Istraživač Kalenski iz Hibrid CoE: Dezinformacije su za Rusiju nevojna mera za postizanje vojnih ciljeva

Hibridni istraživač SE Jakub Kalenski rekao je da za Rusiju, dezinformacije imaju za cilj postizanje vojnih ciljeva.

Tokom intervjua za Geopost, Kalenski je dodao da su stotine ruskih pseudo-novinara dobile medalje od Vladimira Putina za „objektivno” izveštavanje o događajima na Krimu.

„Dezinformacije su za Rusiju nevojna mera za postizanje vojnih ciljeva. Ruska država jasno stavlja do znanja da su takozvani novinari, pseudonovinari deo ruske vojske, oni pomažu ruske vojne ciljeve, a ja ne mislim da se to još uvek u potpunosti ceni u evropskim zemljama“, rekao je Kalenski.

Prema njegovim rečima, Ukrajina ostaje tema broj jedan za rusku propagandu.

Kalenski dodaje da je uticaj Rusije na takozvanu „belu propagandu“ preko 1,5 milijardi dolara godišnje.

„Procene o tome koliko Rusija ulaže u ovaj dezinformacioni uticaj su negde oko 1,5 milijardi dolara godišnje, ali govorimo samo o ovoj takozvanoj „beloj propagandi“, belim izvorima, onim izvorima koji ne kriju svoje pripisivanje Rusiji. Ali onda imate izvore koji će vam reći, mi smo jedina nezavisna alternativa lažljivim mejnstrim medijima, ali oni i dalje šire istu rusku propagandu, samo ne kažu, ne priznaju da ih finansira Rusija“, dodaje on.

Analitičar Hibrid CoE ističe da je svrha ruskih dezinformacija na Balkanu pokušaj da se podeli društvo.

„Cilj ruskih dezinformacija će uvek biti da pokuša da se igra na podele u društvu, a nažalost, zahvaljujući svemu što se dešavalo na ovim prostorima, postoji mnogo podela sa kojima se može igrati, etničkih podela, verskih podela, nekih od patnja istorijska gde skoro svaka porodica ima za šta da pati zbog onoga što se desilo u istoriji“, naglašava on.

Isto tako, Kalenski je u ovom intervjuu govorio i o gledištu medija u borbi protiv ruske propagande i dezinformacija.

Ceo intervju:

TheGeopost : Kao stručnjak u oblasti kontradezinformacija, kakav je vaš komentar ruske propagande u EU uopšte?

Bojim se da je tema ruske propagande, uprkos svemu što se dešavalo od februara, još uvek ponekad potcenjuje, koliki je problem, koliko ljudi pogađa. I dalje mislim da ne radimo dovoljno na problemu.

Dezinformacije su za Rusiju nevojna mera za postizanje vojnih ciljeva. Recimo, 300 ruskih pseudo-novinara dobilo je medalje od Vladimira Putina za „objektivno” izveštavanje o događajima na Krimu, odnosno za laganje da na Krimu nema ruske vojske, da ovo nije aneksija, ili kada je 60 ruskih novinara dobilo medalje Ministarstva odbrane za učešće u ratu u Siriji, ne za izveštavanje, ne za novinarstvo, već za učešće u ratu.

Ruska država jasno stavlja do znanja da su takozvani novinari, pseudonovinari deo ruske vojske, oni pomažu ruskim vojnim ciljevima, i mislim da se to ne ceni u potpunosti u evropskim zemljama, trenutno govorimo o situacija u kojoj je EU sankcionisala neka od tela ruske propagande kao što su „Rusija danas“ i „Sputnjik“, naravno ne sva, mnogi su još uvek dozvoljeni i još uvek se ovde u nekim evropskim zemljama raspravlja o tome da bi možda trebalo da uklonimo sankcije.

