Rusija, Iran i Severna Koreja su glavne zemlje odakle dolaze glavni napadi u svetu, ističe softverski inženjer Milot Šalja.
Inženjer Šalja u intervjuu za Geopost kaže da se, uprkos porastu napada, malo radi na podizanju svesti među stanovništvom.
Spektar moćnih država u ovom slučaju u sajber ratu su uglavnom Severna Koreja, Rusija, Iran, tako da najjače države u ovom kontekstu izvode ove napade“, kaže Šalja.
On pominje slučaj kada su ruski hakeri napali Ukrajinu.
„Ako pogledamo istorijsku stranu kako se to dešavalo do sada, setite se događaja iz 2015. ili 2016. godine kada je prekinuta struja u Ukrajini, ona je u to vreme došla upravo iz Rusije“, dodaje on.
Šalja kaže da su napadi koji dolaze direktno iz država veoma sofisticirani.
„Ako dolaze iz država, to su veoma sofisticirani napadi jer države imaju skoro neograničen budžet u kontekstu, ako žele da investiraju“, kaže Šalja.
Prema softverskom inženjeru, potrebna je svest da bismo se zaštitili od ovih vrsta napada.
„Morate biti svesni da se sa tehničke strane možete zaštititi na ovaj ili onaj način, ali gde je najslabija tačka je pitanje ljudskog faktora“, naglašava on.
U ovom intervjuu, Shala je dao nekoliko praktičnih saveta o tome kako da se zaštitimo od sajber napada.
Ceo intervju:
TheGeopost: Iz kojih zemalja je Balkan, konkretno Kosovo, najviše napadnut sajber napadima?
Šalja: Ako pogledamo istorijsku stranu kako se to dešavalo do sada, ako se setimo događaja iz 2015. ili 2016. godine kada je prekinuta struja u Ukrajini, ona je tada došla upravo iz Rusije. Na primer, kako je napad izveden, Rusija je to uradila veoma inteligentno u ovom slučaju, zarazili su ažuriranje softvera i kada su korisnici kliknuli da ažuriraju softver, virus je samo ušao u sistem i u tom obliku je dobio pristup kritičnoj infrastrukturi. .
Drugi deo, ako se setimo Olimpijskih igara koje su se ranije desile u Koreji, Severna Koreja je izvršila isti napad. Spektar moćnih država, u ovom slučaju u sajber ratu, uglavnom su Severna Koreja, Rusija, Iran, pa najjače države u ovom kontekstu sprovode ove napade.
The Geopost: Poslednji slučaj sajber napada koji imamoje kada je Albaniju napao Iran, kako da se zaštitimo od ovih napada i da li Kosovo, Albanija i balkanske zemlje imaju dovoljno kapaciteta da se suprotstave tim napadima?
Šalja: Ako pogledamo spektar napada, dolazi od nekoliko vrsta, dolazi od ljudi, pojedinaca koji imaju samo hobi, dolazi od ljudi koji žele da dobiju informacije od korporacija, ali dolazi i od ljudi poznatih kao „Napredni uporni pretnja” koje su države u ovom slučaju. A ako dolazi od država, to su vrlo sofisticirani napadi jer države imaju skoro neograničen budžet u kontekstu, ako žele da investiraju. Dakle, kada napadi dolaze iz država, posebno, u konkretnom slučaju iz Irana, šanse da budu zaštićeni nakon napada su veoma velike, posebno, u većini slučajeva, istorijski gledano, one su ulazile i ostajale mesecima ili godinama unutar sistema, sve dok u potpunosti ne preuzmu kontrolu nad sistemom. Kada se napad primeti kasno je, šta bi u ovom slučaju trebalo da se desi, treba da se desi obuka, da se unapred desi svest celokupne populacije, jer kada dođe do napada je već kasno.
The Geopost: Kosovo je takođe prilično napadnuto od strane srpskih hakera kojima koordinira država Srbija, kako ste se vi kao IT zajednica suprotstavili ovim napadima i koliko su opasni za Kosovo?
Šalja: Što se tiče zajednice, ako to gledamo, normalno je da svako od nas kada je u TI-u i kada smo profesionalci, ume veoma dobro da edukuje svoj krug, na primer da objasni šta je „phishing“ ili u kom obliku može doći. Ono što mislim da treba da se uradi malo više je malo veća svest, da se poveća spektar. Na primer, jedan od razloga je ICT, veliki je deo koji tome doprinosi. Samo treba da budete svesni da se sa tehničke strane možete zaštititi na ovaj ili onaj način, ali gde je najslabija tačka, to je pitanje ljudskog faktora.
The Geopost: Koja je vaša poruka našim čitaocima, kako da se zaštitimo od ovih napada?
Šalja: Glavna stvar je da se više obrazujemo, da budemo veoma svesni šta smo uradili na mreži, šta smo naručili onlajn, i ne treba kliknuti na svaku stavku koju vidimo.
Postoji nekoliko tačaka koje bih preporučio, pre nego što kliknete na vezu u mejlu, ako vam stigne, pomerite miša i vidite na koju vezu vas šalje? Svi moderni pretraživači imaju tu traku ispod koja vam govori, na primer, ako ste primili mejl od „Gjirafa“, vidite da li vas šalje na „Gjirafa50“ ili „Gjirafamall“, a sledeća tačka ako vidite da je je stigao mejl od osobe koju ne poznajete dobro i došao je sa prilogom, nemojte ga odmah preuzimati, prvo proverite./The Geopost