Intervju sa vodećim partnerom „Veritas Globala” u vezi sa izveštajem „Visoki rizik od eskalacije sukoba 2022. godine u Istočnoj Evropi”

Švajcarski institut „Veritas global” nedavno je objavio izveštaj „Visoki rizik od eskalacije sukoba 2022. godine u istočnoj Evropi”. Ovaj izveštaj, između ostalog, predviđa povećan rizik neprijateljstava, kao i potencijal za hibridnije napade sa realnim mogućnostima za nastavak oružanog sukoba u nekim žarištima u istočnoj Evropi. U izvještaju se takođe navodi da rastuća etnička konfrontacija u Bosni predstavlja rizik za stabilnost u regionu.

U vreme kada se svet suočava sa porastom lažnih vesti i ruskih dezinformacija, povećan je i nivo manipulacije vestima. Izveštaj „Veritas globala” su s tendencioznim i dezinformativnim namerama pogrešno protumačili srpski i ruski mediji, menjajući njegov sadržaj i dezinformišući javnost naslovima koji ne odgovaraju sadržaju izveštaja. Ovaj institut je pozvao medije da objektivno predstave svoj izveštaj. „GeoPost” donosi intervju sa Đorđem Anjaparidzeom, vodećim partnerom „Veritas Global”-a.

Geopost: Veritas Global je nedavno objavio izveštaj „Visoki rizik od eskalacije sukoba 2022. godine u istočnoj Evropi, ali i otvaranje za osiguranje stabilnosti“ Možete li nam reći koji su rezultati ovog izveštaja?

Anjaparidze: 2022. predstavlja priliku bez presedana. Promena geopolitičke pozadine mogla bi da stvori otvor za normalizaciju situacije u dugotrajnim sukobima u Istočnoj Evropi. Međutim, to takođe znači da postoji povećan rizik od neprijateljstava, kao i potencijal za više hibridnih napada i stvarna prilika za nastavak oružanog sukoba na nekim žarištima u regionu.

Uporni stav Rusije je podstaknut njenom rastućom monopolskom moći na evropskim tržištima prirodnog gasa. Tržišni udeo uvoza prirodnog gasa iz Rusije u EU porastao je sa 17% u 2006. na oko 35% u 2020. Za 7 od 27 članica EU, ruski prirodni gas je bio preko 90% ukupnog uvoza. Ovaj razvoj događaja ima dalekosežne implikacije koje prevazilaze funkcionisanje energetskih tržišta. Potencijalna zabrinutost je da bi Rusija mogla da iskoristi svoju polugu da utiče na odluke donete u Evropskom savetu, gde se neke odluke donose jednoglasno ili konsenzusom. Rusija se nada da će iskoristiti ovu polugu da ograniči ozbiljnost sankcija kao odgovor na moguće ruske okupacione akcije.

Štaviše, odluka SAD da povuče trupe iz Avganistana i planovi da se „orijentišu ka Aziji“ stvorili su percepciju vakuuma moći u istočnoj Evropi i centralnoj Aziji. Rusija vidi ovaj razvoj događaja kao priliku za istovremenu generaciju i testira angažmane SAD i NATO-a u istočnoj Evropi. Iako ovo rizikuje eskalaciju sukoba, to takođe stvara otvor za normalizaciju situacije u dugotrajnim sukobima u regionu.

U izveštaju se takođe navodi da su zemlje istočne Evrope među onima sa najvećom stopom smrtnosti od COVID-19. Veći deo regiona će se i dalje suočavati sa izazovnom perspektivom za vladine finansije. Održavanje pristupa sredstvima za podršku finansiranju obezbeđenim preko MMF-a, regionalni i međunarodni finansijeri će nastaviti da igraju ključnu ulogu u ublažavanju ekonomskog uticaja pandemije i suočavanju sa izazovom COVID-19.

Geopost: Koji su glavni nalazi ovog izveštaja o Zapadnom Balkanu?

Anjaparidze: Spoljno okruženje će ostati izazovno tokom 2022. Godine. Na regionalnom nivou, rastuća etnička konfrontacija u Bosni predstavlja rizik za stabilnost u regionu. Nedostatak napretka u formalnom pokretanju pregovora o pristupanju EU sa Severnom Makedonijom, a donekle i sa Albanijom, stvorio je na Zapadnom Balkanu percepciju da je pobudio apetit zemalja članica EU za daljim proširenjem. Početak pregovora o pristupanju Severne Makedonije EU 2022. mogao bi da bude velika prekretnica i suštinski element u obnavljanju kredibiliteta EU.

Pozitivan zamah ka članstvu Severne Makedonije u EU takođe bi mogao imati pozitivan uticaj na dijalog Beograda i Prištine uz posredovanje EU. Izgledi za članstvo u EU veliki su podsticaj za Beograd da normalizuje odnose sa Prištinom. Postoji i prilika da se koristi ekonomska analiza za poboljšanje dinamike pregovora Beograda i Prištine u dijalogu uz posredovanje EU. Ekonomska analiza može pomoći u informisanju zainteresovanih strana o koristima i troškovima pitanja o kojima se raspravlja. Jasna artikulacija o tome kako rezultati dijaloga mogu bolje iskoristiti podršku dostupnu kroz Ekonomski i investicioni plan EU za Zapadni Balkan može pomoći da se postigne najbolji rezultat pregovora.

