsku, već na to kakva je država. Ako je država spremna da deli iste vrednosti i principe. Ako vlada, način na koji se vodi je nešto što razumemo i način na koji bismo se odnosili. Dakle, vrlo malo korupcije, vrlo malo nepotizma i sličnih stvari. Pa da li je moguće? Mislim da je moguće. Da li je to moguće u bliskoj budućnosti? Mislim da to nije u bliskoj budućnosti.