Jana Kazaz: Ruske dezinformacije su i dalje aktivne u regionu

Količina dezinformacija koje se unose u region se ne smanjuje ni dve godine nakon ruske agresije na Ukrajinu, ističe za Geopost Jana Kazaz, istraživač u organizaciji GLOBSEC, ali postoje neke zemlje, prema njenim rečima, koje su više fleksibilne i rade dobar posao. Narativi o dezinformacijama su različiti, dodaje ona.

Kazaz kaže da su primaoci informacija zbog medija u ranjivoj situaciji jer i dalje postoje ruski kanali koji slobodno upumpavaju dezinformacije u ove medije, posebno na Balkanu. To nije slučaj u EU, zbog sankcija ovim medijima. Oni su preduzeli veoma vredne inicijative u tom pravcu, ističe, između ostalog, Jana Kazaz za Geopost.

Ceo intervju:

The Geopost: Kako vidite situaciju skoro dve godine nakon ruske agresije u Ukrajini?

Kada je reč o dezinformacijama, definitivno vidimo da se količina dezinformacija koje se unose u region ne smanjuje. To je zapravo veoma, veoma aktivno, i vidimo širenje ove dezinformacije na nekim mestima više, negde manje. Postoje neke zemlje u regionu koje su zaista fleksibilnije i zaista rade dobar posao, poput Poljske, Češke, a onda postoje zemlje, na osnovu našeg istraživanja, koje su podložnije ruskim dezinformacijama, kao npr. Slovakia.

TheGeopost: Koju temu dezinformacija u vašoj zemlji ruski uticajni ljudi najviše ocenjuju?

Da, stižu mnogi ruski narativi. Uglavnom, preuzimaju ih lokalni akteri i radi se, na primer, o tome ko je odgovoran za rat.

Na primer, na početku rata postojali su dezinformacioni narativi o biolaboratorijama u Ukrajini koji su potpuno razotkriveni.

Takođe, zanimljivo je da su primaoci dezinformacija, kada je počela invazija, već bili svesni činjenice da u Ukrajini ima nacista, da je to razlog zašto im treba pomoći, pa je na početku bilo dosta dezinformacija o tome zašto se dešava ova invazija i ova percepcija, a onda se narativi menjaju na osnovu toga kako ih ruska vlada menja.

The Geopost: Kako vidite dezinformacije u balkanskim i ruskim narativima?

Direktno smo uradili istraživanje u dve zemlje, a to su Rumunija i Bugarska, a za ostale zemlje trenutno nemamo stvarne podatke. Ono što vidimo iz našeg prethodnog istraživanja je da su, zbog medijskog pejzaža, primaoci i informacije u mnogo ranjivijoj situaciji jer još uvek postoji mnogo ruskih kanala koji slobodno upumpavaju dezinformacije u medijski pejzaž. To više nije slučaj u EU zbog sankcija, i zbog toga što su „Russia Today” i „Sputnjik” ugašeni. Mada, naravno, svako ko želi da pristupi ovim kanalima to može učiniti preko interneta ili ima načina da im pristupi, ali njihovu aktivnost usporava činjenica da su sankcionisani. Dakle, mislim da je situacija na Balkanu mnogo komplikovanija zbog činjenice da ruski mediji ovde mogu da deluju zaista uspešno. A kada je reč o Rumuniji i Bugarskoj, interesantno je videti da je situacija gora u Bugarskoj na osnovu naših podataka. Činjenica da postoji mnogo veće prihvatanje dezinformacionih priča znači da je sama zemlja mnogo manje fleksibilna prema dezinformacijama, što je, kako smo danas razgovarali, posledica kombinacije faktora kao što su obrazovanje i činjenica da se Rusija i dalje doživljava kao spasitelj kroz istoriju, i tako se deca uče, ali i zbog medijskog pejzaža i vlasništva. Na primer, Rumunija, sused, zbog istorijskih događaja sa kojima su se suočili i doživeli, mnogo je otporniji i građani mnogo više znaju gde se nalaze, da je prava orijentacija Zapad.

The Geopost: Da li EU i NATO čine dovoljno da se suprotstave ovoj dezinformaciji ruskog uticaja?

Mislim da je u poslednje vreme bilo dosta veoma vrednih inicijativa, dugo vremena se to shvatalo kao zaista ozbiljno pitanje, poput informativnih operacija iz Rusije. Međutim, moramo reći da Rusija ima u svojoj srži, ovu potapajuću poruku, to je bilo za vreme Sovjetskog Saveza, bilo je kasnije, mislim da smo se okupili i počeli da se suprotstavljamo ratu mnogo kasnije, ali mislim da se Evropska unija bori i institucije protiv kojih se evropske zemlje bore na različitim frontovima. Na primer, ove godine stupa na snagu Zakon o strukturi podataka i algoritmima, što je u suštini zakon koji će dati moć da se pronađu društvene mreže koje pomažu u širenju dezinformacija i govora mržnje. Naravno, Fejsbuk nije odgovoran za ruske dezinformacije, ali je odgovoran za njihov rast i distribuciju. Dakle, razlog zašto evropske institucije zauzimaju ovaj stav je zbog same zaštite slobode govora. Nažalost, kada se borite protiv neprijatelja koji se ne pridržavaju ljudskih prava i sloboda, to je mnogo komplikovanije. Tako da je režimima poput Rusije i Kine mnogo lakše da šire ove informacije jer nemaju nikakve standarde ljudskih prava, ili možete da se se ne slažete sa mnom, ali ja bih rekao samo pogledajte koliko je novinara ili koliko ljudi je u zatvoru zbog njihovih mišljenja. Dakle, ako želite da poštujete slobodu misli i slobodu govora, onda morate biti veoma pažljivi kako ih zaustavite jer ne želite da idete tim putem. Ne treba ga previše ograničavati, jer ćemo na kraju biti isti kao neprijatelj. Dakle, u Evropskoj uniji postoje nova sredstva koja pomažu da se s jedne strane ograniče informativne operacije i dezinformacije koje dolaze iz Rusije, ali to nije ravnopravna borba, pa je zbog toga veoma izazovna.

/TheGeopost/