Još nije u potpunosti shvaćeno koliko ovi kanali mogu biti opasni i koliki uticaj mogu imati. Kada neka od anketa mere koliko su ruske dezinformacije efikasne, to je zaista veoma zastrašujuće, oko 30 odsto Slovaka smatra da je za rat u Ukrajini kriv zapad, a ne zemlja koja gomila desetine hiljada vojnika širom Ukrajine, a ne zemlja koja bombarduje civile, bombarduje porodilišta, siluje decu, da je nekako zapad kriv za ta zverstva koja su šala.

U Nemačkoj je bila anketa i ako spojite odgovore „DA“ i „Delimično-DA“, opet oko 30% ljudi veruje da je za to kriv zapad. Tako da, nažalost, ruska propaganda još uvek može da postigne značajne uspehe, a bojim se da reakcija još uvek nije dovoljna, nije proporcionalna, Rusi i dalje ulažu više resursa u ovu bitku nego Evropa.

TheGeopost : Koju zemlju EU najviše napadaju ruska propaganda i hibridni rat?

Tema broj jedan za rusku propagandu je daleko Ukrajina, ona je zaista glavom i ramenima iznad ostalih. Kada smo sastavljali bazu podataka „EU vs Disinfo“, (moj prethodni tim u Briselu), mogli ste da vidite da je Ukrajina najveći deo toga, a tema broj dva bi verovatno bile Sjedinjene Države, tako da je Evropa verovatno negde u treće mesto.

Dezinformacije uvek pokušavaju da budu veoma ciljane, tako da kada pokušavate da diskreditujete SAD, pokušavate da diskreditujete Baraka Obamu, na primer, ili kada je KGB pokušao da gađa Katoličku crkvu, diskreditovao je papu tokom Drugog svetskog rata, Papa Piu XII.

Dakle, kada žele da diskredituju neke od zapadnih zemalja, pokušavaju da pronađu konkretne cifre, pa smo videli kada sam bio u Briselu sa „EU vs Disinfo“, baš kada je Barak Obama napustio funkciju i Donald Tramp došao, odjednom nije moglo da se iskoristi Baraka Obamu kao metu broj jedan, pa je Angela Merkel postala simbol Zapada. Tako da nisam siguran da su pokušavali da gađaju Nemačku kao zemlju, mislim da su pre pokušavali da ciljaju Angelu Merkel kao predstavnicu ujedinjenog zapada kao odgovor na ruske dezinformacije ili rusku agresiju uopšte, a ne samo na dezinformacije.

Trenutno nisam siguran da li su neke od zemalja EU napadnute više od drugih, očigledno su baltičke zemlje uvek na dnevnom redu, ali to nije toliko drugačije od toga kako oni gađaju druge, takozvane neprijatelje Rusije. Tako da nisam baš siguran da možemo da izdvojimo kao jednu ili dve evropske zemlje, možda je najgora situacija za baltičke zemlje.

TheGeopost : Da li institucije EU imaju kapacitet da urade više o ruskom uticaju u Evropi?

Ovo je bila, ili još uvek jeste, jedna od mojih najvećih briga da Rusi i dalje troše više u ovoj oblasti, ne samo novcem, već i ljudskim resursima. Procene koliko Rusija ulaže u ovaj dezinformacioni uticaj su negde oko 1,5 milijardi dolara godišnje, ali govorimo samo o ovoj takozvanoj „beloj propagandi“, belim izvorima, onim izvorima koji ne kriju svoje pripisivanje Rusiji. Ali onda imate izvore koji će vam reći, mi smo jedina nezavisna alternativa lažljivim mejnstrim medijima, ali oni i dalje šire istu rusku propagandu, samo ne kažu, ne priznaju da ih finansira Rusija . Zatim imate trolove društvenih medija, čuvenu fabriku trolova, tako da sve nije u 1,5 milijardi dolara, i sav rad ambasada, sav rad tajnih službi, tako da će cifra vrlo verovatno biti mnogo veća. A sada da uporedimo sa odgovorom EU, moj tim EU vs Disinfo, moj prethodni tim, EU vs Disinfo, u prve tri godine budžet je bio nula, onda je budžet bio oko milion, dakle, Rusija nas je nadmašila 1.500 :1. Trenutno je budžet za ceo odeljenje STRATCOM-a koji se bavi ne samo ruskim dezinformacijama, već i kineskim i drugim akterima oko 12 miliona, tako da još uvek govorimo o 100 ili 150:1, tako da Rusija i dalje mnogo troši. Ne tuku nas time što imaju bolju poruku, njihova poruka nije privlačnija, ne tuku nas zato što bi bili toliko sofisticirani da prenesu poruku, to su samo brojevi, to je gruba sila, to je stari pristup staljinistički, kvantitet je kvalitet sam po sebi, to je to.