Geopost: Svet je u poslednje vreme suočen sa pokušajem Rusije da poveća svoj uticaj, posebno u određenim regionima, što izaziva tenzije, ali i prilike za vojnu deeskalaciju. Kako ocenjujete ovaj razvoj događaja?

Anjaparidze:U istočnoj Evropi Rusija ima potencijal da igra konstruktivniju ulogu u neeskalaciji sukoba. Poslovne i investicione prilike mogu poslužiti kao prilika za razvoj produktivnijih odnosa. Velike mogućnosti postoje u razvoju povezivanja energetike i logistike, ali i u drugim delatnostima kao što su turizam i poljoprivreda.

Geopost: Rusija i Kina pokušavaju da iskoriste proglašenu vojnu neutralnost Srbije da povećaju svoj uticaj u Srbiji. Da li mislite da bi takav pristup Srbije mogao da ima posledice u procesu njenog članstva u EU?

Anjaparidze: Istorijski gledano, neangažovani pokret ima duboke korene u regionu. Proglašenu vojnu neutralnost Srbije ne vidimo kao prepreku za integraciju u EU. Ali vaše pitanje pokreće šire pitanje koje je važno razmotriti ne samo u kontekstu Zapadnog Balkana, već i šire.

Postoji rastuća potreba za boljim usklađivanjem principa i praksi ulaganja u ono što je postalo raznovrsnija grupa eksternih pružalaca javnih finansija. Ovo važi za kreditiranje javnog sektora, ali i za značajna sistematska ulaganja u privatni sektor. Ako vlade pozajmljuju ekonomski neodržive projekte, to bi moglo stvoriti fiskalna ograničenja koja ometaju realizaciju drugih željenih investicija. Slično tome, ako značajne sistematske investicije privatnog sektora postanu neadekvatne, one mogu izložiti zemlje makroekonomskim šokovima i nestabilnosti.

Postizanje bolje harmonizacije investicionih principa i praksi među dobavljačima kapitala je globalni imperativ, ali je najhitniji na Zapadnom Balkanu. Kapital može postati zastareo ili blokiran ako se distribuira bez odgovarajućeg predviđanja odgovornosti i standarda koji dolaze sa bližom integracijom u EU. Jedan faktor koji gradi obim izazova proizilazi iz potrebe da se tokovi kapitala usklade sa energetskom tranzicijom potrebnom za postizanje ciljeva klimatskih promena prilagođavanjem klimatskim uticajima. Kao grupa, dobavljačima kapitala, primaocima i potrošačima biće bolje ako se ova pitanja prvo reše.

Geopost: I nakon priznanja Republike Kosovo od strane većine država članica Ujedinjenih nacija, EU i NATO, odluke MSP u korist proglašenja nezavisnosti Kosova i uprkos razgovorima Kosova i Srbije, Srbija nastavlja da ne prizna Kosovo, da li mislite da je obostrano priznanje rešenje za obe zemlje za njihove integracije u EU?

Anjaparidze:Tačan format za normalizaciju odnosa verovatno se najbolje utvrđuje kroz dijalog Beograda i Prištine uz posredovanje EU. Ali bez obzira na oblik normalizacije, ekonomske koristi od članstva u EU su nedvosmisleno jasne. Naša analiza pokazuje da bi Srbija kao članica EU imala pristup 20 puta većoj finansijskoj pomoći EU kroz program kohezije. Očekuje se da će ekonomske koristi koje se za Srbiju akumuliraju kroz trgovinske kanale i investicije biti još značajnije. Ali važno je priznati da ekonomske koristi od normalizacije ne proizilaze samo iz perspektive članstva u EU. Lokalne zajednice će imati ogromnu korist od najpredvidljivijih i najbezbednijih uslova života. Normalizacija će takođe smanjiti rizično okruženje i podržati investicije na Kosovu, posebno kroz sprovođenje programa privatizacije. Projekti koji mogu imati koristi uključuju turističku infrastrukturu, rudarenje minerala kao što su magnezit i boksit, komunikacionu infrastrukturu i razvoj nekretnina.

Geopost: Poslednji izveštaj koji je objavio Veritas Global, srpski i ruski mediji namerno pogrešno tumače u tendenciozne i dezinformišuće svrhe. Da li ste videli ove izveštaje i kako ocenjujete te izveštaje, u vreme kada je povećana sklonost lažnim vestima, dezinformacijama i propagandi srpskih i ruskih medija?

Anjaparidze: Veritas Global je nezavisna konsultantska organizacija i istraživački institut za ekonomiju i strategiju sa sedištem u Ženevi, Švajcarska. Naša praksa o klimatskim promenama i finansiranju infrastrukture ima globalni fokus, dok je naš rad u ekonomiji sukoba usmeren na istočnu Evropu. Naša analiza je medijski pokrivena u nekoliko geografskih područja, uključujući Aziju, Evropu, SAD i zapadni Balkan. Pošto pozdravljamo medijsko izveštavanje, zamolićemo medije da objektivno predstavljaju našu analizu. Štaviše, ocenili bismo kad bi mediji koji koriste našu analizu dodaju i našu veb stranicu kako bi njihovi čitaoci imali lak pristup našim izveštajima.

Geopost