Ne želim da kažem da EU ništa ne čini, EU čini mnogo, problem je što mnoge inicijative jednostavno nisu dovoljno velike, nemaju dovoljno ljudi, nemaju dovoljno novca. . Mislim da kao da idemo u pravom smeru, samo ne idemo dovoljno brzo, a Rusija i dalje ide mnogo, mnogo brže, tako da imamo još nešto da nadoknadimo, tako da mislim da smo u pravu način, samo treba da ubrzamo, bojim se da smo malo spori.

TheGeopost : Imate li informacije o ruskom uticaju i propagandi na Balkanu?

Dozvolite mi da budem vrlo jasan da, nažalost, nisam stručnjak za region, ali sam čitao o tome. Počnimo sa opštim ciljem ruske propagande, to je ovo neprekidno slabljenje neprijatelja, šta god oni doživljavali kao neprijatelja, tako da to može biti zapad uopšte, može biti EU, NATO, mogu biti Sjedinjene Države, Ujedinjenog Kraljevstva, ali to mogu biti i neke od zemalja u regionu koje doživljavaju kao „previše“ prozapadne i nedovoljno proruske. Tako da mogu da zamislim da će dosta “vreline” da troši Crna Gora jer su članice NATO-a, mogu da zamislim da će dosta “vreline” biti usmereno na Sloveniju ili Hrvatsku jer su oni u NATO-u i pretpostavljam da će mnogo toga biti ciljano na Kosovo, jer se doživljavaju kao najveći neprijatelj Srbije.

Svrha ruskih dezinformacija će uvek biti da pokuša da se igra na podele u društvu, a nažalost, zahvaljujući svemu što se dešavalo na ovim prostorima, postoje mnoge podele sa kojima se treba igrati, etničke podele, verske podele, neke od istorijskih stradanja, skoro svaka porodica ima za čim da boluje zbog onoga što se dogodilo u istoriji. Dakle, nažalost, postoji mnogo aspekata na koje Rusija može da cilja, znatno više nego u zemljama koje su živele u miru i prosperitetu poslednjih 7 decenija. Ova društva će biti u domenu informisanja, brže će se oporavljati, dok će društva koja imaju ove traume, nažalost, biti više pogođena i nažalost Rusima je malo lakše da se poigraju sa ovim patnjama. Šta ja mislim takođe je da je Rusija definitivno kultivisala više lokalnih aktera, lokalnih agenata koji će im pomoći u njihovim kampanjama dezinformacija. To je nešto što Rusija pokušava da uradi u svakoj zemlji, ali dok, na primer u Finskoj, verovatno neće biti tako uspešni, ili u Estoniji verovatno neće biti tako uspešni, malo se plašim da oni možda najuspešniji ovde na Balkanu. Možda će to imati veze sa socio-ekonomskim etničkim podelama u društvu.

TheGeopost : Koja je vaša poruka medijima i novinarima o ruskoj dezinformaciji i propagandi?

Pre samo nekoliko meseci, objavio sam ovaj izveštaj o borbi protiv dezinformacija, šta treba da se uradi da bi se efikasno suzbile kampanje dezinformacija, i došao sam do ovog koncepta četiri linije odbrane; da treba da budemo bolji u dokumentovanju onoga što se dešava u informacionom prostoru, da budemo bolji u popravljanju ranjivosti u informacionom prostoru, podizanju svesti o kampanjama dezinformacija i na kraju u ograničavanju, kažnjavanju i odvraćanju agresora informacija. Ako to uzmem iz perspektive medija, mediji mogu pomoći da se dokumentuje šta se dešava u informacionom prostoru, koliko ima kanala dezinformacija, koje su poruke koje šire. Takođe možete pokušati da dokumentujete koliko ljudi ubede, ovo je veoma interesantno pitanje i ponekad kada počnete da gledate odgovore, može biti prilično iznenađujuće. U Ukrajini, odlična NVO „Detektor medija“, sprovela je anketu 2017. godine, tri godine nakon aneksije Krima, krenuli su sa pitanjem; Da li verujete ruskim medijima? Tri godine nakon invazije, 99% Ukrajinaca je reklo: Ne, mi vam ne verujemo! Ali onda su počeli da mere da li ljudi veruju porukama koje prenose ruski mediji, na primer da je revolucija na Majdanu bio ilegalni „puč“, i odjednom je 1/3 stanovništva poverovala u ovaj narativ. To je pomalo kao da vam ljudi govore da ne čitamo tabloide, ali onda svi znaju šta ima u tabloidima, to je malo sličan mehanizam.

Dakle, merenjem koliko ljudi veruje u narativ dezinformacija, to vam daje veoma važne informacije o tome u kom ste velikom problemu, a zatim podizanjem svesti, opet, veoma važno da mediji mogu zaista pomoći da se publici objasni šta su dezinformacije , kako to izgleda, šta pokušava da postigne i ko mu pomaže, ko su lokalni fasilitatori kampanja dezinformacija, to je važno, pa otklanjanje nekih slabosti, nažalost ono što smo videli u nekim zemljama i zapadnim medijima su da ćete i pored svega što se dešavalo i dalje videti neke od zapadnih medija koji rusku verziju događaja prikazuju kao nekako jednaku onome što kažu Ukrajinci, pa ovo “on kaže, ona kaže novinarka”, Ukrajinci kažu ovo , kažu Rusi to i vi čitaoci odlučite šta je istina, što je po mom mišljenju strašno. Ako iznesete rusku verziju događaja i ne podsećate čitaoca da su to ljudi koji su lagali o aneksiji Krima, lagali o rušenju MH17, lagali o trovanju Skripalja i Navaljnog, lagali o dopingu pod pokroviteljstvom države , laž za masakr u Buci. Ako ne podsetite čitaoca na ovo, obmanjujete čitaoca, to je loš posao. Zaista morate podsetiti čitaoca na kredibilitet ili nedostatak istih ovih govornika, tako da mislim da bi mediji mogli da urade malo bolji posao.

Kada je u pitanju poslednja linija odbrane, ova restriktivna, kaznena i dezinformatorska, možda ne zavisi mnogo od medija, mislim da najviše zavisi od nadležnih da donesu sankcije protiv dezinformatora, na primer ograničavanje protoka novac, na primer zapadni mediji bi prestali da finansiraju antizapadnu propagandu i ruske kanale, tako da to verovatno nije do medija, ali možda jedan element koji mediji mogu barem da urade jeste da imenuju i sramote one koji šire ruske dezinformacije lokalnoj publici, a to je nešto što je verovatno bolje da urade mediji i civilno društvo nego vlast. Kada vlast to uradi, to izgleda kao „lov na veštice“ na političke protivnike ili tako nešto, ali ovde mediji i civilno društvo verovatno imaju malo odriješenije ruke. Mislim da je to nešto u čemu mogu pomoći i mediji./The Geopost